2
Novinarka Vesna Mališić i bivši predsednički kandidat Saša Janković slažu se da je francusko-nemački predlog za Kosovo dobra početna osnova za dijalog. Janković ističe da bi, da se on pita, u ime Srbije zatražio da se u sporazumu dopune neke stvari, ali da nikako ne bi u startu govorio da je u pitanju katastrofa na koju nas teraju. Srbija, prema njegovim rečima, treba da preuzme inicijativu i "kaže šta ona hoće i da se onda neko drugi znoji i pita da li je to dovoljno dobro umesto da čekamo". Mališić ističe da Srbija od 1999. godine stalno manipuliše dokumentima o Kosovu koje je potpisala.
Janković kaže da bi, da je na mestu pregovarača oko predloga za Kosovo, zatražio da se u sporazum kao prva stvar ubaci zaštita naše baštine na Kosovu, dakle – eksteritorijalnost crkava i manastira. Dalje, zahtev bi bio i da se sačuva i odbrani teritorijalna i personalna autonomija za Srbe, pri čemu bi se teritorijalna autonomija odnosila na Srbe sa severa.
Pored toga, smatra da bi u sporazum trebalo da se stavi da za Srbiju to ne znači priznanje Kosova. I on i Mališić podsetili su na istorijske primere – da su delovi SSSR-a bili članice UN dok su sadašnje nezavisne države bile deo Sovjetskog saveza, ili na primer dve Nemačke koje nisu priznale jedna drugu ali im to nije smetalo da se razvijaju i kasnije postignu svoje ciljeve.
Janković ukazuje da članstvo u UN jeste indikator ali ne i dokaz nezavisnosti.
Mališić posle obraćanja predsednika o predlogu za Kosovo i opisivanja da je u pitanju „ucena“ i „udarac u zid“, kaže za N1 da ne znamo da li je tako zaista ili nije, da li je u pitanju dramatizacija predsednika ili stvarnost…
„Čini mi se da je istina da je očigledno da se približava kraj strpljenja o tome da se ovo može beksonačno držati u nekom stanju provizorijuma“, rekla je Mališić i naglasila da je ono što može da nam se dogodi da nam se zaustavi evropski put, uvedu vize, ali i povuku evropske investicije.
„Mi već od 1999. godine stalno manipulišemo sa dokumentima koje je Srbija potpisala“, rekla je Mališić i ukazala na činjenicu da se više nego na Briselski sporazum pozivamo na Rezoluciju 1244, a koja takođe ima rečenicu u svom stavu 11 da će Kosovo da bude u sastavu SR Jugoslavije, ali da se konačno rešenje Kosova tek očekuje.
Kada se pozivamo na Rambuje, i tu treba podsetiti da je Rambujemo predviđeno da će se tri godine posle njega napraviti međudržavna komisija gde će se govoriti o statusu Kosova.
„I posle toga, u Briselskom sporazumu se govori da Kosovo i Srbija neće ometati jedni druge u evropskim inegracijama“, kaže.
Na pitanje da li je sada momenat i da nam je „dogorelo do nokata“ pa rešenja mora da bude, Saša Janković za N1 kaže da je svakako bolje da izađemo iz situacije konflikta koja decenijama traje.
Ja bih radije da druge stvari budu deo našeg identiteta nego konflikt, rekao je i ocenio da je situacija sa Ukrajinom ubrzala stvari pošto se postavlja pitanje da li Evropa može kraju da privede bilo šta.
„Umesto da se pitam zašto sada, ja bih rekao zašto je Srbija toliko pasivna“, rekao je Janković i ocenio da postoje i u vlasiti i u opoziciji oni koji smatraju da je odloženi konfilt prava stvar.
Opširnije pročitajte na sajtu N1.
BONUS VIDEO: Kome je prihvatljiv nemačko-francuski plan za Kosovo
