Foto:Dragan Mujan/Nova.rs/Amir Hamzagić/Nova.rs

Kolegijum RTS čine glavni i odgovorni urednici programa i važnijih celina informativnog programa i njihova imena nisu tajna, a kada se oko nečega saglase, onda se tako potpisuju i nema potrebe da pojedinačno potpisujemo jer niko od nas sa Draganom Đilasom nema nikakav lični sukob, navodi se u reagovanju RTS na saopštenje Stranke slobode i pravde.

Javni servis mora da se povinuje činjenicama, a da uvažava mišljenja. Nikako obrnuto, da mišljenje proglašava činjenicom, dodaje se u reagovanju na saopštenje SSP, čiji predsednik Dragan Đilas je na televiziji N1 reagovao na odgovor koji mu je uputio Kolegijum RTS.

Predsednik SSP nam nudi i svoje viđenje uređivačke politike RTS. Novinari ne treba da mu postavljaju pitanja, jer on sa njima i nema nameru da razgovara, on se obraća građanima. Takvi mediji već postoje i na njima gospodin Đilas redovno gostuje, dodaje Kolegijum javnog servisa.

Javni servis nije među njima, nije mu to uloga, ni smisao, kao što RTS nije ni „državna televizija“, kako to predsednik SSP apostrofira i to je tako još od vremena kada je on bio na javnoj funkciji i kada je svakodnevno navraćao u Takovsku 10.

PROČITAJTE JOŠ:

U saopštenju SSP ne vidimo da je njihov predsednik reagovao na ono što su mu odgovorili, ističe Kolegijum RTS.

Umesto toga, navode, opredelio se za lične uvrede na račun rukovodilaca RTS, ali i spominjanje ljudi koji sa RTS povremeno sarađuju i sve što napišu uredno potpisu svojim imenom i prezimenom – bez izuzetka.

Za razliku od njega, koji smatra da je to što se ljudi u RTS potpisuju na svoj rad, opravdanje da im na čelu crtaju mete, mi to što je Dragan Đilas javna ličnost i političar ne smatramo opravdanjem da o njemu izveštavamo mimo činjenica i neprimerenim jezikom, ističu sa RTS.

Ako institucije ne nalaze da je on u svom poslovanju radio nešto nelegalno, Javni servis mu to svakako neće dopisivati, kao što i nije dopisivao, pa se čak nije ni bunio kada je Đilas na protestima opozicije neovlašćeno čitao izjave rukovodilaca date u istražnom postupku.

Isti princip koristimo u, recimo, izveštavanju o izborima, dodaje Javni servis.

Ni u jednom, ni u drugom slučaju nećemo reći da je bilo krađe, dok to ne potvrdi onaj koji je za to nadležan, zaključuje se u saopštenju Kolegijuma.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare