“Srbija nije uvela sankcije Rusiji i čvrsto drži svoju poziciju, “ za sada ne postoji mogućnost da uvedemo sankcije, ali ne znam šta život donosi”, “moraćemo da se bavimo novim sankcijama”... Tako je, činilo se, Aleksandar Vučić postepeno pripremao javnost na odluku o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji. I kad su svi bili uvereni da će u nekom trenutku to sigurno učiniti, odlučio je da ugosti Sergeja Lavrova koji je i sam pod sankcijama, ali i da podrži odluku o odlasku ministra Nikole Selakovića u zvaničnu posetu Moskvi. Zašto nam predsednik Vučić šalje različite signale oko Rusije?
Srbija je jedna od svega tri zemlje u Evropi koje nisu uvele sankcije Ruskoj Federaciji. Na tome insistira Zapad i Evropska unija, koja će verovatno zaustaviti dalje otvaranje pregovaračkih klastera dok se Srbija ne uskladi sa sankcijama koje je uveo Brisel.
Da nećemo moći dalje ka EU, kao i da postoji mogućnost da ostanemo bez stotina miliona evra iz evropskih fondova ako se ne uskladimo sa Unijom oko Rusije, svestan je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. O tome i velikim pritiscima redovno obaveštava građane putem svojih čestih javnih obraćanja.
U početku je Vučić govorio da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, a potom je polako u priču uvodio sintagmu “za sada”. Ponavljao je da ćemo se “boriti da to ne uradimo”.
On je 23. maja izjavio da Beograd nije uveo sankciji Rusiji i da 89 dana čvrsto drži svoje pozicije u „rusko – ukrajinskoj krizi“. Kao da nije reč o ratu u kome ginu hiljade, a iz zemlje beže milioni.
„Ništa se nije promenilo, osuđujemo upad na teritoriju suverene zemlje kakva je Ukrajina, a nije se promenilo ništa što se tiče sankcija (Rusiji)“, rekao je on.
Dva dana kasnije blago je promenio priču.
„Za sada ne postoji mogućnost da Srbija uvede sankcije Rusiji, a šta će biti u budućnosti – ja ne znam šta život donosi i kako će sve da izgleda“, izjavio je predsednik Srbije.
Da je pitanje vremena kada će Srbija da se pridruži potezima EU oko Rusije, činilo se 31. maja, kada je Aleksandar Vučić polagao predsedničku zakletvu. On je tada izjavio da ćemo ići brže na evropskom putu.
“Moramo da se bavimo novim sankcijama i čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni, pa ćemo moliti naše evropske partnere da nam pomognu“, rekao je Vučić u Skupštini.
I onda iznenada stiže vest o zakazanoj poseti Sergeja Lavrova, šefa ruske diplomatije, Beogradu. Lavrov je, pored Vladimira Putina, jedan od više stotina državnih funkcionera u Rusiji protiv kojih su uvedene sankcije.
Najava dolaska visokog funkcionera Ruske Federacije svakako nije bila znak da će se Srbija pridružiti restriktivnim merama EU, niti može pozitivno da se odrazi na naše evrointegracije, koje su već dugo vremena u ozbiljnom zastoju.
I tada je bilo jasno da Lavrov zbog sankcija teško može da stigne do Beograda i postavljalo se pitanje šta je Srbiji dobro doneo ceo taj igrokaz oko njegove posete.
Nakon otkazivanja posete, Aleksandar Vučić u nastupu na RTS-om Dnevniku iskazao je protest i ljutnju.
„Pogledajte sve iz okruženja, njihove medije, … Nama je u zemlju stigao veliki broj novinara stranih medija da bi napravili sliku Lavrova i Vučića“, rekao je Vučić i upitao šta smo to loše napravili.
„Takvu vrstu histerije u poslednjih 24 sata i organizovanog napada na malu zemlju kakva je Srbija, dugo nisam video“, istakao je Vučić i ponovio da je Rusija (koja u tom trenutku razara jednu nezavisnu državu i na najgori način ugrožava njeno stanovništvo) tradicionalni prijatelj Srbije.
„Kome smo to na senku stali, kome smo bilo šta loše učinili ili samo naše nepristajanje da budemo deo čopora je nešto što izaziva nečiju glavobolju“, istakao je predsednik Srbije.
Da to nije samo trenutak u kome Vučić ne napušta “tradicionalnog prijatelja” pokazuje i odluka da ministar spoljnih poslova Nikola Selaković prihvati poziv Sergeja Lavrova da dođe u zvaničnu posetu Rusiji. Jasno je da Selaković bez pristanka Vučića takvu odluku nije doneo.
I sada takođe možemo postaviti pitanje šta će nam to dobro doneti.
Uz sve to danas je Srpska napredna stranka na svom Tviter nalogu citirala Aleksandra Vučića:
“Moramo da nastavimo da donosimo nezavisne odluke, da se ne odričemo svoje politike. Srbija će da čuva svoju politiku samostalnog i nezavisnog odlučivanja”.
Ovakva poruka dolazi dan pre posete nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji će izvesno od Srbije tražiti da uvede sankcije Ruskoj Federaciji.
Srbija je, inače, tri puta glasala u Ujedinjenim nacijama protiv Rusije. Tako je Beograd podržao rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu, zatim rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini i na kraju i isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.
BONUS VIDEO Kako uvesti sankcije Rusiji, a da ne boli?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare