INTERVJU Đilas: Bez izbornih uslova sledi protest, ne bojkot

Nedavno ste predstavili rezultate istraživanja za beogradske izbore i rekli da ujedinjena opozicija ima 39,4 odsto. Ko čini ujedinjenu opoziciju?Ono što je važno napomenuti to je da ujedinjena opozicija nosi 39,4 odsto, a još 9,2 odsto ljudi kaže da će glasati za opoziciju, ali ne zna baš za koga. Kad se to sabere taj procenat se približava 50 odsto. Tu su sve opozicione organizacije osim Dosta je bilo i Dveri, koje smo odvojeno vodili, pretpostavljajući da će možda biti deo neke koalicije. Dakle ujedinjena opozicija podrazumeva Stranku slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Demokratsku stranku, Pokret za preokret, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, Narodnu stranku, Tadićevu stranku, sve ono što jeste opozicija i za koje smo sigurni da sutra ne bi ušli u vlast sa Aleksandrom Vučićem, bez obzira na to da li bi imali ponudu za tako nešto ili ne.Da li rezultati ovog istraživanja mogu da odrede neke buduće učesnike koalicije? Ukoliko dođe do promene izbornih uslova i opozicija donese odluku da učestvuje na izborima...Ja verujem da ćemo se mi izboriti za neki minimum, da izbori budu bar malo fer i pošteni. Daleko od onoga kakvi bi trebalo da budu, ali ipak da bude moguće na njima učestvovati. Moram da vas podsetim da smo pre četiri godine imali vrlo sličnu situaciju i da su tad većina organizacija, osim Narodne stranke, Pokreta slobodnih građana, Pokreta za preokret i Zajedno za Srbiju na kraju donele odluku da idu same, pojedinačno na izbore ili u nekim svojim koalicijama. I da vas podsetim da niko od njih tada, ni Demokratska stranka, ni Socijaldemokratska stranka, ni Ne davimo Beograd, ni Dveri nisu prešli cenzus. Mi smo imali šansu da pobedimo na izborima i pre četiri godine, ta šansa je prokockana, jer ljudi nisu želeli da se napravi jedna lista protiv ovog režima. Nadam se da su neke pouke ipak izvučene i da se takve greške neće ponoviti. Što se tiče SSP-a mi smo za jedinstvenu beogradsku listu i za izlazak na izbore cele one opozicije koja je jasno rekla da sa Aleksandrom Vučićem ne bi bili nikad u vlast.Znači opozicija u jednoj koloni?Da, jedinstvena lista udružene opozicije na kojoj bi bile i vanstranačke ličnosti.Verujete li da će se ostatak opozicionih stranaka ovom pozivu odazvati? To nije pitanje za mene nego za njih. Kuglu danas nisam poneo sa sobom, pa ne mogu da pogledam i proreknem budućnost, ali voleo bih da se danas svi podsete tih izbora iz 2018. i još jednom da kažem da se nadam da smo svi izvukli pouke.

Rekli ste da prema ovim istraživanjima vlast nema šanse u Beogradu. Na čemu gradite taj optimizam?Na zdravom razumu. I na tome da Beograđani itekako imaju zdrav razum, imaju oči, mogu da vide šta se dešava u ovom gradu u proteklih osam godina, koliko je on devastiran, koliko je prljav, koliko je saobraćaj u kolapsu, koliko se rade rekonstrukcije, koliko koštaju te rekonstrukcije, koliko nema nikakve ideje i plana za razvoj Beograda i koliko ova vlast pokušava da zauvek promeni izgled Beograda i da učini da istorija Beograda počne od njih. Verujem da će na takve izbore uz ovakvu opoziciju, pritom da naglasim da bih na toj listi voleo da vidim i ljude iz javnog života, ne samo učesnike i pripadnike stranaka i pokreta, izaći preko 900.000 ljudi. Ako izađe preko 900.000 ljudi ovi brojevi i ove procene će se apsolutno ispuniti. Ako izađe oko 800 hiljada, kako je to bilo pre četiri godine, u tom slučaju će SNS i dalje biti vlast u Beogradu.Da li ste istraživanja radili i na republičkom nivou?Što se Srbije tiče, rezultati su u ovom trenutku malo manje povoljni za opoziciju, nego na nivou Beograda. Na nivou Srbije ta koalicija oko SNS-a, sa Šapićem i SPS-om i svim ostalima ima negde oko 47 odsto i to bi im bilo dovoljno da formiraju Vladu. Verujem da će za sledećih sedam-osam meseci do tih izbora uz promenu u medijima i smanjenje pritiska na birače, taj procenat pasti na nivo podrške koju danas imaju u Beogradu i da će i na nivou Srbije opozicija moći da pobedi.Kako vam izgleda dijalog vlasti i opozicije oko izbornih uslova?Taj dijalog kasni više meseci, morao je da počne mnogo ranije, mogli su se održavati „zum“ sastanci. Ušli smo već u kratke rokove, a istovremeno Vučić ima svoj paralelni dijalog i izlazi tamo sa nekim predlozima. Ponižava nas izborom ljudi kao što su Klanšček i Milivoje Pavlović u Upravni odbor RTS-a, jasno pokazuje da ne menja stavove, ali smo mi dali vrlo jasne argumente na tom dijalogu kako danas izgleda pre svega RTS, a zatim i televizije sa nacionalnom frekvencijom, koliko tu nema prostora za opoziciju i koliko je to postalo jednoumlje. Do promena na RTS-u će doći, mi ćemo insistirati na smanjivanju pritiska na birače, za koji je jasno da postoji u Srbiji, u smislu kupovine glasova, pretnji i svega ostalog. Mi ćemo do 1. avgusta proslediti naše zahteve Evropljanima, verujem da će oni dati predloge koji će biti prihvatljivi za nas da izađemo na izbore. Ukoliko to budu predlozi koji će ići uz dlaku Vučiću, sa idejom aj’ samo vi izađite na izbore, pa da mi možemo da odahnemo, mi na te izbore nećemo izaći, nego ćemo pozvati narod na proteste, pa ćemo se na ulici boriti za izborne uslove i za slobodne izbore.Znači protesti, a ne bojkot?Da li zaista mislite da će sledeći izbori da se naprave na taj način da oni rade šta hoće, a da mi sedimo i to gledamo. Jednom smo bojkotovali da pokažemo da nema demokratije i slobode. Za tu slobodu i demokratiju ćemo se boriti svim, naravno, zakonskim sredstvima, bez želje da se to pretvori u bilo kakvo nasilje ili bilo šta slično. Nijedne demonstracije opozicije ni protesti nisu bili nasilni. Nasilju je pribegavala vlast, kao što vrlo dobro znate, da bi ih ugušila. Nadam se da do toga ovoga puta neće doći, da će pritisak iz Evrope ipak biti dovoljan da oni popuste u ovome što su do sada napravili, da se malo vrate u normalu, da ljudi mogu da nas čuju i da ćemo na takve izbore izaći i na njima pobediti.