"Soba 126": O infarktu koji napada u srednjim godinama i kako je muka tri pacijenta zbližila za ceo život

Srbija se ubraja među zemlje sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom u Evropi, a posledice su alarmantne, svake godine od bolesti srca i krvnih sudova umre oko 47.000 ljudi, odnosno čak 132 osobe dnevno. Dobra vest je da bi se većina ovih slučajeva mogla sprečiti ranim otkrivanjem faktora rizika i njihovom kontrolom. Problem je što povišen LDL holesterol, visok krvni pritisak i povećan nivo glukoze u krvi najčešće ne izazivaju simptome, pa mnogi veruju da su zdravi sve dok se ne suoče sa ozbiljnim kardiovaskularnim događajem. Redovne preventivne kontrole i pravovremeno lečenje zato predstavljaju najvažnije saveznike u očuvanju zdravlja srca.

Iza svake statistike o infarktu krije se nečija lična priča, porodica i trenutak koji deli život na pre i posle. Kako izgleda trenutak kada se život iz korena promeni zbog infarkta i šta dolazi nakon izlaska iz bolnice, prikazuje dokumentarni film “Soba 126“. Kroz autentične priče pacijenata koji su preživeli infarkt, njihovih porodica i lekara, film osvetljava ono što statistika ne može da pokaže, strah, neizvesnost, suočavanje sa sopstvenim navikama i odluku da se život nastavi drugačije. Međutim, film ne govori samo o bolesti, već i o podršci, prijateljstvu, porodici i ljudima koji ostaju uz nas kada je najteže.

Naziv filma simbolično upućuje na bolničku sobu u kojoj se mnogima promenio pogled na život i iz koje počinju pitanja koja često odlažemo: koliko brinemo o svom zdravlju i da li upozorenja koja nam telo šalje prepoznajemo na vreme. U filmu učestvuju predstavnici Udruženja “Moja druga šansa” - Đura Žarković, Nenad Ćuk i Predrag Spalević, lekari doc. dr Milan Dobrić, prof. dr Svetlana Apostolović i prof. dr Dejan Spiroski, kao i muzičar Zvonimir Đukić - Đule Van Gogh. Režiju potpisuje AS Communications, a produkciju JK Media. Film je realizovan u saradnji sa kompanijom Novartis.

Jedan od učesnika filma je Đura Žarković (47) iz Beograda, koji je infarkt doživeo sa samo 43 godine. Na putu ka Budvi, gde je sa porodicom krenuo na doček Nove godine, osetio je jak bol u grudima, preznojavanje, mučninu i bol koji se širio u ruke. Zahvaljujući brzoj reakciji supruge i pravovremenoj medicinskoj pomoći, uspeo je da prebrodi najteži period. Nakon infarkta ugrađena su mu dva stenta, a srce je u tom trenutku radilo sa svega 20 odsto kapaciteta. Danas, uz redovnu terapiju, promenu životnih navika i prestanak pušenja, njegovo srce funkcioniše znatno bolje.

"Kada vam se tako nešto desi, shvatite koliko ste zapravo svoje zdravlje uzimali zdravo za gotovo. Mislio sam da se infarkt dešava nekim drugim ljudima, starijima od mene, a onda sam se preko noći našao u bolničkoj sobi boreći se za život. To iskustvo me je promenilo iz korena. Pristao sam da učestvujem u filmu jer sam želeo da ljudi čuju priču nekoga ko je prošao kroz sve to. Nije mi bilo lako da se tokom snimanja vraćam na događaje koji su mi zauvek promenili život, ali sam smatrao da je važno da govorimo o tome otvoreno. Ako moja priča pomogne makar jednoj osobi da na vreme ode na pregled, proveri holesterol ili promeni neku lošu naviku, onda je vredelo. Iz tog perioda ne nosim samo teška sećanja. U bolnici sam upoznao ljude sa kojima sam i danas prijatelj. Prošli smo kroz iste strahove i neizvesnost i ostali povezani do danas. Zato za mene “Soba 126” nije samo naziv filma, već simbol druge šanse koju sam dobio", kaže Đura Žarković.

Povišene vrednosti LDL holesterola se mogu pojaviti vrlo rano u životu, naročito kod osoba koje imaju nasledne poremećaje metabolizma holesterola. Postoje istraživanja koja su pokazala da aterosklerotske promene na krvnim sudovima srca se mogu detektovati veoma rano, čak i kod tinejdžera.

"U kliničkoj praksi zaista primećujemo sve veći broj pacijenata u tridesetim i četrdesetim godinama koji doživljavaju infarkt miokarda. To najčešće ukazuje da faktori rizika nisu bili na vreme prepoznati ili adekvatno kontrolisani. U pitanju mogu biti nasledni poremećaji metabolizma masnoća, ali i kombinacija klasičnih faktora rizika kao što su pušenje, gojaznost i dijabetes. Kod većine pacijenata postoji nešto što je moglo biti otkriveno ranije, čime bi se infarkt možda sprečio ili bar odložio. Problem je što mladi ljudi često ne očekuju ozbiljne kardiovaskularne događaje ako se osećaju dobro, pa simptome ne prepoznaju ili ih ignorišu", kaže doc. dr Milan Dobrić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

Međutim, infarkt se može javiti i u ranijem životnom dobu, i danas to više nije izuzetak u praksi.

"Zbog toga je ključno blagovremeno otkrivanje faktora rizika, čak i kod osoba bez simptoma. Posebno kod onih sa pozitivnom porodičnom anamnezom, gde se preporučuju redovne kontrole masnoća u krvi, krvnog pritiska i šećera. Kada je reč o infarktu, vreme je presudno, postoji pravilo da je “vreme miokard”, jer se srčani mišić nepovratno oštećuje ukoliko se krvni sud ne otvori na vreme. Zato je od ključne važnosti brza reakcija i hitno javljanje lekaru pri pojavi simptoma. Najčešći simptomi su iznenadan, jak, stežući bol u grudima koji ne prolazi, često praćen preznojavanjem, mučninom i osećajem straha. U takvim situacijama neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć. Danas, zahvaljujući savremenim metodama, većina pacijenata uz pravovremenu reakciju ima znatno bolje šanse za oporavak i dobru dugoročnu prognozu", objašnjava doc. dr Dobrić.

Jedan od najznačajnijih i najučestalijih faktora rizika za nastanak infarkta miokarda i moždanog udara je povišen nivo holesterola u krvi. Poseban značaj ima takozvani “loš” holesterol ili LDL. Određeni rizik nose i trigliceridi i čestice holesterola jako male gustine.

"U uslovima stresa, pušenja, hipertenzije ili nekog zapaljenja, LDL holesterol doprinosi formiranju aterosklerotskih plakova koji se talože duž arterijskih krvnih sudova u celom organizmu Kada ove naslage postanu dovoljno velike da smanje protok krvi kroz krvne sudove srca, nastaje angina pektoris, ili ako dođe do njihovog pucanja, nastaje infarkt miokarda. U borbi protiv povišenog holesterola, kao potencijalno promenljivog faktora rizika, neophodna je ishrana sa manje životinjske masti, redovna fizička aktivnost, kao i upotreba određene grupe lekova. Statini su lekovi koji smanjuju stvaranje holesterola u jetri, i čine stub lečenja hiperholesterolemije. Njihov efekat nije samo u sniženju vrednosti LDL holesterola već i uticaju na smanjenje zapaljenja zidova krvnih sudova, stabilizaciji već stvorenih aterosklerotskih pločica", objašnjava prof. dr Svetlana Apostolović iz Univerzitetskog Kliničkog centra Niš.

Ukoliko statinima ne uspemo da dostignemo nivo LDL holesterola, koji je propisan za pacijenta u odnosu na rizik koji nosi za nastanak infarkta miokarda, dodaju se lekovi iz drugih grupa, ističe doktorka.

"Ukoliko ne dostignemo ciljne vrednosti ni tada, dodajemo inovativne lekove za dalje efikasno sniženje holesterola u krvi koji se daju i do dva puta godišnje. Pored LDL, određeni rizik za aterosklerozu može nositi i genetski determinisana koncentracija Lp (a). Njegovu koncentraciju treba uraditi jednom tokom života. Prvi zadatak lekara je da odredi na kom riziku je pacijent da dobije infarkt miokarad u narednih 10 godina, koristeći SCOR2 tablice preporučene od Evropskog udruženja kardiologa. Ako je rizik visok, vrednosti LDL holestrola moraju biti niže od 1.8 mmol/L, ako je veoma visok niže od 1.4 mmol/L, a ako je ekstremno visok ispod 1.0 mmol/L. Dostizanjem ciljnih vrednosti LDL holestrola štitimo pacijenta ne samo od infarkta miokarda i šloga, već od ukupne smrtnosti", kaže prof. dr Apostolović.