29
Istraživač na Geopolitičkom forumu Kembridž univerziteta i bivši diplomata na Balkanu Timoti Les pred današnji sastanak srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija pod pokroviteljstvom EU u Briselu, kaže da očekuje da će dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen na neko vreme, ali ističe da ne očekuje napredak u rešenju kosovskog problema.
Inicijativa EU, kako kaže, neće doneti napredak jer Evropljani koji žele da reše kosovski problem istovremeno odbijaju jedino realistično kompromisno rešenje – podelu u zamenu za priznanje.
„Jedina alternativa koju nude je teoretsko učlanjenje u EU, za šta je i Aleksandar Vučić rekao, uz neko opravdanje, da to nije dovoljno. Bez obzira kakve su evropske namere, preuzimanje dijaloga sa njihove strane će osigurati samo to, kada nema rešenja, bar kada je reč o rešenju koje će biti ispregovarano“, kaže Les za Tanjug.
Ne postoji, dodaje, mnogo toga što EU može da ponudi Srbiji i to je veliki deo problema.
Ako Nemačka i ostali odbiju ideju o prilagođavanju granica, jedina alternative bilo bi hitno učlanjenje u EU, što bi moglo, smatra, da promeni ceo politički kontekst ovog problem, ali je skeptičan da će to zaista i da se dogodi.
Jer, kako kaže, Francuska i druge evropske zemlje ne žele da puste Srbiju, Kosovo ili bilo koji drugi deo Balkana u EU, dok ne budu sigurni da su ove zemlje spremne, drugim rečima, dok ne ispune hiljade striktnih uslova za ulazak i pokažu da su stabilne i prosperitetne demokratije.
„Drugim rečima, evropska inicijativa za rešavanje kosovskog problema verovatno će se zaglaviti upravo tamo gde se zaglavila prošle decenije, isključujući bilo koje rešenje osim onog u kome Srbija priznaje Kosovo u zamenu za obečanje o eventualnom prijemu u EU“, smatra Les.
On kao najveću prepreku za postizanje sporazuma vidi Nemačku, a na pitanje da li bi bila moguća promena stava Brisela oko kompromisnog rešenja koje bi uvažilo i srpske interese, Les odgovara da je to teoretski moguće, s obzirom na to da evropski političari imaju različiti poglede na ovo pitanje, ali da ne veruje da će do toga i doći
„U prošlosti, i Emanuel Makron i Sebastijan Kurc, zajedno sa drugima, su izjavljivali da, ako se Srbi i Albanci dogovore da reše kosovski problem pomeranjem granica, oni neće stajati na putu. Žozep Borel je rekao istu stvar nedavno“, podseća Les.
On uz to dodaje konstataciju da je čudno kada, godinama, evropski lideri zahtevaju rešenje za kosovski problem, a kada su se Srbija i Kosovo složili sa obrisima rešenja, Angela Merkel i neki drugi su blokirali to rešenje jer se njima ne dopada.
„Dugoročno to nije niti kredibilna niti održiva pozicija. Preduslov za ponovno pokretanje pregovora u kontinuitetu je verovatno odlazak Merkelove i njena zamena pragmatičnijim liderom, što se neće desiti najranije do sledeće godine“, kaže Les, uz opasku da ni to nije garancija.
Les podseća da Nemačka smatra da bi podela Kosova otvorila mitsku Pandorinu kutiju – odnosno drugim rečima, podela Kosova bi bila okidač za kolaps Bosne, jer bosanskim Srbima jedino nedostaje presedan koji bi im poslužio kao opravdanje za ostvarenje njihovog cilja podele Bosne, što po njegovom mišljenju nema smisla, kako kaže, iz tri razloga.
Kao prvi navodi to, što se Bosna, kako kaže, ne drži zajedno zbog nedostatka presedana, već zbog toga što sve dok Srbi rizikuju kaznu za rasturanje Bosne, oni neće to uraditi, kao drugi to što podela Kosova ne postavlja nikakav preseden, jer su kako kaže spoljne sile delile Balkan decenija, a poslednji put 1999. kada je SAD, podržan između ostalog i od strane Nemačke, dogovorila podelu Srbije.
„Ako razvoj događaja na Kosovu posluži kao bilo koja vrsta okidača za rasturanje Bosne, to neće biti zbog kosovske podele, nego zbog ozvaničavanje kosovske nezavisnosti, što će naljutiti srpsku javnost koja će zahtevari kompenzaciju za to. Realistično gledano, to može da bude samo Republika Srpska, teritorija slične veličine sa srpskim stanovništvom“, smatra Les.
On dodaje da to drugim rečima znači da, ako Nemačka žele da zamrzne Bosnu u postojećoj formi, a onda i Severnu Makedoniju – najbolje što može da uradi je da insistira na zamrzavanje srpsko-kosovskog problema.
Na pitanje kako vidi u ovom trenutku ulogu SAD u rešavanju kosovskog problema, može li se očekivati neki novi potez Ričarda Grenela i veruje li u zajednički pristup EU i sada oko konačnog rešenja Les kaže da Evropljani zaista ne žele da se Amerikanci uključuju u ove razgovore, bar dok Donald Tramp ostane u Beloj kući.
„Nedavni komentari Ričarda Grenela sugerišu da će SAD sada prepustiti vodeću ulogu Evropljanima. Mislim da je Grenelu laknulo što je predao ovaj zadatak, sa osečanjem razočarenja jer nije uspeo da sklopi sporazum i zamerkom što su Evropljani uspeli da istisnu Amerikance“, kaže Les.
On međutim, dodaje da to neće biti kraj američke uključenosti, ako Evropljani ne uspeju, kako on očekuje, da razreše kosovski problem.
„Događaji povezani sa Kosovo prate poznatu praksu iz post-jugoslovenskog perioda kada su Evropljani tvrdili da imaju rešenje za problem, govorili Amerikancima da se ne mešaju, a na kraju nisu uspeli da postignu rešenje dok su se stvari na terenu pogoršavali. Videli smo devedesetih kada su Evropljani govorili da će okončati ratove, a nisu, i 2000. kada su Evropljani govorili da će stabilizovati Balkan integrisanjem u EU, a nisu“.
U tom kontekstu, kaže, logično je biti skeptičan prema evropskim tvrdnjama da mogu da reše kosovski problem, posebno od kada nemaju nikakvo kredibilno rešenje da ponude.
„Smatram da će sada biti period paralize u kome će Evropljani ponovo pokušavati da ubede Srbiju da prizna Kosovo u postojećim granicama sa obećanjem za eventualno učlanjenje u EU. U međuvremenu situacija u regionu, u Srbiji i na Kosovo, ali takođe u BiH, Crnoj Gori I Severnoj Makedoniji, postati više nestabilnija. Lokalci će sarađivati sa Rusima, Kinezima I Turcima kako bi im ovi pomogli za različite problem. A EU će zaroniti dublje u svoju unutrašnju krizu“, navodi.
Posledice će biti takve da, kada se SAD eventualno vrate, moraće da rešavaju ne samo bremenito pitanje o tome gde će biti postavljene granice između Srba i Albanaca na Kosovu, već širi set problema koji će obuhvatati čitav Balkanski region.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
