Trampov obračun sa Aleksandrom Vučićem: Kako je puklo "Trampe, Srbine"

Kada je Informer, režimsko glasilo Aleksandra Vučića, pre nekoliko meseci na 50 lokacija širom Beograda postavio bilborde sa natpisom "Čestitamo, Trampe Srbine", verovatno nije ni slutio kakav će odnos nove-stare Trampove administracije biti prema vlasti u Srbiji.

Samo u 2025. godini Amerika je uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije, takse od 35 odsto na izvoz robe, zabranu izvoza guma iz Linglonga zbog odnosa prema radnicima, a pre nekoliko dana je stigao i Akt o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u okviru šireg Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, u kom se Srbija jedina eksplicitno pominje uz teške kritike na račun stanja u zemlji.

To nije sve. U ovoj godini zet američkog predsednika, Džared Kušner, odustao je od gradnje luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba nakon protesta građana.

Ipak, prve naznake u kakvom će se smeru kretati Trampov odnos prema režimu Aleksandra Vučića, imali smo još u maju ove godine, tokom propale posete Vučića Americi.

Režimski mediji najavljivali su tada susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, predstavljajući to kao krunu spoljnopolitičkih napora i lični trijumf predsednika. Samo nekoliko sati kasnije, isti ti mediji, neki još tokom noći, preneli su da je Vučiču pozlilo u Americi i da se hitno vraća u Srbiju.

Usledile su i tvrdnje da je zapravo po sredi spin i da je šefica Trampovog kabineta zabranila Vučiću ulazak u kompleks na Floridi. Dodatni skandal bila je informacija da je Vučić pokušao da pod lažnim imenom prisustvuje donatorskoj večeri Republikanskog nacionalnog komiteta.

Zvaničnih potvrda sa američke strane o ovom događaju nije bilo, ali su diplomatski izvori za više međunarodnih medija potvrdili da je „srpska delegacija ranije nego što je planirano - napustila SAD“.

Samo dva meseca kasnije stigla je vest da je Donald Tramp odlučio da uvede takse od 35 odsto na robu iz Srbije. Tramp je tada faktički ušao u trgovinski „rat“ sa gotovo celim svetom podizanjem carina, a Srbija se našla na vrhu liste.

"Primirje" je potom trajalo samo tri meseca jer su već u oktobru usledile američke sankcije Naftnoj industriji Srbije, zbog ruskog udela u vlasništvu.

Nakon uvedenih sankcija, pančevačka rafinerija obustavila je rad, a nestašica goriva preti u više od 50 mesta u Srbiji koja imaju jedino NIS pumpe. Istovremeno, zbog saradnje sa NIS-om, sankcijama je zaprećeno i Narodnoj banci Srbije koja je najavila obustavu platnog prometa sa NIS-om ukoliko se kriza ne reši i ukoliko ova kompanije ne dobija licencnu za nastavak rada.

Srbija se tako našla između čekića i nakovnja Amerike, koja je uvela sankcije, i Rusije, koja još uvek ne saopštava koje će mere preduzeti i da li će i kome prodati svoj udeo u vlasništvu, kako bi NIS mogao nesmetano da nastavi da radi.

Propala poslednja nada - Generalštab

Posle svih ovih diplomatskih i političkih neuspeha, režim u Srbiji je verovatno sve nade polagao u projekat Generalštab, na čijem je temeljima zet američkog predsednika Donalda Trampa, Džered Kušner, hteo da gradi luksuzni kompleks koji uključuje i hotel.

Namerama Trampovog zeta Džareda Kušnera da centar Beograda pretvori u privatno gradilište, pomogli su SNS poslanici u Skupštini, koji su izglasali leks specijalis za Generalštab koji omogućava skidanje kulturnog dobra sa ove zgrade, ali i objekata u okolini.

Uključili su se i funkcioneri Srpske napredne stranke, zbog čega je i Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, sekretarke Ministarstva kulture Slavice Jelače, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i v.d.direktora Zavoda za zaštitu spomenka kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovića, a u vezi sa nezakonitostima prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama „Generalštaba“. Osumnjičenima se na teret stavlja zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje.

Ne treba zaboraviti i da je prema svedočenju zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitiu spomenika, ministar finansija Siniša Mali mimo zakona zahtevao da se sa kompleksa Generaštaba skine oznaka kulturnog dobra i tako, maltene, preda porodici Donalda Trampa.

Međutim, uprkos naporima režima da ovaj projekat uspe, protesti građana, studenata i struke, bar za sada urodili su plodom.

U nedelji za nama kompanija u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, objavila da se povlači iz projekta Generalštab.

„Pošto značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povlačimo našu prijavu i povlačimo se u ovom trenutku“, rekao je portparol Kušnerove privatne investicione firme "Affinity Partners".

Istovremeno, američka carinska i granična služba (CBP) izdala je Naredbu o zadržavanju robe (Withhold Release Order – WRO) za automobilske gume koje u Srbiji proizvodi kompanija Linglong International Europe D.O.O. Zrenjanin.

Ta američka agencija je saopštila da je odluka stupila na snagu odmah, a pošiljke guma Linglonga biće zadržavane na svim ulaznim lukama u Sjedinjenim Američkim Državama zbog, kako je objašnjeno, dokaza koji ukazuju na korišćenje prinudnog rada u proizvodnji.

Komentarišući mere koje poslednih godinu dana, a od maja intezivno, prema vlasti u Srbiji preuzima američki predsednik Donald Tramp, politikolog Dejan Bursać kaže za Novu da je odnos sa Amerikom najaukutniji poslednje dve nedelje, ali da to nije usamljeni slučaj.

"Rekao bih da mi već mesecima gledamo jedan lagani kolaps pažljivo građene spoljnopolitičke pozicije režima u koju je Aleksandar Vučić već 13 godina ulaže. Svakom partneru koji bi podržao njegov režim, bilo da su to Amerikanci, Francuzi, Nemci, Rusi, Kinezi, on je dao nešto. On je mogao da se igra sa tim stvarima, između ostalog zato što je ova vlast beskrupolozna i rasprodaje sve to želi. Sa druge strane, drži u nekoj vrsti mraka svoje glasače i nema kritičke javnosti", kaže Bursać.

Dodaje da su se stvari zakomplikovale jer se Aleksandar Vučić preigrao.

"On sa svojim ljudima nema kapaciteta da vodi spoljnu politiku sedenja na mnogo stolica, pogotovo u kriznim situacijama. Ovaj režim se ogolio kao autokratski, represivan, sa brojnim problematičnim vezama ka kriminalnim grupama i kao hiperkorumpiran. Mane SNS i Aleksandra Vučića su bile poznate i ranije ali im je bilo važno da se drži taj fasada demokratije", kaže Bursać, ocenjujući da je ta fasada pala, što predstavlja reputacioni problem za političare na Zapadu.

Kaže da sada treba videti u kom će smeru ići američki Akt o demokratiji, koji otvara mogućnost da se direktno udari na režim.

"Nisam siguran da se Aleksandar Vučić može izvući iz ove međunarodne situacije u koju je zapao, niti ima kapacitet, niti ima nekog prospekta da popravi odnose", zaključuje Bursać.