Najveća politička kriza od dolaska Srpske napredne stranke na vlast: Kako se raspala Vučićeva priča o stabilnosti

Već tri i po meseca traju blokade na fakultetima širom Srbije nakon novosadske tragedije u kojoj u padu nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 15 ljudi.

Pobuna studenata u međuvremenu je prerasla u velike građanske proteste i okupljanja, koja su, prema poslednjoj evidenciji Arhiva javnih skupova, održana u 400 mesta širom Srbije.

Hronologija najdublje krize

Kao odgovor na rastuće tenzije u društvu, Srpska napredna stranka pokušala je da trikovima koji su do sada davali rezultate uguši bunt. Tako smo na mnogim protestima i blokada svedočili napadima na studente i građane, a među nekim batinašima prepoznati su ljudi upravo bliski SNS, što je dodatno ojačalo duh protesta.

Usledile su izjave najviših funkcionera SNS da su studentski protesti povezani sa Hrvatskom, da je cilj rušenje Srbije, ali ni to nije dalo mnogo rezultata.

Ubrzo smo svedočili blokadama koje su nepoznate osobe probijale automobilima, a u tim incidentima teško je povređeno više studenata.

Kulminiralo je inicidentom ispred sedišta SNS u Novom Sadu kada je obezbeđenje izašlo i napalo nekoliko studenata palicama, a jednu studentkinju i teško povredilo.

Koliko je kriza u kojoj živimo duboka, svedoči i pad Vlade Srbije, odnosno ostavka premijera Miloša Vučevića koja je usledila nakon ovog incidenta, a koja još skuplja prašinu u skuštinskoj fioci i čeka da je poslanici potvrde.

U nastavku borbe protiv studentskih protesta, prisustvovali smo priči o tzv. obojenoj revoluciji, kojom nas predsednik Vučić zasipa skoro svakog dana sa malih ekrana. U želji da po svemu sudeći ne ispuni studentske zahteve, mimo svojih uslovnih ovlašćenja, predsednik je najavio i borbu protiv korupcije koja je dovela do masovnih hapšenja, ali ne seže previše u vrh vlasti.

Ni tu se predsednik nije zaustavio pa je počeo veliku kontramiting turenju po Srbiji, odakle je ponovo građane zasipao pričom o plaćenicima, obojenoj revoluciji, najavama da će napisati udžebnik o tome kako se izborio sa njom...

Tenzije u društvu prelile su se na republički, beogradski, ali i lokalne parlamente širom Srbije, pa tako naprednjaci ni jednu skupštinsku sednicu ne mogu da održe bez incidenata. Najboiji primer za to je Kraljevo, gde gradonačelnika Predraga Terzića građani gađaju jajima, praktično kad god se pojavi.

Iako vlast tvrdi da u našoj zemlji sve funkcioniše redovno, činjenica je da su stubovi društva, a to su škole i fakulteti - blokirani.

Tako smo tri i po meseca posle početka blokada došli u situaciju da predsednik Srbije otvoreno najavljuje kontrarevoluciju i veliki miting u Beogradu, ali ni tu nije kraj...

U četvrtak popodne nekoliko desetina studenata, koji kažu žele da studiraju, donelo je šatore ispred Predsedništva Srbije, tražeči da se nastava nastavi.

Na to je ranije upozorila potpredsednica Strnake slobode i pravde Marinika Tepić koja je pozvala predsednika da povuče, kako je rekla, "svoj bolesni plan", navodeći da kampovanje organizuje predsednikov brat Andrej, praveći mu tako živi štit.

O postavljanju šatora ispred Predsedništva, govorilo se nedavno i u redovima srpske opozicije na Kosovu.

Tako su najpre Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“, Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije i Srpski nacionalni forum objavili da postoje uverljiva saznanja da Aleksandar Vučić preko Srpske liste, širom Kosova i Metohije organizuje Srbe da se u broju od petsto njih organizuju i postave šatore ispred zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu. Osnovni zadatak ovog „hodočašća“ ispred Predsedništva bio bi da čuvaju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu, kako su naveli, vladarsku fotelju od najavljenog masovnog okupljanja pobunjenog naroda.

Nakon njih, oglasio se i Branimir Stojanović iz Srpskog narodnog pokreta, rekavši da će u Beograd doći više stotina Srba, kao i da su im dnevnice između 20 i 50 evra. Prema njegovim rečima, prva grupa mogla bi da krene več 12. marta.

Gde je izlaz?

Komentarišući dosadašnji odgovor režima na proteste, direktor Centra za savremene politike Nikola Burazer kaže za Novu da ovo jeste preraslo u najveću krize vlasti.

"Nisu adekvatno reagovali nakon pada nadstrešnice i kasnije se nije snašla u kontekstu pobune, koju predvode pre svega mladi ljudi. Odmah nakon pada nadsrešnice, vlast je nastavila sa uobičajenim pokušajima da se manipuliše činjenicama, da se sakrije istina, da se upregne medijska mašinerija, da se skine svaka odgovornost sa vlasti što je dodatno razbesnelo građane", kaže Burazer.

Dodaje da je upravo to izazvalo proteste koji su već u prvoj fazi bili masovniji od svih ranijih.

"Vlast je i sa studentima pokušala kampanju blaćenja, zastrašivanja, pretnji..To je imalo kontraefekat, mladi ljudi nisu mogli tako biti pritisnuti i pokazalo se da su imuni na te vrste napada...Vlast je na neki način sama stvorila ovakvu masovnost i to je razlog zašto se nalazi u ovakvom stanju", navodi sagovornik Nove.

Burazer navodi da je vlast u mesicima za nama lutala u traženju odgovora kako da se se suprotstavi protestima.

"Bilo je odbacivanje odgovornosti, pa agresija, onda kada je postalo jasno da ta strategija ne daje rezultate, počele su pomirljive poruke,...U svom tom lutanju, mislim da je vlast pokazal slabost kod svojih birača", upozorava Burazer.

Na pitanje kako misli da će se okončati kriza u kojoj se nalazimo, Burazer odgovara:

"Ključna je stvar da li će biti formulisana politička artikulacija nezadovoljstva. To je ono što do sada nismo videli, jer se studenti ograđuju od opozicionih i drugih političkih stranaka, uključujući i aktiviste. Postoji jaz između studenata, opozicije, i nekih drugih društvenih grupa, što je učenilo da mi nemamo jasnu sliku kako iz svega ovoga izaći, jer studenti, bar za sada nemaju ambciju da uđu politiku ili formiraju pokret...Mi još uvek čekamo tu političku artikulaciju", kaže Burazer, dodajući da su prelazna Vlada ili ekspertska Vlada samo neki od načina da se kriza okonča.

Upozorava da protesti, ma koliko masovni, ne mogu da dovede do proeme, ukoliko se formuliše neka vrsta političkog zahteva iza kog bi stalo celo društvo.

Iz psihološkog ugla: Minimiziranje, negacija, pa agresija...

Govoreći iz ugla psihološkinje, Ana Mirković za Novu kaže da se vlast na početku trudila da iskontroliše situaciju njima poznatim sredstvima.

"Oni su vrlo retko bili u situaciji da ih saterate u ćošak. Na početku protesta, pokušali su da ih minimiziraju, što je po Frojdu odbrambeni mehanizam , usledili su negacija i poricanje, pa kako se plamen studentskog protesta širio, uvideli su da ne mogu biti u negaciji, jer neki ljudi imaju svoje oči...Posle Slavije, predsednik je rekao da je bilo dosta ljudi, ali sve vreme je izražen bio napor da se preuzme kontrola", kaže Mirković.

Sagovornica našeg lista sada ocenjuje da se vlast ponaša očajnički i da se suočila sa gubitkom represivne moći.

"Bilo je i pretnji policijom, kobrama...Imali su i to traženje saveznika, pa je bilo da ih podržavaju Evropa, Amerika, RepublIka Srpska. Usledila je promena narativa, kada je žena na čelu parlamenta rekla: 'Studenti, zajedno sa vama ćemo ispuniti zahteve'. Svi mehanizmi koje može da upotrebi jedna vlast, bili su aktivirani. Poslednji ekser u kovčegu bio je dovođenje studenata ispred Predsedništva", navodi Mirković.

Mirković navodi da ovako autokratska i diktatorska struktura vlasti kakva je predsednik, ne može da pristane na kompromise.

"Moj najveći strah lično, a nisam neko ko se razume u politiku, je da će Vučić ući u terminalnu fazu borbe za život, jer je on prvi u istoriji naše zemlje, a verovatno i sveta, koji je poistovetio vlast i život. Bojim se da ne primeni silu", navodi naša sagovornica.

Kaže i da je sistem potpuno dezintegrisan, a vlast u slobodnom padu.

"Srljaju u sve dublju provaliju, svaka odluka je gora od prethodne i mislim da će u tom trendu pucanja, oni pristati na prelaznu Vladu koja bi trebalo da bude apolitična i ekspertska", kaže Mirković dodajući da je to njen idealni scenario koji bi doveo do toga da se zemlja oporavi u tom periodu.

BONUS VIDEO: