Folk pevačica Snežana Đurišić u udžbeniku za muzičko

Da su se autorke udžbenika zadržale na tri rečenice iz biografije Radojke Živković i nekoliko stihova pesme „Odakle si sele“, koje su preporučili da ih đaci otpevaju po sluhu, sve bi verovatno prošlo nezapaženo, ali je negativne reakcije dela javnosti izazvalo to što je Snežani Đurišić posvećena gotovo trećina stranice.

Iako deo njene biografije prikazan u pomenutom udžbeniku nije sporan, otvoreno je pitanje po kom kriterijumu se ime nekog izvođača može pojaviti u školskim knjigama i da li je to propisano nastavnim programom, koji su izdavači obavezni da prate, da bi udžbenik uopšte mogao da bude odobren.

"Pesmu Odakle si, sele proslavila je pevačica narodne muzike Snežana Đurišić (1959), koja ima status istaknutog umetnika Republike Srbije. Pevanjem se bavi od devete godine, kada je snimila i objavila svoju prvu ploču (nosač zvuka). Posle završene srednje muzičke škole, studirala je na Fakultetu muzičke umetnosti, na Odseku koji se tada zvao Nastavno-teorijski odsek", piše u pomenutoj lekciji, piše Danas.

Dodaje se da je doprinos ove pevačice razvoju narodne muzike u Srbiji veliki i da grana se na više oblasti.

"Stvorila je trajne snimke izvornih narodnih pesama za potrebe nacionalnog arhiva Radio Beograda. Pored toga, Snežana pažljivo bira i snima nove narodne pesme savremenih autora. Treća oblast njenog delovanja jeste edukacija mladih u svojstvu vokalnog pedagoga, člana žirija raznih takmičenja i mentora. Za svoj rad nagrađena je brojnim stručnim i društvenim priznanjima. Neke od pesama koje su komponovane za Snežanu Đurišić su: Kaluđeru (televizijska serija Kamiondžije), Kuće male, Imena mi mog. Pesma Lepi moj je zbog lepo izvajane melodije i odlične interpretacije Snežane Đurišić postala sinonim za modernu narodnu pesmu u žanru balada“, piše u biografiji pevačice za koju neki veruju da je suvišan dodatak samoj lekciji.

Na istoj stranici u okviru sa naslovom „Saznaj više“, autorke pojašnjavaju da nove narodne pesme imaju muzičke i literarno-tematske karakteristike izvorne muzike, te se zbog toga dešava da se njihovi autori ne ističu, već da su poznate po pevačima koji ih izvode.

„Aktuelne su i novokomponovane narodne pesme koje imaju popularni naziv turbo-folk (kolokvijalni izraz za preterivanje u novoj narodnoj muzici). Ove pesme odražavaju život jednog dela populacije i svojim muzičkim karakteristikama nisu bliske narodnoj tradiciji, već naginju ka trendovima strane popularne muzike. Tome doprinose i spotovi u kojima se prikazuje glamur s ciljem privlačenja mladih ljudi u virtuelni svet lažnog izobilja i luksuza“, piše u udžbeniku.

Navodi se i da se u stara vremena narodna muzika prenosila usmenim putem, a da danas postoji industrija koja se bavi novokomponovanom narodnom muzikom.

„Čuvari srpske muzičke tradicije su cenjeni izvođači izvorne narodne muzike i autori vredne novokomponovane narodne muzike, koji svoje stvaralaštvo beleže trajnim snimcima“, piše u udžbeniku.

Udžbenik Muzička kultura za 8. razred, čije su autorke Sonja Marinković i Slavica Stefanović, nalazi se u katalogu odobrenih udžbenika Ministarstva prosvete, ali će se u školama koristiti tek od naredne školske godine.

Na pitanje Danasa zašto se kao primer pominje Snežana Đurišić, iz izdavačke kuće Data Status su nam prosledili odgovor autorki udžbenika:

„U skladu sa nastavnim planom i programom predmeta Muzička kultura za osmi razred, dat je primer pesme ’Odakle si, sele’, koju interpretira Snežana Đurišić. Da bi se rasvetlio način stvaranja nove narodne pesme, potrebno je objasniti učenicima ulogu izvođača, te je izabrana pevačica Đurišić, koja je najviše doprinela popularizaciji pomenute pesme. Osim toga, ova pevačica poseduje potrebne glasovne kvalitete da bi učenicima mogla biti pozitivan uzor. Lekcija sadrži i druga objašnjenja, te je svako izvlačenje iz konteksta zloupotreba“, smatraju autorke.

One napominju da se u udžbeniku izdavačke kuće Data Status, kao i u udžbenicima za isti razred drugih izdavača, pominju mnogi autori i izvođači žanrovski usmereni na popularnu muziku, jer tako zahteva nastavni plan i program.

Ističu i da je udžbenik za predmet Muzička kultura za osmi razred izdavačke kuće Data Status odobren je za upotrebu u osnovnoj školi od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja 2025. godine.

Iz Data Statusa ističu stručni kredibilitet autorki udžbenika, navodeći da je dr Sonja Marinković bila redovna profesorka Fakulteta muzičkih umetnosti Univerziteta u Beogradu, dok je dr Slavica Stefanović bila docentkinja istom fakultetu. Obe su sada u penziji.

Pominjanje Snežane Đurišić u muzičkom nije sporno ni instituciji koja se bavi odobravanjem udžbenika – Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).

„Pesma ‘Odakle si, sele’ je u udžbeniku data kao primer pesama koje su narodne, ali nisu tradicionalne u pravom smislu reči, jer imaju poznatog autora, ali zbog svoje popularnosti i trajanja, može da se svrsta u jednu vrstu tradicionalne pesme. Kada je u udžbeniku postavljen notni tekst pesme, podrazumeva se da se napiše nešto o autoru i izvođaču. Snežana Đurišić je izvođač koji je za potrebe Radio Beograda ostavila brojne trajne snimke pevajući tradicionalne pesme“, kažu u ZUOV-u.

Iz ZUOV-a ističu da je muzička kultura obavezni predmet koji pored izvođenja muzike pevanjem i sviranjem, upoznaje učenike sa muzikom raznih epoha.

„Od petog razreda učenici hronološki saznaju sve vezano za istoriju muzike. U osmom razredu obrađuje se muzika 20. veka, kako u svetu, tako i kod nas, te se pominju različiti žanrovi muzike. Kad je reč o tradicionalnoj muzici, ona je prisutna od samog početka školovanja, tako što se prvo kreće sa jednostavnijim melodijama i ritmovima. Veoma se vodi računa da naglasak bude na očuvanju kulturnog nasleđa našeg naroda, kao i drugih naroda“, pojašnjavaju u ZUOV-u.

Navode da udžbenici muzičke kulture za 8. razred sadrže različite žanrove, u skladu sa planom i programom nastave i učenja za 8. razred, od tradicionalne muzike, preko umetničke i starogradske muzika do džeza i bluza, roka, popa, hard roka, R&B-a, tehno muzike, tako i narodne, jer se svi oni vezuju za muziku 20. veka.

„Kako je muzička kultura predmet koji se, pored razvijanja ostalih kompetencija, bavi razvojem kritičkog mišljenja, učenicima je ponuđen širok dijapazon muzičkih primera, a promišljanjem i komunikacijom se dolazi do toga šta je kvalitet, a šta ne“, odgovaraju iz ZUOV-a na pitanje Danasa na koji način se prilikom pregledanja rukopisa udžbenika procenjuje da li je neko ime sporno ili ne.

Nije Snežana Đurišić jedina

Inače, u programu nastave i učenja dati su primeri kompozicija za slušanje i izvođenje.

Nastavnik ima mogućnost da po slobodnom izboru odabere najviše do 30 odsto kompozicija za slušanje i izvođenje, vodeći računa o primerenosti nastavnim sadržajima, uzrastu učenika, njihovim mogućnostima i interesovanjima, estetskim zahtevima, ishodima i lokalitetu na kome se nalazi škola.

„Odnos između ponuđenih kompozicija i primera iz druge literature treba da bude najmanje 70 odsto u korist ponuđenih. Iz pomenutog razloga, u programu nastave i učenja se nalazi veći izbor nastavnog materijala (za slušanje i izvođenje) u odnosu na godišnji fond časova predmeta Muzička kultura“, piše u programu za osmi razred.

Autori udžbenika lekcije o domaćoj savremenoj muzici ilustruju brojnim primerima, pa se tako i udžbenicima za muzičko nalaze Bajaga, Riblja čorba, Van Gog, Jadranka Stojaković, Deca loših muzičara, Partibrejkerski, Šaban Bajramović, Esma Redžepova, EKV, Piloti, Zdravko Čolić…