Kad Siniša Mali kaže da je 1,6 milijardi evra jedno veliko ništa: Opozicija tvrdi da novac iz EU fondova nije jedini bez kojeg ćemo ostati

"Tu se radi o kreditima, a ostalo su grantovi. Ja u budžetu ne računam na to - ako se desi, desi se. Međutim, sve je to vezano za reforme koje Srbija sprovodi na putu za EU. Više sam posvećen tome da mi ostvarimo naše ciljeve, a neka se oni bave politikom: ako žele da puste ta sredstva, pustiće", rekao je Mali za Televiziju Pink, reagujući na izjavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos da je za Srbiju zamrznuto 1,6 milijardi evra iz EU fondova, sve dok se ne primene sve preporuke Venecijanske komisije u vezi nedavno usvojenog seta pravosudnih zakona.

Naveo je da se taj novac koristi za neke projekte, među kojima su izgradnja škola i bolnica, i da se radi o 1,6 milijardi evra koja su na raspolaganju državi i da su povučene dve tranše, koje iznose oko 70 miliona evra.

"Sva ta sredstva su vezna za reformske ciljeve koje Vlada Srbije sprovodi, na putu približavanja EU. Nekoliko važnih zakona je usvojeno u parlamentu kako bismo ispunili tu evropsku agendu, sledi nam još desetine i desetine zakona koje smo obećali da ćemo promeniti do kraja godine", izjavio je Mali.

(Ne)bitna sredstva iz EU?

Uprkos tome što ministar finansija poručuje da “ne računa“ na evropska sredstva i relativizuje njihov značaj izjavom da “ako se desi - desiće se“, ostaje prilično nejasno kako se takav stav uklapa sa njegovim sopstvenim tvrdnjama da se isti taj novac koristi za izgradnju škola i bolnica.

Pitali smo opoziciju šta se krije iza “nezainteresovanog” stava Siniše Malog i koliko je taj novac zaista (ne)bitan za građane Srbije.

Poslanik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović za Novu kaže da je potpuno jasno da Siniša Mali lije krokodilske suze nad propuštenom prilikom da se nastavi sa korupcijom i sa otimanjem novca koji je namenjen za potpuno druge namene.

“Izjava Siniše Malog da taj novac nije bitan, a istovremeno kaže da je to za izgradnju škola, vrtića ili bolnica, što inače nije tačno, pokazuje da se malo zbunio. On time pokazuje ogromnu neodgovornost ove vlasti. Čini mi se da pokušavaju da prikriju apsolutni krah njihove spoljne politike i činjenicu da su u potpunosti zaustavili evropske integracije Srbije. Ovo je novac koji je bio namenjen direktno u budžetsku potrošnju, a Vlada odlučuje, kao i ranije, na šta će taj novac da potroši. Postoje posebni fondovi koji se odnose na socijalna davanja, izgradnju, IPA fondovi i sve ostalo, dakle to nema veze sa tim”, kaže Stefanović.

Poslanik SSP ističe da je većina tog novca iz EU, kao i ostale budžetske stavke, odlazila na koruptivne poslove.

“I zbog toga je interesantno to što Siniša Mali bagatelizuje time, a istovremeno priča kako je to za našu decu i tome slično. On laže i beži od odgovornosti, kao i svi oni. Napravili su situaciju da nema nikakvog napretka u reformama, nema slobodnih izbora, nema zaustavljanja pritiska na medije, nema prekida sa praksom krađe izbora i nasiljem koje sprovode. Zato je taj novac zamrznut”, priča Stefanović i dodaje:

“Prema tome, imamo jednu vlast koja je Srbiju dovela u takvu situaciju da bude izolovana i da bude jedina u širem regionu koja ne može da koristi sredstva koja su namenjena za države kandidate ukoliko ispunjavaju reforme potrebne za članstvo, a koje se odnose pre svega na prava građana i na vladavinu prava. Oni to ne ne sprovode zato što svi znaju šta rade u Srbiji”.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović za Novu ističe da cena zaustavljanja evropskih fondova nije samo u iznosu novca koji neće leći na račun budžeta, već je, kako kaže, pre svega reč o visokoj političkoj i reputacionoj šteti.

“Na taj način se šalje signal da je reč o nestabilnoj državi i nesolidnom partneru i to kod postojećih i potencijalnih investitora unosi sumnju. Izjava ministra kojom se ta šteta praktično ismeva je, blago rečeno, politički naivna, jer previđa činjenicu da su upravo evropske kompanije najveći investitori u Srbiji, da je najveći broj zaposlenih u privatnom sektoru na neki način povezan upravo sa njima i da je evropsko tržište glavna prilika za domaća preduzeća. Šteta koja se na ovaj način nanosi može kraktoročno da se maskira kreditima iz Kine ili Emirata, ali dugoročno stvara prazninu koju je nemoguće popuniti”, objašnjava Grbović.

“Kiselo grožđe”

Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta kaže za Novu da je ovakva izjava samo pokušaj kriznog menadžmenta da se članovi SNS, nakon agresije i nervoze koju su pokazali u Narodnoj skupštini na najavu zamrzavanja sredstava iz EU, sada postave kao kontruktivni.

“Oni treba da objasne zašto će sad menjati te pravosudne zakone, za koje su do pre par meseci mislili da su neophodni da bi pravosuđe bilo efikasnije. Ja mislim da je svaki novac koji je mogao da se upotrebi u korist građana Srbije bitan”, ističe Đorđević i dodaje:

“Stranačke kolege Siniše Malog nisu tako reagovali na ovu najavu. Mi smo svi osetili njihovu nervozu u Skupštini na sopstvenoj koži. I onda su nas optuživali da mi hoćemo da ostavimo građane Srbije bez nekog novca. Tako da, ako taj novac nije bitan, onda prosto to sve ne stoji. Meni to izgleda malo kao kiselo grožđe, gde je sad odjednom kiselo nešto što vam je do sad trebalo, a sad vam to ne treba i zato nije ukusno i nije potrebno”, kaže Đorđević.

Poslanica ZLF posebno ističe deo gde je Siniša Mali rekao da mu je stalo do reformi koje Srbija sprovodi i pitanje da li će EU to da nagradi ili neće.

Zapravo je, kako smatra Đorđević, obrnuto.

“Oni se, nažalost, ne bave reformama, oni razgrađuju naše institucije. Dakle, mi bismo mogli da unapredimo naše institucije i da od toga imamo kvalitetniji život. Ovo je jedan finansijski instrument, posvećen je reformi institucija, ali postoji i neki drugi koji oni, nažalost, do sada nisu koristili u korist građana Srbije ili nisu znali uopšte da ih koriste”, ocenjuje Đorđević.

Podsetimo, odgovarajući na pitanja članova Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET), evropska komesarka za proširenja Marta Kos rekla je 20. aprila da za Srbiju, kad je reč o novcu iz Plana rasta, postoje preduslovi koje mora da ispuni: podrška efikasnim demokratskim mehanizmima, slobodni i pošteni izbori, medijski pluralizam, nezavisno pravosuđe i vladavina prava.

Kos je kazala da EU analizira da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate novca i da koristi različite instrumente, ali da će sačekati da vidi kako će vlasti u Beogradu reagovati na izveštaj Venecijanske komisije o nedavnim izmenama pet pravosudnih zakona, usvojenim na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića.

"Očekujemo da Srbija ispuni 100 odsto onoga što će Venecijanska komisija reći. Očekujemo i da Srbija osigura slobodu izražavanja i slobodu medija. U suprotnom, nećemo moći da im isplatimo novac iz Plana rasta - za Srbiju je namenjeno 1,5 od šest milijardi evri", navela je Kos.

Inače, Kos je u četvrtak, 30. aprila, odgovarajući na pitanja posle predavanja koje je održala na Univerzitetu Friburg u Švajcarskoj, rekla da Srbija nazaduje u mnogim oblastima zbog čega su joj stopirane isplate iz Plana rasta.

"Srbija je danas veoma polarizovana. Kandidat je za članstvo u Evropskoj uniji više od 10 godina. Nažalost, vidimo da nazaduje, posebno kada su u pitanju vrednosti o kojima sam govorila ranije: vladavina prava, demokratija, sloboda govora i, posebno, sloboda medija. Srbija ima budućnost u Evropskoj uniji, ali kurs mora da se preokrene, ili da se snažnije izrazi u delovanju političara", navela je.