Od generala do vladara Bugarske: Radev balansira između Brisela i Moskve, borba protiv korupcije u fokusu

Ovi izbori, čak osmi u poslednjih pet godina, održani su u atmosferi duboke političke krize, čestih padova vlada i opšteg nepoverenja građana u institucije. Upravo na tom talasu nezadovoljstva Radev je izgradio svoju kampanju, predstavljajući se kao alternativa dosadašnjem političkom establišmentu koji, kako tvrdi, počiva na sprezi politike i oligarhije.

Od generala do ključne političke figure

Radev (62) nije tipičan političar. Pre ulaska u politiku izgradio je vojnu karijeru kao general-major i komandant bugarskog Ratnog vazduhoplovstva, a obrazovao se i u Sjedinjenim Američkim Državama. Širu političku afirmaciju stekao je kao predsednik države, za kog je prvi put izabran 2016. godine, a zatim i reizabran 2021.

Njegova odluka da podnese ostavku na predsedničku funkciju kako bi predvodio novu političku listu i preuzeo izvršnu vlast izazvala je veliko iznenađenje u javnosti, ali se ispostavila kao strateški potez koji mu je omogućio da kapitalizuje ličnu popularnost i politički uticaj.

Ubedljiva pobeda i pad starih elita

Rezultati izbora predstavljaju težak udarac za dosadašnje dominantne političke snage – konzervativnu stranku GERB bivšeg premijera Bojka Borisova i Pokret za prava i slobode (DPS), povezan sa uticajnim biznismenom Deljanom Pejevskim. Ove stranke su, prema preliminarnim rezultatima, osvojile znatno manji broj glasova nego ranije i zajedno ne mogu da pariraju novoj većini.

Radev je pobedu opisao kao trijumf „nade nad nepoverenjem i slobode nad strahom“, ali je upozorio da je to tek prvi korak u dugom procesu reformi. „Građani su izašli na izbore i porazili apatiju, ali nepoverenje u politiku i dalje je veliko“, poručio je nakon zatvaranja biračkih mesta.

Borba protiv korupcije kao ključni prioritet

Centralno mesto u Radevovoj politici zauzima borba protiv korupcije, koja je godinama jedan od najvećih problema Bugarske, najsiromašnije članice Evropske unije. On otvoreno optužuje prethodne vlasti za održavanje „oligarhijskog sistema“ i najavljuje reformu pravosuđa, uključujući promene u Vrhovnom sudskom savetu i instituciji glavnog tužioca.

U tome bi mogao da pronađe zajednički jezik sa proevropskim liberalnim reformskim blokom „Nastavljamo promene - Demokratska Bugarska“, koji je takođe snažno orijentisan ka suzbijanju korupcije i koji je na izborima zauzeo drugo mesto.

Masovni protesti protiv korupcije, koje je predvodila mlađa generacija, posebno su doprineli većoj izlaznosti, od gotovo 47 odsto birača, što je značajan rast u odnosu na prethodne izbore.

Između EU i Rusije

Ipak, Radevova pobeda izaziva podeljene reakcije u međunarodnoj zajednici. Dok jedni u njemu vide lidera koji može stabilizovati zemlju, drugi upozoravaju na njegove stavove prema Rusiji i skepticizam prema pojedinim politikama Evropske unije.

Radev sebe opisuje kao „pragmatičnog nacionalistu“, podržava članstvo Bugarske u EU i NATO, ali se protivi slanju oružja Ukrajini, zalaže se za diplomatsko rešenje sukoba i naglašava potrebu za očuvanjem ekonomskih i energetskih veza sa Rusijom. Takođe je kritikovao brzo uvođenje evra i upozoravao na inflatorne posledice.

Njegovi protivnici ga zbog toga optužuju za preveliku bliskost sa Moskvom, dok on te tvrdnje odbacuje, ističući da su njegovi stavovi „probugarski i proevropski“.

U Briselu se na njega gleda sa dozom opreza, a pojedini analitičari ga nazivaju „Orban-lite“, aludirajući na odlazećeg mađarskog premijera Viktora Orbana. Ipak, evropske diplomate ocenjuju da Radev nema ni političku težinu, ni ambiciju da vodi tako konfrontacionu politiku unutar EU.

Moguće posledice za region

Radevov dolazak na čelo vlade mogao bi imati šire regionalne posledice. Bugarska će, prema procenama, ostati u EU i NATO, ali bi mogla zauzeti kritičniji i pragmatičniji stav unutar tih organizacija, posebno kada je reč o odnosima sa Rusijom.

Posebnu pažnju izaziva njegov stav prema Severnoj Makedoniji. Radev insistira na ustavnim promenama i priznavanju bugarske manjine kao uslovu za dalji napredak Skoplja ka Evropskoj uniji, što znači da bi bugarski veto na proširenje mogao ostati na snazi.

Izazov stabilnosti

Nakon godina političke nestabilnosti, mnogi građani Bugarske u Radevu vide šansu za „normalniju“ i stabilniju vlast. Njegova eventualna sposobnost da formira funkcionalnu vladu i sprovede obećane reforme biće ključna za budućnost zemlje.

„Očekivanja su velika, a samim tim i odgovornost“, poručio je Radev, naglašavajući da mu je cilj da Bugarsku izvede iz začaranog kruga kriza i čestih izbora.

Da li će u tome uspeti i u kom pravcu će povesti zemlju između Brisela i Moskve, ostaje jedno od najvažnijih političkih pitanja ne samo za Bugarsku, već i za čitav Balkan.