0
Politikolog Boban Stojanović i izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar izjavili su u emisiji 360 stepeni da su pregovori između vlasti i opozicije neophodni, kao i da je uloga evroparlamentaraca u njima veoma važna. Stojanović je postavio pitanje može li predsednik Aleksandar Vučić biti posrednik u pregovorima političkih stranaka, dok je izvršni direktor Cesid-a Bojan Klačar uveren da bi u takvom slučaju njegova uloga bila - mala.
„Najveći problem je što imamo samo godinu dana do izbora. Vreme je ozbiljno iscurelo i poslednjih devet meseci od kada su završeni prethodni izbori gotovo ništa nije urađeno. Previše se razgovara o tim pripremama, previše se razgovara ko su pregovarači, i ko će dolaziti sa jedne i sa druge strane. Za mene front koji će se voditi van posredstva evroparlamentaraca je jedno veliko ništa, koje je Aleksandar Vučić izmislio, kako bi skrenuo pažnju sa onog pravog suštinskog dijaloga. Da je Vučić hteo da vodi pregovore sa svojim političkim protivnicima, on bi ih vodio mnogo ranije“, rekao je Stojanović na TV N1.
Dodaje da smo uz Albaniju jedina zemlja u Evropi u kojoj ne možemo samostalno da rešavamo političku krizu i odnose između političkih stranaka, već mora međunarodni faktor da učestvuje u njima.
On je zapitao da li „predsednik može da bude posrednik u razgovorima bilo kakvih političkih aktera“?
„On bi to mogao da bude, ali s obzirom da je predsednik i najveće stranke vlasti, on ne može da bude posrednik, već jedna od strana, i to ona najodgovornija“, navodi Stojanović.
Govoreći o opoziciji, navodi da je napravila mnogo grešaka, da joj je najveća kašnjenje u svemu, kao i da nije jedinstvena.
Klačar ocenjuje da će ovo biti atipičan dijalog.
„Tu moramo posmatrati iz dva ugla. Jedan je onaj objektivni, da bi pod ovakvim okolnostima bilo veoma teško organizovati neku vrstu dijaloga: Vrlo je teško u tim uslovima upravljati ljudima koji različito razmišljaju. Drugi su razlozi koji su povezani sa političkom strategijom. Ni vlast ni opozcija ne žele da čuju da se ovo zovu pregovorima, a ne dijalogom. A iz mog ugla mi govorimo o pregovorima. A kada iz tog ugla posmatramo ovaj proces, onda ove sve teme i nisu toliko čudne. U pregovorima je forma vrlo često i suština. Zbog toga pripreme traju duže i zbog toga nemamo definisanu agendu“, smatra Klačar.
„Najveći teret na Dačiću“
On dodaje da su pregovori u kojima će učestvovati i Aleksandar Vučić neka vrsta strategije, kako stranaka koje u njima žele da učestvuju, tako i Srpske napredne stranke.
Klačar navodi da je format razgovora vlasti i opozicije kome će učestvovati i predsednik Aleksandar Vučić zamišljen iz tri razloga. Prvi je da se „razvodni“ dijalog u kome učestvuju i ervoparlamentarci. Drugi je zato što je to interes onih stranaka koje u tom koloseku žele da učestvuju i zato što se na taj način šalje određena poruka… Treći je što se nekome stvorio problem što stranke koje učestvuju u njemu imaju isti status kao i bilo koje druge stranke.
„Mislim da će uloga Aleksandra Vučića biti relativno mala, i da će najveći teret biti na Ivici Dačiću. I na koloseku sa evroparlamentarcima, i na drugom, u kome bi trebalo da učestvuje Vučić“, rekao je Klačar.
Stojanović je skeptičan sa ulogom ivice Dačića u budućim pregovorima. On napominje da je on predsednik Skupštinje Srbije, ali i dodaje da je predsednik druge stranke po veličini koja je u vlasti.
Kao glavno pitanje koje ističe je ono zašto se ovi pregovori u kojima učestvuju evroparlamantarci uopšte dešavaju. Da li zbog opozicije i njihovih zahteva, zbog izveštaja Fridom hausa, ili zbog neke konkretne osobe?
„Iznenađenje ako dijalog ne rezultira promenama“
„Došli su isključivo zbog toga što nemamo pluralizam u parlamentu i zato što je najrelevantiji deo opozicije odbio da učestvuje prošle godine u političkoj borbi. Pokušali su da ugase požar kada su se pojavile prvi ozbiljne najave o bojkotu. Tada su pokušali da ugase požar. Dopustili su da se požar desi, i sada trebaju da probaju da spreče novi požar“, ocenio je Stojanović.
Kao glavni problem opozicije navodi neslogu, nepostojanje zajedničke platforme za buduće razgovore, niti da znaju ko će u njihovo ime da pregovara.
Klačar kaže da bi za njega bilo iznenađenje da predstojeći dijalog ne rezultira nekim promenama.
„Nezamislivo mi je da se neće ništa desiti na kraju ovog procesa. Siguran sam da će doći do promena u nekim propisima. Čuli smo premijerku da će se raditi na promenama izbornih zakona. Izvesno je da će se neke promene desiti i da će doći do nekih zajedničkih rešenja. Pitanje je samo da li će to biti dovoljan zajednički imenitelj za vlast i opoziciju“, rekao je Klačar.
Kao ključnu stvar zbog čega se ovaj dijalog sada odvija smatra da je to zbog toga što on više znači i Srpskoj naprednoj stranci i opoziciji nego 2019. godine.
„Neuspeh ovih dijaloga bio bi neuspeh i za SNS i za opoziciju… Ideja o bojkotu nije više toliko živa ideja kao što je bila 2019. godine. Takođe, političke posledice neuspeha dijaloga bi bile velike i za jednu i za drugu stranu“, podvukao je izvršni direktor CESID-a.
„Opozicija treba da se grupiše“
Stojanović podseća da neke partije prete ponovo bojkotom , ali se i pita zbog čega bi se išlo u nešto novo, kada se nije iskoristila prednost nečeg prethodnog?
„Pitao bih opoziciju: Ako niste iskoristili prvi, kako ćete da iskoristite onda ovaj drugi. Mislim da treba da bude poenta na tome koliko je još moguće da se u ovih godinu dana iskoristi ono što je urađeno od prethodne godine. I baš zato bi opozicija trebalo da napravi prvo unutrašnji, a onda i međunarodni pritisak“, navodi Stojanović.
On procenjuje da SNS-u nije problem da donese neki novi zakon ili da izmeni stari, već je glavni problem kako učiniti da ti zakoni funkcionišu.
Kao način da opozicija dođe do svojih ciljeva vidi neku vrstu pritiska na međunarodne predstavnike koji bi trebalo da nateraju vladajuće stranke na određena popuštanja. Podseća da se slična situacija dogodila i u Makedoniji, kao i da je na taj način opozicija tamo svojevremeno uspela da dobije bolje početne pozicije pred izbore.
Klačar se ne slaže sa Stojanovićem po pitanju Severne Makedonije, i precizira da postoje velike razlike u situaciji između nas i suseda.
„Naravno da bi opozicija trebalo da se grupiše i zato mi je nekako tužno da posmatram sve što se dešava poslednjih osam, devet meseci. Da su odgovorniji i pametniji, izvršili bi mnogo jači pritisak tom snagom koja bi jedno zajedništvo moglo da da“, kazao je Stojanović.
„Interes SNS je da razgovori uspeju“
Na pitanje zašto bi Aleksandar Vučić i SNS zbog trenutnog rejtinga uopšte izlazili u susret opoziciji, Klačar misli da je najvažniji razlog procres pridruživanja Evropskoj uniji.
„Kritike dolaze sa različith adresa, ali ovde treba dominantno da govorimo o onima iz Brisela, i izveštaju Evropske unije. Postoji stagnacija kada je reč o političkim kriterijumima, ocena je ista već tri ili četiri godina unazad. Drugi važan razlog je činjenica da je neophodnost pluralizma preduslov da Aleksandar Vučić ostane kredibilan sagovornik za međunarodne aktere kada je reč o stranoj diplomatiji u Srbiji. Vrlo je teško govoriti o demokratiji u jednoj državi ukoliko bi se ovakvi procesi nastavili. Treći razlog je što je SNS apsolutni favorit, makar se izbori održali pod bitno drugačijim okolnostima, odgovorio je Klačar.
Prema njegovim rečima, u tom kontekstu, interes SNS-a je da ovi razgovori uspeju, kao što je i interes opozcije da se oni ne završe neuspehom.
„Ukoliko ovi razgovori ne bi uspeli, to bi značilo stabilnu i sigurnu vlast Srpske napredne stranke do 2026. ili 2027. godine u zavisnosti od izbora, i to je nešto što će opozicija vrlo teško izdržati“, naglašava Klačar.
„Izbori u Beogradu biće neizvesni“
Stojanović se slaže da će međunarodni faktor „naterati SNS“ da izvrši promene, i dodaje da do sada „nije urađeno ništa“.
„Ne možemo govoriti o manjkavosti demokratije. Srbija de fakto u poslednje dve godine nije demokratija. I sada je to potpuno jasno. Ne možete u svojim izveštajima da zamaskirate neke stvari, i da tapšete Vučića po ramenu, govoreći da Srbija napreduje ka Evropskoj uniji. Zato što EU ne prima države koje nisu demokratije, i to su neki temelji na kojima je EU i nastala“, kazao je Stojanović i postavio pitanje da li je Vučiću zbog Kosova dozvoljeno da od 2012. godine „sve ovo uradi“.
On je procenio da će izbori u Beogradu biti neizvesni, kako god opozicija bila spremni za njih.
„Da se ja, Bojan, i ovi kamermani skupe, i da izađemo na crtu imali bi neku šansu protiv Vesića i ekipe“, ocenio je on i precizirao da bi Vučić prihvatio mnoge uslove opozicije samo da se ne bi razdvojili beogradski od drugih izbora.
Klačar podseća da lokalni izbori nisu bili izdvojeni od ostalih izbora, kao i da je to jedini put bilo urađeno 2004. godine.
„Tadić ratuje i sa Obradovićem i sa Đilasom i sa Jeremićem“
„To bi bilo dobro… Mislim da ima prostora da SNS tu opciju razmatra, jer u opozicionoj javnosti postoji uvreženo mišljenje da je razdvajanje izbora veliki benefit za opoziciju, a ja nisam siguran da u praksi to mora i da bude“, istakao je Klačar i dodao da su ipak šanse opozicije u Beogradu mnogo veće nego u unutrašnjosti.
Stojanović je istakao da opozicija ima velike probleme, navodeći međusobna prepucavanja i nejedinstvo.
„Deluje mi da Boris Tadić sada ratuje i sa i sa Boškom Obradovićem i sa Jeremićem i sa Đilasom. Koliko su i Đilas i Jeremić loši kandidati za predsednika, Tadić je oni zajedno, pa puta deset. On je kulminacija svega onoga što je SNS propagandna mašinerija napravila od prethodne vlasti. Ima boljih kandidata od Tadića, ali se plašim se da ga opozicija nema, odnosno da nema nikakvog kandidata“, zaključio je Stojanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
