Nedostojan! Šta je sve patrijarh Porfirije rekao na sastanku s Putinom - opanjkavao studente, pričao o obojenoj revoluciji, "demonima" sa Zapada, tražio da Srbija bude blizu "ruskog sveta"...

Transkript celog njihovog razgovora prenosimo u nastavku: 

V. Putin: Vaša Svetosti!

Dozvolite mi da vas srdačno pozdravim u Moskvi, kao i u odajama – ovde je posebna atmosfera. Veoma smo radosni što vas vidimo.

Znam da Srpska pravoslavna crkva daje značajan doprinos jačanju odnosa između naših naroda, koji tradicionalno neguju najtoplije, najbliže i najpoverljivije savezničke odnose.

Dozvolite mi da vam čestitam praznik svetlog Vaskrsenja. To je naš zajednički svetli praznik.

Već sam rekao da rusko-srpski odnosi uvek imaju poseban karakter, i u naše dane takođe. To je, između ostalog, zato što nas povezuju čvrsti, duboki, duhovni zajednički koreni.

Uvek smo radosni što vas vidimo. Devetog maja očekujemo predsednika Srbije

Aleksandra Vučića] u Moskvi na svečanostima posvećenim Pobedi u Velikom otadžbinskom ratu.

Znamo da situacija na Balkanu nije jednostavna, i znamo za vaše napore u jačanju pozicije Srbije, uključujući i značaj Svesrpskog Sabora, koji ste održali.

Uvek smo radosni što vas vidimo. Dobro došli!

Patrijarh Porfirije: Gospodine predsedniče, izvinite, reći ću nekoliko reči – ne govorim tako dobro ruski, ali sve razumem. Vladika Irinej je takođe sa mnom, koji veoma dobro govori ruski jezik.

Hvala Vam što ste nas primili, i čestitam Vam Vaskrs. Hristos vaskrse! Nadam se da je vaskrsenje naš put i stvarnost, činjenica naše vere. To znači da je pobeda izvesna i da zavisi od volje Božje. Mi treba da činimo ono što je do nas.

Želeo bih da Vam se zahvalim za sve što činite na nivou vrednosti. Jer vrednosni temelj – bez vrednosti, bez ideologije – ne ideologije, kao što bi rekli, psihološki, već u suštini – nemoguće je živeti. Od vere sve zavisi: kako verujemo – takav je naš život, naše reči i tako dalje.

Vi znate i sami ste rekli da su u prošlosti odnosi naših crkava uvek bili odnosi ljubavi i saradnje između Ruske i Srpske crkve. Mislim da je i danas tako… Da li se tako kaže?

Patrijarh Kiril: Tako je!

Patrijarh Porfirije: Moji prethodnici – patrijarsi Srpske Crkve – u prošlosti su uvek bili povezani sa patrijarsima Ruske crkve. I moj prethodnik, Njegova Svetost patrijarh Irinej, govorio je: nama Srbima treba… Kako je govorio?

Mitropolit Irinej: Govorio je da naša mala lađa, ploveći po uzburkanom moru, uvek mora biti vezana za veliki ruski brod.

Patrijarh Porfirije: Želeo sam da kažem da mi osećamo i verujemo da je to istina. Moram da kažem, da biste znali, a vi već znate, ali treba ponovo reći, da srpski narod gleda na ruski narod kao na jedan. Ponekad može biti da je nada Srba velika, nada koja više zavisi od Rusije, ruske politike, nego od srpske. Možda je to paradoks. Pre dve nedelje bio sam u Jerusalimu i razgovarao sa patrijarhom jerusalimskim, mnogo smo razgovarali. Nije znao da ću biti u Moskvi. I kada smo govorili o pravoslavlju globalno, rekao mi je: mi pravoslavni imamo jedan adut. Pitao sam: koji? Vladimir Putin, rekao mi je. Te reči govore sve.

Treba naglasiti da smo Vam zahvalni za sve što se tiče vaše podrške i stava vezanog za Kosovo i Republiku Srpsku, i naravno, Crnu Goru – tamo je naš narod, naša crkva. Vi veoma dobro znate da bez vaše podrške i podrške Kine ne znam šta bi bilo sa Kosovom. Bio sam tamo za Vaskrs, služio sam patrijarašku

službu] – to je sedište Srpskog patrijarha. Molimo Vas da ostanete na tom stavu i učinite sve što je moguće. Jer – nezavisno od politike, nezavisno od ljudi, od vesti koje imamo – bez Kosova, mogu reći, i bez Republike Srpske, srpski narod je bez perspektive.

Naravno, imamo veoma dobre odnose sa predsednikom, i on vam je poslao pozdrav i rekao mi je da će 9. maja biti ovde nezavisno od okolnosti u Evropi i tako dalje.

Naš stav, što se tiče Kosova, Republike Srpske i Crne Gore, mislim i osećam da zavisi i od stava Ruske Federacije na globalnom nivou. Moja želja i želja većine u našoj crkvi je da u perspektivi, ako bude novog geopolitičkog razgraničenja, budemo blizu u tom ruskom okruženju.

Mitropolit Irinej: U ruskom svetu.

Patrijarh Porfirije: Da, u ruskom svetu, u pravoslavnom svetu. O pravoslavlju smo razgovarali sa Njegovom Svetosti patrijarhom, to je onako, pojednostavljeno. I kod nas ovih dana imamo revoluciju. Kako se zove?

Mitropolit Irinej: Obojena.

Patrijarh Porfirije: Obojena revolucija, Vi to znate. Nadam se da ćemo to iskušenje pobediti, kao što bi rekli. Jer znamo i osećamo da centri moći žele da sa Zapada razbijaju identitet srpskog naroda i kulturu.

Hvala Vam, što bi rekli, i neka Vam Bog da snage, mudrosti. Naše molitve su uvek sa Vama, i nadam se da Gospod pomaže.

V. Putin: Vaša Svetosti, govorili ste o identitetu. Tim se bavi crkva uopšte, a Ruska pravoslavna crkva pod vođstvom Njegove Svetosti patrijarha moskovskog i cele Rusije. Njegova Svetost patrijarh ulaže mnogo napora da bi ojačao naše tradicionalne vrednosti, naša duhovna načela. I uvek, kada se sastajemo, pominjemo i govorimo o našoj braći po pravoslavlju, i to je stav Njegove Svetosti. Uvereni smo da i u razgovorima sa Vama o tome stalno govori.

Vaša Svetosti.

Patrijarh Kiril: Dubokouvaženi Vladimire Vladimiroviču!

Veoma sam radostan što je ovaj sastanak održan i što će se održati.

Od svih pomesnih pravoslavnih crkava, Srpska je najbliža Ruskoj crkvi – po kulturi, po jeziku. Pa i ako govorimo o istoriji: naše zemlje nikada nisu ratovale, a ako su ratovale, onda samo rame uz rame protiv nekog drugog.

I ta ljubav prema Rusima, prema ruskom narodu, prema Ruskoj crkvi, ona je organski ugrađena u kulturu Srbije, srpskog naroda. Zato su za nas to najbliži prijatelji, naša braća – i po duhu, i po životnoj filozofiji. To ima veoma veliki značaj: i kada zajedno razgovaramo o problemima, i kada se sastajemo na međupravoslavnim platformama. Srpska crkva je nama najbliža crkva. I to ne govorim zato što je ovde Patrijarh Srpski, već je zaista tako.

A ako uzmemo istoriju, srpski narod i Srpska crkva nikada nisu izdale Rusiju. Neke slovenske zemlje, nećemo ih pominjati, pod uticajem moćnih militarističkih zapadnih snaga menjale su svoju orijentaciju na neko vreme, potom su se kajale, ali su je menjale. Srbi to nikada nisu činili. Ta ljubav prema Rusiji, ona je, možda, čak ugrađena u gene srpskog naroda.

Sve to se veoma odražava i na međucrkvene odnose. Mi smo uvek u jednomisliju. I kada na međupravoslavnim platformama dođe do nekih diskusija, uvek osećamo podršku Srpske Crkve.

I onda, naravno, želeo bih da kažem da su Srbi, naravno, zapadnije od nas, tako je Gospod odredio. To je crkva koja se licem u lice susreće sa zapadnim svetom, od koga je, verovatno, dobila i dobijala mnogo korisnog u naučnoj i kulturnoj oblasti.

Ali ono što se danas dešava sa ljudskim moralom, sa moralnošću na Zapadu – reći ću glasno, nema šta da se stidim – to je sve demonsko.

Patrijarh Porfirije: Da.

Patrijarh Kiril: Zašto demonsko? Zato što je zadatak demona da čovek izgubi razliku između dobra i zla. Nema je. Postoji alternativa ponašanja. Crkva kaže: ovako se ne sme postupati. I reč Božja kaže: ovako se ne sme postupati. A savremena sekularna kultura kaže: zašto ne, čovek je slobodan da postupa onako kako želi, to je jednostavno sloboda izbora.

Ovaj pristup uništava moralne osnove ljudskog postojanja, a za tim mogu uslediti strašne civilizacijske katastrofe. Jer ako se uništi ova integralnost ljudske ličnosti, odatle sve potom propada. Ruska pravoslavna crkva, kao što znate, stoji na ovim pozicijama, mi ih branimo na međunarodnim platformama. Ali i mi, naravno, imamo potrebu za takvim dobrim saveznicima.

Od svih pomesnih pravoslavnih crkava, ne govorim ovo zato što je Njegova Svetost danas ovde, već na osnovu svog iskustva, Srpska Crkva je ona crkva koja je uvek uz nas. A Srbija je zemlja koja nikada nije izdala Rusiju. Neću pominjati druge slovenske zemlje koje su pod uticajem moćnih političkih i vojnih sila na neko vreme gubile dobre odnose sa Rusijom. Srbija je uvek ostajala uz nas. Zato se veoma radujem današnjem sastanku.

Ljudi koji su danas ovde, za ovim stolom, i Njegova Svetost i vladika Irinej, oni su zaista duhovni vođe svog naroda. I znam kakvi su dobri odnosi u njihovim srcima prema Rusiji i lično prema Vama. Zato je za mene danas emotivno veoma uzbudljiv događaj, zaista nadahnjujući – to što smo se svi sreli. Ali nadam se da će za tim uslediti neke dobre posledice u razvoju odnosa Ruske crkve sa Srpskom i Srbije sa Rusijom.

V. Putin: Vaša Svetosti, pomenuli ste šta se dešava zapadnije od nas. Svi dobro znamo, svi smo videli, bili smo svedoci vašeg sastanka sa Papom rimskim, koji nas je u ove vaskršnje dane napustio. To, čini mi se, takođe govori da i na Zapadu još uvek postoje ljudi, postoje snage, i duhovne snage, koje teže obnovi odnosa i oživljavanju duhovnih načela.

Patrijarh Kiril: Potpuno tačno.

V. Putin: Zapadna kultura – šta god ko govorio – zasnovana je na hrišćanskim načelima.

Patrijarh Kiril: Veoma ste ispravno podsetili na pokojnog papu. Bio je čovek prilično čvrstih stavova i ubeđenja, uprkos tome što je na njega vršen veoma veliki pritisak – između ostalog, u pogledu hlađenja odnosa sa Ruskom crkvom.

Već je u drugom svetu, pa mogu slobodno, bez traženja njegovog dopuštenja, da ga citiram. Kada su ga veoma snažno pritisnuli, izvinite na gruboj reči, rekao je samo kratku rečenicu: ne svađajte me sa Kirilom. Okrenuo se i otišao. A uticali su na njega njegovi najbliži saradnici: da treba promeniti kurs, da ne sme – to je, tako reći, povezano sa ruskom politikom.

Ta fraza – „ne svađajte me sa Kirilom“ – bila mi je stalno u pamćenju i svesti dok je bio živ. Odnosi su bili dobri. Sada ga je Gospod pozvao u drugi svet, ali sećanja na njega su najbolja i u pogledu odnosa prema Rusiji i prema Ruskoj Crkvi.

V. Putin: I kod mene isto. Sa njim sam se više puta sastajao. On je potpuno očigledno – mogu to da tvrdim – imao dobar odnos prema Rusiji. Imajući u vidu i njegovo latinoameričko poreklo i raspoloženje među ogromnom većinom građana latinoameričkih zemalja, on je sigurno to osećao i gradio odnose sa Rusijom u najprijateljskijem ključu.