Društvo sudija: Izmene Ustava smanjuju nezavisnost pravosuđa

Ona je na onlajn konferenciji "Položaj sudstva u sistemu podele vlasti“, u organizaciji Društva sudija Srbije i Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ) istakla da se tokom priprema Nacrta predloga "iskristalisala namera izvršne vlasti da sudstvo putem drugih mehanizama potčini političkom delu vlasti umesto da ga depolitizuje“.Bjelogrlić je ocenila da je proklamovan stav da se nezavisnosti sudstva daje prevelik značaj umesto da se jača odgovornost i efikasnost.Ona je dodala i da je sudstvu zamereno da ga karakteriše "cehovska zatvorenost“ i da se javnosti nametala slika kako su u realnom životu sudije nedodirljive, zbog čega građane "nema ko da brani od sudija“ i da je neophodno, preko narodnih poslanika, uvesti eksternu kontrolu sudske vlasti.Politički savetnik Ambasade Nemačke u Beogradu Daniel Moseni ukazao je da su planirane reforme pravosuđa u Srbiji važan element procesa pristupanja Evropskoj uniji (EU) i pozitivan korak nakon što nekoliko godina nije bilo nikakvih promena.On je rekao da je "iz ugla“ Nemačke presudno da kod reforme pravosuđa u obzir budu uzeti predlozi strukovnih udruženja i nevladinih organizacija, pre svega onih koja su izrazila sumnju u pogledu sadržaja reformi, među koje spada i Društvo sudija Srbije.Moseni je ocenio da će samo uz široke konsultacije reforma pravosuđa biti prihvaćena koliko je to društvu neophodno i dodao da "koliko god svi želimo da ubrzamo pregovore pristupanju EU, aktuelno intenziviranje reforme ne sme da bude na uštrb kvaliteta i neophodnih konsultacija“.Predsednik Vrhovnog suda Hrvatske Đuro Sesa istakao je da udruženja sudija imaju isti interes kao i društvo, da se bore za nezavisnost i samostalnost sudske vlasti, i da ta udruženja nisu neprijatelji drugim dvema granama vlasti.On je rekao da zakonodavna i izvršna vlast ne bi smele da ograničavaju postignut nivo nezavisnosti sudske vlasti jer tako „šalju lošu poruku javnosti“ i urušavaju odnos poverenja između sudske vlasti i javnosti.Sesa je ocenio da je taj odnos u Hrvatskoj "trajno i teško narušen, i vrlo teško ga je uspostaviti“ uz opsaku da druge dve grane vlasti u tome "baš i ne pomažu“, a "veruje da je takvo stanje i u Srbiji“.On je rekao da u "borbi koja predstoji sudijama i sudskoj vlasti“ jedan od vrlo važnih aktera "mora da bude međunarodna zajednica“.Sudija Upravnog suda Nikola Kitarović rekao je da u radu Viskog saveta sudstva (VSS) postoje mnogobrojni problemi, "pre svega u efikasnosti“ i upozorio da je VSS "jedini organ u kome se smanjuje broj zaposlenih“.On je ocenio da je trenutna popunjenost administrativne kancelarije 57 odsto, pri čemu je popunjenost radnih mesta sa visokom stručnom spremom svega 20 odsto.Kitarović je rekao da zbog toga predsednik i članovi VSS ne mogu adekvatno da odgovore svojoj ustavnoj obavezi uspostavljanja i očuvanja vladavine prava tako što će obezbediti samostalnost, nezavisnost i odgovornosti sudova i sudija.Predsednica Bavarskog udruženja sudija Andrea Tic rekla je da u mnogim državama nema nezavisnosti sudija, bar ne u punom obimu, i da izvršna vlast manje ili više prikriveno pokušava da utiče na pravosuđe ne bi li, na primer, "neomiljene“ sudije istisnula sa funkcije.Ona je rekla da je nezavisnost sudija u Nemačkoj zajamčena ustavom i da je normirano da su sudije podređene jedino zakonu.Tic je naglasila da sudije u Nemačkoj ne mogu da budu otpuštene, smenjene ili premeštene na neko drugo mesto izuzev u okviru striktnih zakonskih odredbi i da se, u skladu sa nemačkim zakonom o sudijama, arbitri podvrgavaju službenom nadzoru samo u meri u kojoj to ne utiče na njihovu nezavisnost.Sudiji u Nemačkoj, navela je, ne može da se propiše gde će da radi, da li u sudu, u svojoj kancelariji ili kod kuće, ili na nekom drugom mestu, izuzev kada zbog ročišta moraju da budu u sudu.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram