Krajnji rok za promenu Ustava koja se odnosi na pravosuđe je kraj 2021. godine, piše u non pejperu Evropske komisije o Srbiji o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24. U tom dokumentu, u koji je portal Nova.rs imao uvid, navodi se da je to predviđeno Akcionim planom za poglavlje 23, te da je Srbija do sada prešla dva koraka od ukupno 12 u procesu usvajanja ustavnih amandmana.
Sudeći po dokumentu iz Evropske komisije iz maja ove godine, Srbija ima rok kraći od pola godine da promeni Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe, što znači da bi građani trebalo da izađu na referendum do kraja 2021. To se u non pejperu iz EK navodi kao “ded lajn” za usvajanje ustavnih amandmana, predviđen Akcionim planom za poglavlje 23.
U tom dokumentu se navodi i nekoliko preporuka za tu oblast, a jedna od njih je jačanje nezavisnosti sudstva i autonomije tužilaštva. Naglašava se da su te reforme u toku i da su počele još 2018.
Kako dalje piše, početak ustavnih promena u parlamentu krenuo je 6.maja, kada je usvojena inicijativa za izmenu Ustava, što je bio drugi od 12 koraka opisanih u Akcionom planu za poglavlje 23.
U tom dokumentu se ističe da bi izbor sudija i tužilaca trebalo da se promeni, kao i da je neophodno menjanje zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva, ali da to nije moguće uraditi pre izmena Ustava.
Govor mržnje predstavnika vlasti u parlamentu
U pomenutom non pejperu, u delu koji se odnosi na slobodu medija, piše da je potrebno stvoriti okruženje u kojem sloboda izražavanja može da bude obezbeđena bez uvreda i nasilja i slučajeva narušavanja privatnosti novinara i blogera. To bi trebalo da bude ispraćeno poboljšanjem zakona, autoritetom sudstva i javnom osudom Vladinih zvaničnika.
U dokumentu iz EK se navodi i da je u decembru usvojen Akcioni plan za Medijsku strategiju i osnovane su dve radne grupe, od kojih jedna za monitoring i implementaciju Medijske strategije, a druga za monitoring bezbednosti novinara.
„Većina medijskih udruženja povukla iz grupe o bezbednosti novinara u martu 2021, zbog govora mržnje i kampanje protiv novinara i predstavnika civilnog sektora, uključujući i govor predstavnika vladajuće stranke u parlamentu, uprkos usvajanju etičkog kodeksa u decembru 2020”, piše u non pejperu.
Izmeniti Zakon o finansiranju političkih aktivnosti
U non pejperu se konstatuje da Srbija nema antikorupcijsku strategiju od 2018, kada je istekla prethodno doneta. Piše i da je Vlada odložila izmene Zakona finansiranju političkih aktivnosti, koje su neopdhodne ne samo kako bi se osigurala usklađenost sa preporukama ODIHR i OEBS-a, već i da bi se povećala nezavisnost i administrativni kapaciteti odgovarajućih nadzornih organa.
Ojačati nezavisnost REM-a
Kao preporuka Srbiji navodi se i puna implementacija zakona o medijima i jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Takođe, neophodno je obezbediti i transparentno finansiranje za medijske sadržaje od javnog značaja i povećati transprentnost vlasništva medija i oglašavanja.
U tom dokumentu se podseća da je Zakon o sprečavanju korupcije stupio na snagu u septembru 2020, kao i da je u februaru 2021. parlament usvojio autentično tumačenje pojma javni funkcioner. Tako će se sada taj zakon primenjivati na funkcionere koji su direktno izabrane od strane srpskih građana, kao i osobe koje su izabrali parlament, predsednik, vlada, vlasti autonomnih pokrajina, lokalni organi vlasti…
U non pejperu EK piše da je organizacija Greko u novembru 2020. utvrdila da ima poboljšanja u nekim oblastima. Međutim, istovremeno je notirano da zakon ima neke nedostatke koji bi mogle da otežaju njegovu primenu. To uključuje, kako se dalje navodi, i neka ograničenja za javne funkcionere u obavljanju poslovnih aktivnosti.
Kompletna imovina funkcionera nije javna
U ovom dokumentu se ističe da nekoliko kategorija imovine javnih funkcionera nije učinjeno javnim, kao i da su propisane niske kazne za funkcionere koji krše zakon.
Greko zaključuje da su njihove preporuke koje se odnose na Zakon o sprečavanju korupcije samo delimično implementirane. Od 13 preporuka dve su ispunjene u potpunosti, 10 delimično, a jedna uopšte nije.
U ovom non pejperu se navodi i da su resursi i kapaciteti Agencije za sprečavanje korupcije ojačani, unapređen je elektronski informacioni sistem, kao i da su članovi borda (Veća) Agencije izabrani u martu 2021.
Manje istraga, više optužnica
Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, u non pejperu se navodi da se beleži pad kada je reč o novim istragama u odnosu na ranije godine. U tom dokumentu piše da je u 2020. istraga pokrenuta protiv 110 osoba, u 2019. protiv 156, u 2018. protiv 146 osoba, a u 2017. protiv 191 osobe.
Sa druge strane, broj optužnica je porastao, pa su one u 2020. podignute protiv 108 osoba, dok ih je u 2019. bilo 65.
Probijeni rokovi za izmene zakona
U EK zaključuju i da Vlada odlaže izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i navode da je “ded lajn” u originalnoj verziji Akcionog plana bio četvrti kvartal 2016. godine, a potom četvrti kvartal 2020.
Odložene su i izmene zakona u oblastima privatizacije, javnih nabavki, javne potrošnje i stranih donacija političkim partijama. Za ove promene je krajnji rok prvo bio treći kvartal 2016, a zatim treći kvartal 2020.
U dokumentu EK se zaključuje da konfiskovane imovine i dalje ograničen i da je njihov broj nizak. Iznet je podatak da su u 2020. na sudu bila prihvaćena samo dva zahteva za trajno oduzimanje imovine.
Ovaj non pejper, koji je zapravo polugodišnji izveštaj EK, mogao bi da bude osnov za odluku zemalja članica EU o daljim koracima u pregovorima sa Srbijom. Međuvladina konferencija najavljena je za jun, a još nije poznato da li će tada biti otvorena nova pregovaračka poglavlja, odnosno klasteri sa Srbijom.
Oliver Varheji, evropski komesar za proširenje, nedavno je izjavio da je Srbija poslednjih meseci preduzela značajne korake u procesu EU reformi u svim oblastima. On je naveo da Srbija treba da nastavi da postiže opipljiv i suštinski napredak u vladavini zakona u skladu sa sopstvenim akcionim planovima.
“Srbija, takođe, treba da isporuči značajne rezultate u okviru dva klastera koja su najbliža otvaranju (klasteri 3 – konkurentnost i inkluzivni rast i 4 – zelena agenda i održiva povezanost)”, naveo je Varheji.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar