Oglas
Novinar i voditelj Zoran Kesić, autor filma o 5. oktobru, kaže za N1 da 5. oktobrom nikada nije bio razočaran, da je to je čista pobeda i potvrda narodne volje iskazane 24. septembra 2000. na izborima.
„U pitanju je bila iskrena radost ljudi i to je Srbija koje volim da se sećam, to bih voleo ponovo da vidim“, kaže Kesić i dodaje da tada nikome ni na kraj pameti nije bilo da bi na vlast mogla da se vrati „crveno-crna koalicija“.
Kesić kaže da emotivno gleda na film od pre 20 godina i dodaje da je jedna od prvih kamera koja je ušla u parlament 5. oktobra bila upravo njegova kamera.
„Kada pogledam danas gde sam sve uspeo da budem pitam se jesam li normalan“, rekao je Kesić i dodao da je tada prvi i poslednji put ušao u Skupštinu Srbije.
„Ništa nisam video od toliko suzavca, a u jednom trenutku se i ja vidim u ogledalu, dosta mršaviji nego sad“, kaže Kesić.
Ocenio je da je taj dan bio kao film i da se osećala spremnost da će nešto da se desi, a da je i pre 5. oktobra bilo događanja naroda – ustali su i medicinari i prosvetari i Kolubara i studenti…
„Spremalo se ovo, kuljala je energija i bila je takva spremnost 5. oktobra da ne može više, da ne pristajemo više da nas lažete i da se prosto izborimo za ono što smo odlučili 24. septembra“, kaže Kesić.
Prisetio se i scena 5. oktobra kada su se Crvene beretke rukovale i s narodom.
„Nestvarno je izgledalo… Vodovi policije kao da se vraćaju iz rata, bratimljenje… otac sa sinom u naručju…. Bile su to nestvarno emotivne scene kakve nikada nisam doživeo kao tog dana. U pitanju je bila iskrena radost ljudi i to je Srbija koje volim da se sećam, to bih voleo ponovo da vidim“, rekao je Kesić.
On je rekao da je tada prvi put video strah na licima policije kada su videli koliko ima ljudi i na šta je narod spreman.
Naglasio je da Petim oktobrom nikada nije bio razočaran, da je to je čista pobeda i potvrda narodne volje iskazana 24. septembra.
„Naravno da sam kasnije bio razočaran što nije bilo 6. oktobra. Svi koji smo šetali 90-tih na protestima imali smo targetiranog protivnika Slobodana Miloševića i mislili smo da kada uspemo da ga pobedimo dolazi demokratija, putovanja, standard, mladi sve…“, rekao je Kesić.
Istakao je da je to počelo da se dešava ali jako sporo i da postaje razočaran.
„Nisam jedini, svi smo osećali razočaranje. Želeli smo brže da se razračunamo sa prošlošću“, rekao je Kesić.
Kaže da tada niko nije očekivao da će 20 godina kasnije u Srbiji biti ova vlast.
„Nismo razmišljali šta će biti za 20 godina, samo smo se nadali boljem životu u miru. Zaista ni na kraj pameti nam nije bilo da bi mogla da se vrati ta crveno-crna koalicija u kojoj su tada bili Šešelj i Sloba, a sad su Vučić i Dačić“, rekao je Kesić.
Povodom načina na koji su izveštavali mediji tada i danas kaže:
„Hvala Bogu da nema više ratova, ali RTS danas zabija glavu u pesak, ne targetira toliko protivnike – to danas rade Pink i Studio B, a RTS zabija glavu u pesak, čeka da prođe, pravi se mrtav“, rekao je Kesić i zaključio da je opravdano nezadovoljstvo tv gledalaca radom RTS jer ne izveštava o bitnim temama za građane.
„Ne verujem da bi neke ljude sa RTS sada jurili po ulicama i nažalost prebijali“, rekao je Kesić i dodao da naravno svi treba da odgovaraju za ono što rade, ali da hajka i čopor tipa one kao kad je prebijen direktor RTS Dragoljub Milanović nikada ne bi trebalo da se ponove.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare