0
Prostor za manevrisanje se suzio, kaže ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i ovog puta je potpuno u pravu. Nakon kraha politike sa SAD, gde je upravo Đurić donedavno bio ambasador, preko očiglednog kolapsa proevropske politike i ozbiljnih problema na relaciji sa Moskvom, čini se da Srbija sad može da klizi samo u onaj poluzagrljaj Si Đinpinga i “bratske Kine”, ali po visokoj ceni njihovih kredita.Da ne budemo sitničavi, vlastima u Srbiji ostala je i Francuska, zapravo, njen predsednik Emanuel Makron koji i dalje sklapa poslove sa našom državom. Naravno, u svoju korist.
Šef srpske diplomatije Marko Đurić tvrdi da su stubovi srpske diplomatije ostali nepromenjeni, a o trenutnim izazovima kaže:
„Najveći izazov predstavlja činjenica da se svet ubrzano pomera od jednopolarne ka multipolarnoj strukturi. Prostor za manevrisanje se suzio, a od država se sve češće očekuje jasno i isključivo svrstavanje. Srbija, međutim nastoji da gradi odnose pragmatično i racionalno – tamo gde postoji podudarnost interesa, uz jasno definisane crvene linije u pitanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i bezbednosti“, rekao je Đurić u intervjuu za list Politika.
Sudeći prema onome što se dešava u poslednje vreme, čini se da se manevarski prostor za SNS zaista suzio.
Evropska komisija je usvojila nikad oštriji Izveštaj o Srbiji. Ponovo nam neće biti otvoren Klaster 3, dok naše komšije poput Crne Gore i Albanije grabe ka članstvu ka EU. Tako su Crnogorci nedavno otvorili čitavih pet pogavlja, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić se naljutio i doneo odluku da se Srbija ne pojavi u Briselu, na Samitu EU – Zapadni Balkan.
Sledeće… Zet američkog predsednika Donalda Trampa doneo je odluku da se povuče iz projekta Generalštab, zbog očiglednih malverzacija u kojima je učestvovao državni vrh. Protiv ministra kulture Nikole Selakovića podignut je optužni predlog zbog nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba. Selaković je, naime, vršio pritisak na zaposlene u Zavodu za zaštitu spomenika kulture da na nezakonit način skinu zaštitu s objekta. Isto to je prema svedočenjima zaposlenih radio i ministar finansija Siniša Mali.
Nekako u isto vreme stiže i vest da je u Americi usvojen Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, kojim su predviđene i sankcije protiv onih političara koji su učestvovali u korupciji. Da li će se na tom spisku naći i ministri koji su učestvovali u aferi Generalštab, ostaje da vidimo…
Povrh svega, tu je i situacija sa Naftnom industrijom Srbije koja se našla pod sankcijama SAD, zbog ruskog suvlasništva u ovoj naftnoj kompaniji. Do Srbija duboko ulazi u opasnost od ozbiljne energetske krize iz Moskve stižu ne baš bratske poruke.
“Imamo međuvladin sporazum sa Srbijom o usvajanju bilo kakvih ograničenja u vezi sa ovom komercijalnom strukturom (NIS-a). I, naravno, pretpostavljamo da će ljubazno rukovodstvo Srbije imati ovo na umu i da će ispuniti vlastite obaveze“, kazao je Putin u Moskvi 19. Decembra, dok je Lavrov poručio ad je nacionalizacija NIS moguća samo uz saglasnost Moskve.
Govoreći o tome dokle smo stigli zahvaljujući diplomatiji režima u Srbiji, potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) i bivši ambasador Srbije pri EU, Duško Lopandić, u intervjuu za Novu je rekao da je sa vlastima SNS besmisleno pričati o „strategiji“ u spoljnoj politici.
“Njihova spoljna politika je uvek imala transakcioni karakter („dam – daš“) i nije gledala na dalje od načina da se zadrži vlast kroz lažno i propagandno prikazivanje „uspeha“ šefa države u međunarodnim odnosima, što sam nazvao “Instagram diplomatijom”. Pre više godina sam rekao da se ovakvom spoljnom politikom srpska vlast puca sebi u nogu”, rekao je Lopandić i dodao:
“Činjenica što Srbija nije i neće uskoro postati članica EU znači da nećemo primati bespovratna sredstva iz budžeta EU od oko 1,5 do 2 milijarde evra godišnje. Kašnjenje u pogledu ispunjenja uslova iz Reformske agende znači kašnjenje u dobijanju sredstava od oko pola milijardi evra predviđenih za 2024. i 2025. godinu. Umesto dobijanja bespovratnih sredstava ili mekih kredita od EU, vlast će nas dodatno zaduživati u Pekingu i drugde”.
Kad smo kod zaduživanja u Pekingu… taj poluzagrljaj predsednika Kine Si Đinpinga o kojem je svojeevremeno pričao Aleksandar Vučić, hvaleži se dobrim odnosima sa kineskim predsednikom, on nimalo nije topao niti bezazlen. Često je onaj koji je sposoban da uguši, a to smo videli na primeru nekih država koje su pale pod kinesko kreditno ropstvo.
Kako je Nova.rs već pisala, najveći dužnici prema Kini dolaze izvan evropskog kontinenta, ali nekoliko država u Evropi nalazi se u mreži kineskih kredita sa zapaženim iznosima. Posle Rusije koja je većim delom u Aziji, Belorusija je najzaduženija evropska zemlja sa oko 11 milijardi dolara obaveza, Crna gOra je zbog kineskih kredita bila u velikim problemima, a na listi velikih dužnika je i naša država.
Prema AidData, od 2000. do 2022. godine Srbija je primila oko 7,7 milijardi dolara sredstava iz Kine, pretežno kredita.
Najveći pojedinačni kreditor, kineska državna banka Export-Import Bank of China, prema poslednjim podacima iz septembra 2025. potražuje oko 2,8 milijardi dolara od Srbije. Ovi krediti finansirali su ključne infrastrukturne projekte – od modernizacije železnice do izgradnje puteva, termoenergetskih kapaciteta i rudarske eksploatacije u Boru, gde su investicije kineske kompanije Zijin dodatno povećale ukupnu finansijsku izloženost.
Pored Kine, čini se da samo još Francuska nije “digla ruke” od Srbije.
Pre nekoliko dana potpisan je finansijski protokol Srbije i Francuske, a predviđa finansijsku podršku u vidu zajma francuskog Trezora od 150 miliona evra za realizaciju projekta beogradskog metroa. Ugovor za projektovanje za izgradnju linije 1, koji je takođe potpisan, predviđa nabavku ukupno 32 garniture metro vozova.
Govoreći o ugovorima sa Francuskom, advokat Jovan Rajić je napisao:
“Zbog koruptivne kupovine „rafala“, beogradskog aerodroma i metroa, Makron je jedan od retkih preostalih EU lidera koji pristaje da uopšte razgovara sa odlazećim diktatorom”.
