Sutra je uvek taj novi dan: 90 godina "Prohujalo sa vihorom", romana za sve generacije

Uprkos povremenim nasrtajima cenzure nezadovoljne idealizovanjem američke istorije, "Prohujalo sa vihorom" postaje večnost za sve generacije.

Film verno predstavlja roman: žene su elegantne, muškarci časni, robovi marljivi, odani i očito nesposobni za život van belačkog okrilja. I film i knjiga bili su odraz jednog vremena i jedne regionalne perspektive: uverljivo slikaju dvanaest teških godina u životu kontroverzne, odlučne i svojeglave Skarlet O'Hare, porodični mit o američkom Jugu od pre građanskog rata (1861-1865) i negatorske ideologije vezane za poraz država Konfederacije u tom istom ratu.

Američki Jug je žilav imaginarni konstukt u kom koegzistiraju aristokratska finoća i surove predrasude, hedonizam i dekadencija, patrijarhalni moral i bezakonje. Rasna segregacija na kojoj počiva taj pastoralni svet predstavljena je kao ugodna neminovnost a ne kao odraz duboke nepravde i društvenog parazitizma. Od "Čiča Tomine kolibe" do Tarantinovog "Đanga" opstaje slika američkog Juga kao agrarno-aristokratske utopije u kojoj se privid socijalne i moralne stabilnosti gradi kao kontrast materijalističkom i individualističkom Severu.

Posledice sloma berze

Slom berze u Americi oktobra 1929. doveo je do potresa i u svetu izdavaštva: tokom naredne četiri godine profit se prepolovio a broj objavljenih knjiga smanjen je za petinu. Tridesete godine dvadesetog veka ipak ostaju upamćene po dve ženske senzacije koje su pomerile tlo: Nobelova nagrada dodeljena je 1938. Perl Bak za „Dobru zemlju”, roman iz života kineskih ratara (1931), dve godine pošto je objavljena romantično-pustolovna fikcija "Prohujalo sa vihorom". Ove autorke i ove knjige nisu dva sveta, već dve galaksije po temi, tonu i ideologiji.

Perl Bak važi za kosmopolitsku autorku: bilingvalna je i bikulturalna, pritom i plodan stvaralac; Margaret Mičel je slikala samo svoj mali svet u jedinom objavljenom romanu. Ali, obe su verovale u roman kao u demokratsku formu. Perl Bak anticipira postkolonijalni roman jer piše o nepravdi, nasilju i destrukciji, dok Margaret Mičel idealizuje prošlost, uspostavlja nostalgično i sentimentalizovano viđenje istorije u kom ipak nalazimo forenzički pouzdan prikaz iluzija i destruktivne zaludnosti koji karakterišu mit o američkom Jugu.

"Prohujalo sa vihorom" jeste roman o tome kako se rastočio jedan naoko skladan svet: iza sve svoje romantike i napetosti roman govori o padu države, društva i pojedinca posle kog sledi građenje sveta toliko proračunatog i gramzivog da se sve ono trošno, dekadentno i parazitsko od pre počinje idealizovati do infantilnosti.

Jaz između Severa i Juga

Ubrzani razvoj Sjedinjenih Američkih Država početkom 19. veka dovodi do raspolućenosti između industrijskog severa i poljoprivrednog juga. Na plantažama se gaje duvan, šećerna trska i pamuk, a sa sve većom potražnjom za tekstilnom robom u Evropi, pamuk postaje reprezentativna kultura američkog Juga: oko 1850. odatle je poticalo neverovatnih 80 odsto svetske proizvodnje pamuka.

Krajem 18. veka na plantažama radi pola miliona crnih robova, a sedam decenija kasnije njihov broj dostiže četiri miliona. Plantažerska kultura rađa ruralno, konzervativno društvo koje se opire industrijalizaciji koja zahvata gradove na severu SAD. Za Jug je ropstvo bilo institucija sa viševekovnom tradicijom koja je smatrana humanijom od ranog kapitalizma: u Konfederaciji nije bilo industrije ni kapitalista, saobraćajna mreža je bila nerazvijena. Građanski rat doneo je izgradnju potrebnih industrijskih i saobraćajnih resursa, ali se završio paljenjem i pljačkom.

Kraj rata doneo je slobodu robovima, ali se jaz između Severa i Juga i dalje produbljivao. Na Jug dolaze Severnjaci kao upravitelji, plantažeri finansijski propadaju a među belcima, sada prinuđenim da se sa crnim stanovništvom bore za zemlju i radna mesta, rađa se rasizam.

Nepokorna Skarlet O'Hara

Skarlet O'Hara odstupa od slike južnjačke lepotice i dosadnog socijalnog modela ženskog ponašanja. Ona je varijacija na pikarsku junakinju koja ostvaruje zacrtane ciljeve i ambicije bez poštovanja moralnih obzira; ona je i ambivalentna interpretacija patrijarhalnih stereotipa o ženskoj pasivnosti s jedne i bitke za ženska prava sa druge strane. Iako lakoma i lukava, ona je oličenje feminističke etike brige, jer će preuzeti odgovornost za porodicu i plantažu u ratnom vremenu.

Nema u Skarlet štofa za pokornu suprugu i požrtvovanu majku, ali iza sve njene egocentričnosti i iritantne svojeglavosti vide se inicijativa i odlučnost retka za junakinje komercijalne književnosti. Ipak je njena filozofija o sutrašnjem novom danu neodoljiva za sva vremena.