"Firmе za pranje tepiha i zavesa radile na rekonstrukciji nadstrešnice u Novom Sadu": Vida Petrović Škero o podizvođačima i poginulim radnicima na projektu pruge Beograd-Budimpešta

Rad Anketne komisije koja je istraživala okolnosti pada nadstešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba, a jedna je ostala trajni invalid, od početka je od strane vlasti dočekana "na nož". Sa dobrim razlogom, jer je ustanovljen niz nepravillnosti, pa i direktnog kršenja propisa i zakona prilikom rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, ali i izgradnje toliko hvaljene brze pruge od Beograda do Budimpešte.

"Ono što je Anketna komisija utvrdila je da postoji malo javno objavljenih i dostupnih ugovora sa izvođačima i podizvođačima radova. Vrlo ih je malo. Uglavnom su u pitanju podizvođači podizvođača, koji nisu bili uopšte registrovani niti su imali iskustva u toj vrsti radova, i to je vrlo problematično. Tako se dogodilo da preduzeća koja su se bavila pranjem tepiha i zavesa rade na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, pa i nadstrešnici koja se srušila. Naš primarni cilj bili su radovi upravo na stanici, ali smo došli i do zabrinjavajućih saznanja u vezi izgradnje pruge, što je obavljano na sličan način", objašnjava Vida Petrović Škero.

Ono do čega je došla Anketna komisija vrlo je uznemirujuće: ustanovljeno je da je broj žrtava pruge veći od 16. Sve ono što se dešavalo oko izgradnje ovog kapitalnog projekta za režim, marketinški, ali i finansijski, diktirano je iz Predsedništva.

"U vezi pruge angažovali su potpuno neuke ljude. Sećam se da smo naišli na slučaj da je angažovan čovek za izvođenje zemljanih radova, koji je poginuo istog dana kada je počeo da radi, čak nije imao ni potpisan ugovor. Ispostavilo se da nije imao iskustva u tim poslovima, koji su ozbiljna stvar i zahtevaju ozbiljne proračune. O smrti tog radnika nije bilo mnogo izveštaja u medijima, mislim samo jedan. Mi zapravo ne znamo koliko je ukupno ljudi stradalo na izgradnji pruge, koliko ih je povređeno, jer su se ti podaci sakrivali od javnosti", objašnjava Vida Petrović Škero.

Ovaj projekat, brza pruga od Beograda do Budimpešte, bitna je za vlast i upravo se iz Predsedništva insistiralo da se što pre završe a pitanje je koliko se to odrazilo na kvalitet radova, jer se radilo "štapom i kanapom".

Nezabeležena smrt na pruzi

"Čovek koji je poginuo nije imao ugovor u tom trenutku, nije imao potrebne kvalifikacije i onda smo ustanovili da je bila praksa da se angažuju ljudi iz okoline, bez potrebnih kvalifikacija, znanja i iskustva zbog nedostatka stručne radne snage i to je sve užasno opasno, jer radovi nisu stručno urađeni. Pitanje je koje će posledice biti takve prakse, znamo da je za samo nedelju dana došlo do dva iskakanja kompozicija na toj pruzi, a ko zna koliko je još toga bilo a da ne znamo", objašnjva Petrović Škero.

Anketna komisija je imala težak posao da dođe do svih "papira" - ugovora, ali je upadljiv princip da izvođač, kineska kompanija, zapravo nije obavljao radove, već su angažovali podizvođače koji su angažovali druge podizvođače i tako u nedogled.

"Mi ne znamo ko je, kako i po kom principu angažovao te firme koje su obavljale radove. Ugovoru o izgradnji pruge je brzo dodat aneks ugovora i čuveni član 3, da onaj ko je glavni izvošač uopšte ne mora da ima uvid ko će se izabrati za krajnjeg podizvođača radova. Zapravo je o tome odlučivalo ili Ministarstvo građevine ili Infrastruktura želenica. Novac podizvođačima je išao preko kineske kompanije, koja je zapravo samo to radila, prosleđivala novac za lep procenat, i to je mnogo koštalo građane Srbije, jer su cene radova uvećane. Mi ne znamo tačno koliko, jer je Anketna komisija mogla da istražuje šta se dešavalo samo do jednog momenta, ali ne i da ostvari uvid u finansijski deo, ko je koma i koliko plaćao", ojašnjva članica Anketne komisije.

Rad Anketne komisije treba da nastavi TOK

Ono što Anketna komisija ne može da ostvari, može neko drugi ko je nadležan za to - Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), koje bi trebalo da nastavi tamo gde je komisija stala.

"Oni imaju dovoljno kapaciteta i znanja i mogu da nalože da im budu dostavljena dokumenta o plaćanju, da se vidi tok novca. Anketna komisija nije u mogućnosti to da uradi, nema ovlašćenja, ali JTOK ima i trebalo bi to da uradi, da se formira Udarna grupa koja bi taj slučaj istražila, ali vidimo da je policija povukla svoje ljude iz tih udranih grupa. Mi smo pronašli ugovore, ali nismo pronašli uz njih prateće fakture. Nama te podatke neće dati, ali JTOK-u moraju. Oni mogu da utvrde celu šemu plaćanja, od izvršilaca, preko podizvršilaca do pod-pod-podizvršilaca. Sve je obavljano netransparentno bez tendera, a firme su birali Ministarstvo građevine i Ingrastrukture železnica", naglašava Vida Petrović Škero.

Mađarsko nećkanje

Iako je pad Viktora Orbana doneo glavobolje njegovom srpskom savezhniku Aleksandru Vučiću, čak ni to avezništvo nije bilo bez problema, upravo zbog pruge

"Mađarska nikada nije izvršila prijem pruge, jer je nastao problem oko nekih sklopki koje, po njihovom mišljenju, ne zadovoljavaju standarde EU. Kod nas su te sklopke ugrađene. Radovi su obavljani bez ikakvog nadzora, a zanimljivo je da je baš tih dana kada je objavljena informacija da Mađarska neće da izvrši prijem pruge, došlo do iskliznuća voza iz šina", objašnjva Vida Petrović Škero.

Ustanovljeno je da je pritisak da se što pre završe radovi vršen direktno iz Predsedništva, a ono što je kuriozitet je da samo na jednom malom delu te pruge vozovi mogu da dostignu brzinu od 200 kilometara na sat. Baš na onom delu gde Vučić voli da se slika i snima.

"Zbog jednog malog dela pruge kupljeni su posebni vozovi što je dodatno koštalo građane Srbije. Sve na uštrb kvaliteta, a u marketinške svrhe. Preti opasnost da se ponovi tragedija. Čak i sada, nakon smrti 16 ljudi, mi ne znamo šta se tačno dešava sa postupcima odštete porodicama žrtava. Mi znamo da su četiri postupka završena i da je dosuđena odšteta, ali nedostaju bitni elementi. Zanimljivo je da su u drugom stepenu sve odštete smanjene, a mi i dalje ne znamo ko plaća porodicama, po kom osnovu, da li ta sredstva idu iz budžeta ili to plaćaju nadležne institucije. Mi zapravo ništa ne znamo, čak se i to taji", objašnjva Vida Petrović Škero.