Kakvi su dometi poslednjeg Izveštaja odbora Evropskog parlamenta o Srbiji?

Spoljnopolitički odbor (AFET)Evropskog parlamenta glasao je u sredu o izveštaju o Srbiji koji je sačinio Tonino Picula. Za izveštaj je glasao 51 član AFET-a, 14 je bilo protiv, dok je desetoro bilo uzdržano.

Nakon usvajanja, ovaj izveštaj biće sastavni deo Predloga rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji. O njemu će evroposlanici održati debatu 6. jula, a glasanje je predviđeno za 7. jul na plenarnoj sednici u Strazburu.

Izveštaj Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta koji je predstavio Tonino Picula znatno je oštriji i obimniji od prvobitnog nacrta koji je 17. marta javno predstavljen.

Uoči glasanja, izvestilac Tonino Picula rekao je da dokument predstavlja zajednički stav o, kako je naveo, osetljivoj situaciji u Srbiji u proteklom periodu.

Kako je objavio N1, osnovna ocena u usaglašenom tekstu ostaje da je napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji zaustavljen, uz ključne probleme u oblasti demokratije, vladavine prava, medijskih sloboda, izbornih uslova i odnosa sa Kosovom, ali je taj tekst posle kompromisnih amandmana proširen nizom novih kritika, konkretnih događaja i preciznijih zahteva prema vlastima u Srbiji i Evropskoj komisiji.

Činjenica je da je ovo ko zna koji po redu izveštaj koji se vrlo kritički odnosi prema političkoj situaciji u našoj državi, ali i režimu Aleksandra Vučića. Zato je ključno pitanje koji su njegovi dometi?

Izveštaj neće proći neopaženo

Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da novi izveštaj neće proći neopaženo.

"Iako nije pravno obavezujući, domet izveštaja se ne sme potcenjivati, jer godinu dana unazad evropske institucije sve više govore istim jezikom i ovaj izveštaj neće proći nezapaženo", kaže Đurica.

Sagovornica Nove dodaje da će izveštaj potvrditi i dokumentovati koliko Srbija demokratski nazaduje.

"Time može da da osnov Evropskoj komisiji i zemljama članicama EU da budu mnogo strože u daljem toku pregovora, uslovljavanju novca i političkoj podršci", navela je Đurica.

Usvajanje izveštaja, pojašnjava Đurica, može biti dodatni pritisak Evropskoj narodnoj partiji, koja je do sada važila za "politički kišobran" vlasti Aleksandra Vučića u Evropskom parlamentu.

Šta još piše u izveštaju?

U odnosu na prvi nacrt, nova verzija ne ublažava kritike, već ih dodatno pooštrava. U tekstu se naglašava da je proces pristupanja EU zasnovan na zaslugama, ali i „reverzibilan“, kao i da Srbija mora ne samo da usvaja reforme, već da ih u potpunosti sprovodi. Posebno se navodi da jaz između zakonskog usklađivanja i stvarne primene nastavlja da podriva napredak Srbije.

Izveštaj konstatuje i da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u mnogim pregovaračkim poglavljima, kao i da obaveze iz non-pejpera iz novembra 2024, povezane sa otvaranjem Klastera 3, ostaju u velikoj meri neispunjene. Od Evropske komisije se traži da se svako značajno nazadovanje Srbije na EU putu odrazi na tempo i obim finansijske podrške.

Usaglašeni tekst u koji je N1 imao uvid, konstatuje produbljivanje političke krize u Srbiji u kontekstu masovnih protesta od novembra 2024, koje povezuje sa sistemskom korupcijom, slabim poverenjem u institucije, polarizacijom i ograničenim političkim dijalogom. Posebno se kritikuju pritisci, nasilje i neregularnosti tokom lokalnih izbora 29. marta 2026, uključujući zastrašivanje birača, kupovinu glasova i napade na opoziciju i posmatrače.

U delu o pravosuđu i aferi „nadstrešnica“, navodi se zabrinutost zbog izostanka napretka u istrazi i mogućeg političkog uticaja, dok se „Mrdićevi zakoni“ ocenjuju kao korak unazad jer, prema tekstu, slabe nezavisnost pravosuđa i dovode do uklanjanja tužilaca za organizovani kriminal.

Dokument navodi i ozbiljne optužbe za represiju nad demonstrantima, novinarima i aktivistima, uključujući policijsko nasilje, zastrašivanje i nadzor, kao i navode o upotrebi špijunskog softvera i drugih tehnologija nadzora. Medijska situacija se opisuje kao pogoršana, uz pad slobode medija, napade na novinare i slab rad regulatora.

U spoljnoj politici kritikuje se niska usklađenost sa EU, odnosi sa Rusijom i Kinom, kao i vojna i bezbednosna saradnja, uz poziv na prekid određenih veza sa Rusijom. U delu o Kosovu traži se puna saradnja, procesuiranje odgovornih za nasilje i sprovođenje ranih sporazuma, uz kritiku koncepta „srpskog sveta“.

Na kraju se ističe da su evropska sredstva uslovljena reformama, uz zabrinutost zbog isplata uprkos nedovoljnom napretku, i predlog da se određena podrška suspenduje dok se ne poboljšaju demokratija, vladavina prava i izborni uslovi.