Rođena je u aristokratskoj porodici, imala je teško detinjstvo, a na vrhuncu karijere se odrekla glume i posvetila se humanitarnom radu: Životna priča filmske dive

Mirno detinjstvo prekinula je nacistička okupacija.

Detinjstvo i početak karijere

Tokom Drugog svetskog rata, mlada Odri je iskusila nezamislive strahote. Da bi sakrila britansko poreklo, koristila je ime Eda van Hemstra. Borila se sa teškom neuhranjenošću i bolestima, a u tim mračnim godinama spas je pronalazila u knjigama i plesu. Čak je i tajno nastupala kao balerina, kako bi prikupila sredstva za pokret otpora, pokazujući hrabrost koja će je pratiti do kraja života.

Iako je rođena u aristokratskoj porodici, Odrino detinjstvo srušilo se kada je imala samo šest godina. Njen otac, koji se kasnije priključio fašističkom pokretu, napustio je porodicu, ostavljajući Odri u doživotnom strahu od napuštanja.

O tom bolnom trenutku Odri je 1992. godine otvoreno govorila:

"Odlazak mog oca bio je prvi veliki udarac koji sam imala kao dete, bila je to trauma koja je ostavila veliki trag na mene, ostavila me je nesigurnom za život. Nestao je jednog dana, majka je objasnila da je otišao na put i da se ne vraća. Majka nije prestajala da plače, trudila sam se da budem tu za nju, ali kao dete ne možeš baš sve da razumeš."

Četvrt veka kasnije, Odri je uspela da ga pronađe preko Crvenog krsta u Irskoj. Nadala se emotivnom susretu, ali ju je dočekala njegova hladnoća koja joj je iznova slomila srce. Kako je sama rekla:

"Osećaj porodice je strašno važan. To što su mog oca ostavili, ili je on sam sebe ostavio, bilo je tragično. Da sam samo mogla da ga viđam redovno, osećala bih da me voli i imala bih oca... Očajnički sam pokušavala da to izbegnem zbog svoje dece. Postajete veoma nesigurni u naklonost i strašno ste zahvalni na njoj i imate ogromnu želju da je date."

Uspon holivudske dive

Nakon rata, Odri se seli u London gde se posvećuje baletu i modelingu, a glumu prihvata primarno kako bi finansijski pomogla porodici. Sudbina je imala velike planove za nju.

Svet je u Odri video ideal lepote, ali ona sama se borila sa kompleksima. Rediteljka Helen Koan, koja je godinama proučavala njen život, ističe da je Odri patila zbog sopstvenog izgleda. Ratne godine u Holandiji, gde je preživljavala glad i gledala užase nacizma, ostavile su fizičke i psihičke ožiljke. Taj period je bio presudan za njenu kasniju odluku da napusti Holivud i postane glas onih koji pate.

Svetska senzacija postala je nakon uloge u brodvejskoj predstavi "Žiži", a uloga u filmu "Praznik u Rimu" 1953. godine, donosi joj Oskara.

Usledili su kultni naslovi kao što su "Doručak kod Tifanija", "Moja lepa gospođice", "Šarada", "Sabrina", Sačekaj do mraka", "Smešno lice" i drugi.

Njene kolege, poput Kerija Granta i Gregorija Peka, obožavali su njenu neposrednost, a mnoga od tih prijateljstava ostala su neraskidiva do njene smrti.

Humanitarni rad

Iako je u istoriji ostala upamćena po maloj crnoj haljini i biserima, Odri je svoj najveći doprinos svetu dala van filmskog platna. Kao ambasadorka UNICEF-a, posvetila je poslednje decenije života deci u najugroženijim delovima Afrike, Azije i Južne Amerike.

Motivisana sopstvenim ratnim iskustvom gladi, neumorno je putovala i lobirala za pomoć najmlađima. Za svoj nesebični rad odlikovana je Predsedničkom medaljom slobode 1992. godine.

Privatni život i nasleđe

Odri se udavala dva puta — za glumca Mela Ferera, sa kojim je dobila sina ŠonaSa Fererom je provela 14 godina, a nakon razoda se udala za doktora Andreu Dotija. Sa dotijem je dobila sina Luku, ali se i ovaj brak raspao, pre svega zbog njegovih brojnih neverstava. Svoju poslednju veliku ljubav pronašla je u Robertu Voldersu, sa kojim je delila strast prema humanitarnom radu.

Svet je napustila prerano, 20. januara 1993. godine u Švajcarskoj, nakon borbe sa teškom bolešću.