Čak i ako srpska vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem bude spremna da ispuni čitav niz zahteva, poput vladavine prava i slobode medija, na kojima Evropska unija opravdano insistira, onda nam se kao nepremostiva prepreka pojavljuje uslov o međusobnom priznanju Srbije i Kosova, koji je u Beogradu izneo nemački kancelar Olaf Šolc. Jasno je i da će za bilo kakav pomak u daljim pregovorima sa EU biti neophodno da Beograd uvede sankcije Rusiji i da ovdašnja vlast nema mnogo vremena da taj potez sprovede.
Poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca nije bila prijatna ni za Aleksandra Vučića, ni za onaj deo građana koji očekuju da će Srbija u nekom trenutku postati članica Evropske unije.
Šolc je od Beograda “oštro i decidno” zatražio da se pridružimo sankcijama protiv Rusije, što se u srpskoj javnosti i očekivalo. Ipak, Vučića je iznenadio “novi” Šolcov uslov o “međusobnom priznanju Srbije i Kosova”, iako je Nemačka zemlja koja je priznala kosovsku nezavisnost.
Imajući u vidu da u EU postoji pet država koje to nisu uradile, evropski zvaničnici su do sada od Beograda zahtevali potpisivanje pravno – obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom. Stavljanje potpisa na takav dokument nije morao da znači i formalno priznanje nezavisnosti Kosova.
“Nezamislivo je da zemlje, koje se međusobno ne priznaju, budu primljene u EU”, pojasnio je svoj stav nemački kancelar na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Aleksandrom Vučićem.
Ovakve poruke Šolca svakako ne ulivaju nadu da bismo u nekom trenutku mogli da se učlanimo u EU, a malo je verovatno da bi bilo koji političar u Srbiji, sa iole pristojnom podrškom, i “de jure” priznao kosovsku nezavisnot.
Diplomata Zoran Milivojević navodi za “Novu” da potpisivanje pravno – obavezujućeg sporazuma sa Prištinom figurira u pregovaračkom okviru i da normalizacija odnosa treba da bude njegov rezultat. Kako dodaje, uslov o međusobnom priznanju treba uzeti kao nemački stav koji se neće menjati i koji će verovatno važiti za 22 države članice EU koje su priznale Kosovo.
“Sigurno da u ovom trenutku nijedna politička elita koja je na vlasti, pa čak i dobar deo u opoziciji, na to ne bi bili spremni. Ova vlast će insistirati na kompromisnom rešenju i tu će tražiti prostor. A kad je reč o nemačkom stavu, on se neće menjati, bez obzira na to kad će pitanje ulaska biti na dnevnom redu”, kaže Milivojević.
On ističe da je u interesu Srbije da se ubrza proces evrointegracija. To znači, kako dodaje, da mi uradimo ono što možemo, a što smo i do sada mogli da uradimo. Reč je o poglavljima 23 i 24, koji se odnose na vladavinu prava, ljudska prava, demokratske institucije, slobodu medija, borbu potiv korupcije i organizovanog kriminala.
“To je interes ove zemlje”, ističe Milivojević.
On navodi da nije za zanemarivanje ni to što politika proširenja nije na agendi Evropske unije i dodaje da je zvaničan Berlin za to da se to pitanje vrati.
“To je očigledno stav ove vlade u Nemačkoj, ali imamo i francuski stav i Makrona sa njegovom političkom organizacijom. Realno je da će tek sledeći saziv u EU, posle izbora 2024, imati jasniji stav oko proširenja”, kaže Milivojević.
Da iz politike koja je do sada vođena ne može da proistekne članstvi, navodi Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu. On za “Novu” kaže da razlog tome nisu samo aktuelne međunarodne političke okolnosti.
“Razlog je i činjenica da Evropa ne bi u svoje redove primila državu u kojoj ne postoji sloboda medija, u kojoj se kupuju glasovi, krade na izborima, u kojoj mafija dominira u svim sferama života… Ne zaboravimo da sve zemlje EU glasaju za pridruženje nove članice evropskoj zajednici naroda i da bi se mnoge države suprotstavile ulasku ovakve Vučićeve Srbije u EU, čak i da nema problema sa Kosova ili sankcijama. Ovo su samo neka dodatna opterećenja koja nas dovode u vrlo tešku situaciju”, zaključuje Pajtić.
On navodi da je Vučićev režim prihvatio da u jednom međunarodnom dokumentu posredno prizna međunarodni subjektivitet Kosova.
“Oni su Briselskim sporazumom pristali da se Kosovo tretira kao nezavisna država. To ne znači priznanje, formalno, da su Srbija i Kosov jedno drugo priznali, ali to znači da je Srbija pristala da se Kosovo u međunarodnim dokumentima tretira kao nezavisna država i to vrlo jasno proizilazi iz rečenice da Kosovo i Srbija jedno drugo neće kočiti na putu EU integracija. Ono na čemu Šolc insistira je samo jedan korak dalje u realizaciji onog što jeste obaveza iz Briselskog sporauma”, smatra Pajtić.
BONUS VIDEO Vučića dočekao Šolc
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar