Siniša Mali i Afere Velike

"Top. Azere guramo. Obezbeđene pare. Tako da sam ja svoje završio 🙂 Vi sada radite“, piše u porukama koje su navodno razmenili kontroverzni Zvonko Veselinović i Mali, prilikom ugovaranja posla sa firmom Azvirt iz Azerbejdžana, a koje objavio Radar.

Te navodne poruke su zajedno sa navodnim Papićevim pismom Aleksandru Vučiću predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić i predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević predali još 2023. godine Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu. Oni su zatražili da se ispita njihovu verodostojnost. Do danas, kako je potvrđeno u TOK-u, ovaj slučaj međutim nije odmakao sa mrtve tačke.

U tom pismu Papić navodi da su radovi na izgradnji dela puta od Rume, preko Šapca do Loznice uvećani za 25 miliona evra, da je zatim taj novac podeljen između njega, SNS-a, Veselinovića i podizvođača.

Aleksandar Papić, inače nnekadašnji vlasnik tabloida Objektiv, koji je i član SNS, priča Vučiću u kakve je probleme upao sa firmom Azvirt, preko koje je navodno izvlačen novac, kako je komunicirao sa Zvonkom Veselinovićem, koji je obezbedio podizvođače na tom projektu i kako je Siniša Mali bio garant da će novac završiti u stranci.

Iako ova afera još uvek nije rasvetljena, upravo je kompanija Azvirt prošle nedelje dobila novi posao na izgradnji brze saobraćajnice Bački Breg – Sombor – Kikinda, pri čemu će projektovanja svih pet i izgradnja jedne deonice od svega 23 kilometra poreske obveznike koštati čak 240 miliona evra, objavio je Radar.

I u ovom slučaju Siniša Mali je jedan od glavnih aktera, a nije tajna da ministar finansija iza sebe ima brojne afere - od rušenja u Hercegovačkoj i 24 stana u Bugarskoj, pa do plagiranja doktorske disertacije i slučaja Vista Rica i Generalštab.

U narednijm redovima podsetićemo na afere u kojima se pominje ime Siniše Malog.

"Slučaj Vista Rika"

Nakon što je Danijela Maletić ostala bez radnog mesta u Upravi za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija, instituciji u kojoj je provela više od dve decenije, u žižu javnosti dospao je slučaj Vista Rica.

Inače, investicioni fond Vista Rica, direktno je povezan sa porodicom predsednika države. Kada je Uprava za sprečavanje novca počela da istražuje ovaj fond, nastali su problemi. Za one koji su se usudili da isti istražuju.

Danijeli Maletić je prećeno, a potom je dobila otkaz. Na kraju je bila i privedena sa još jednom službenicom banke pod sumnjom da je otkrivala poverljive podatke medijima. Međutim, privođenje naložilo nenadležno tužilaštvo, te je Maletić puštena.

Nju je povodom istraživanja fonda Vista Rica najpre pozvao tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić, pa zatim i njegova kuma - suvlasnica Vista Rice Tatjana Vukić, inače veoma bliska Aleksandru i Andreju Vučiću.

Kako je Maletić rekla za Radar, njoj je Vukič pretila sledećim rečim:

"Ko ste vi? Ja sam zadužila državu. Zvaću Sinišu".

Šest dana kasnije Maletić je dobila otkaz.

Opšte je poznato da su klijenti ovog investicionog fonda, koji su i sami uplaćivali novac istom, braća najviših državnih funkciora - od Andreja Vučića, Igora Brnabića do Predraga Malog.

Prsti Malog umešani i u aferu Generalštab

Kako je Nova.rs već pisala, prema rečima svedoka saslušanih u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Siniša Mali je mimo zakona zahtevao da se sa kompleksa Generaštaba skine oznaka kulturnog dobra i, takoreći preda porodici američkog predsednika Donalda Trampa.

Najpre je u Beogradu uhapšen direktor Zavoda za zaštitu spomenika Goran Vasić, i to zbog sumnje da je falsifikovao dokumenta kojima je Generalštab skinut sa liste zaštićenih objekata. Nova.rs objavila je tada da je SBPOK odbio da postupa po nalogu tužioca Nenadića i uhapsi se osumnjičene u ovom predmetu. Vasić je, u međuvremenu, priznao delo i izneo odbranu. Pritvor mu nije određivan.

Prema saznanjima Nove, u nastavku istrage, svedoci, inače bivši zaposleni u Zavodu, tužiocu rekli da je na njih vršio pritisak, da sa Generalštaba skinu pomenutu zaštitu upravo Siniša Mali.

Školarina za decu iz ofšor kompanija

Siniša Mali, u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, primio je 235.000 evra za školovanje svoje dece iz ofšor kompanija iz inostranstva.

Novinari KRIK-a i OCCRP-ja, prateći trag novca, otkrili su da se iza jedne od tih ofšor firmi krije lično Mali, iza druge je domaći privrednik nepoznat široj javnosti, dok je treća blisko povezana sa međunarodnom grupom „Comita” sa sedištem u Moskvi.

U Srbiji, „Comita” sarađuje sa firmama SNS biznismena Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka, vlasnika „Milenijum tima”.

Kada je reč o "privredniku nepoznatom široj javnosti", KRIK otkriva da se on zove Branko Jovanović. On u razgovoru sa novinarima daje ovo objašnjenje kako je do transakcije došlo:

„Neko je u kancelariju doneo novac. Rečeno mi je da je to za školu, za obrazovanje dece. Pošto nije reč o oružju, drogi i slično – rekao sam: ‘ok, naplatite na to jedan posto i ćao’“, ispričao nam je Jovanović, koji tvrdi da ni sam ne zna ko je zapravo obezbedio novac.

Podsećamo, ministar Mali je sa pitanjem školovanja svoje dece suočen još 2016. godine, tokom brakorazvodne parnice sa svojom tadašnjom suprugom.

„Naša deca idu u privatnu školu i troškove za sve troje dece – 60.000 evra na godišnjem nivou, snose moji prijatelji. Prijatelji koji finansiraju moju decu su prijatelji koje sam upoznao u inostranstvu, koji nemaju veze sa Srbijom“, rekao je tada gradonačelnik Beograda Siniša Mali na sudu.

Mali je nekoliko godina ranije kupio 24 luksuzna stana na bugarskom primorju i to opet preko of šor kompanija čiji je bio vlasnik. Siniša Mali je nezakonito prisvojio državno zemljište iz Vršca i pomogao svom ocu da privatizuje fabriku vagona dok je radio u Agenciji za privatizaciju. I dalje se sumnja da je upravo Siniša Mali bio “kompletni idiot” koji je u izbornoj noći naložio muškarcima sa fantomkama rušenje objekata u Savamali.

24 stana u Bugarskoj, dve ofšor kompanije i bugarsko primorje

Nnovinari Krika i novinarske mreže OCCRP otkrili su 2015. godine da je Mali kupio 24 luksuzna stana u bugarskom letovalištu Sveti Nikola na obali Crnog mora. Kako je objavljeno, njihova vrednost iznosila je oko pet miliona evra i jasno je da je višestruko premašivala legalne prihode tadašnjeg gradonačelnika Beograda.

Mali je priznao da je kupio jedan stan, onaj čije se vlasništvo vodilo na njegovo ime. Međutim, tvrdio je da ne stoji iza dve ofšor kompanije, „Brigham Holding & Finance Inc.“ i „Etham Invest & Finance Corp“ koje su kupile preostala 23 apartmana.

Šest godina kasnije, međutim, u međunarodnom projektu „Pandorini papiri“, pojavila su se dokumenta procurila iz agencije za osnivanje ofšor firmi „Trident Trust“, čiji je Mali bio klijent, a koja su dokaz da je on definitivno bio vlasnik dve ofšor kompanije i apartmana u Bugarskoj.

Kupovinu stanova Mali je sproveo tokom 2012. i 2013. godine, u vreme kada je bio ekonomski i finansijski savetnik tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića. Na toj funkciji Mali je bio zadužen za pregovore s Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko ulaganja u kapitalne projekte – privatizaciju nacionalne avio-kompanije „JAT“ i izgradnju „Beograda na vodi“.

Interesantno je i da je Mali 24 apartmana u Bugarskoj kupio od firme Srđana Dabića, bivšeg košarkaša i direktora srpskog ogranka čuvene ruske naftne kompanije „Lukoil“, a reč je o starom poznanstvu. Naime, početkom 2000-ih, kada je radio u Agenciji za privatizaciju Siniša Mali je kao direktor Centra za tendere nadgledao privatizaciju najvećih državnih preduzeća, bio je nadležan za prodaju srpskog lanca benzinskih pumpi „Beopetrol“ upravo „Lukoil“-u.

Kako je pisao KRIK, Mali je u tom poslu predstavljao državu Srbiju, dok je biznismen Srđan Dabić zastupao interese Lukoila.

Srpske pumpe su 2003. godine prodate Lukoilu za 117 miliona evra. Savet za borbu protiv korupcije kasnije je utvrdio da Lukoil nije ispunio ugovor i da je Beopetrolu naneo štetu od nekoliko miliona evra.

Nezakonito prisvajanje zemljišta

O tome da je firma Siniše Malog i njegove porodice besplatno dobila deset hektara državnog zemljišta kod Vršca Krik je pisao u oktobru 2015. Novinari su tada otkrili da je spornu zemlju koristila kompanija Alfa protein u vlasništvu Srđana Gajića i na njemu proizvodila detelinu. Gajić je ovu kompaniju privatizovao 2003. – u periodu dok je Siniša Mali radio u Agenciji za privatizaciju. Dve godine nakon privatizacije, Gajić je zemljište poklonio firmi porodice Siniše Malog Compost group. Sklopili su ugovor o prodaji, ali zemlja nikada nije plaćena, otkrio je KRIK.

Gajić je u februaru 2015. pravosnažno osuđen na uslovnu kaznu jer je poklanjanjem državne zemlje, kako piše u presudi, pribavio protivpravnu imovinsku korist za Compost group. Odgovorni iz te kompanije nisu nikada bili predmet istrage iako je dokazano da je posao bio nelegalan i da je porodica Mali stekla finansijsku korist.

Mali je vlasništvo u firmi „Compost group“ besplatno preneo 2013. porodičnom prijatelju Ivici Đoliću, a njegova bivša supruga rekla je u intervjuu za KRIK 2016. da je Đolić samo fiktivni vlasnik, ali da Siniša zapravo upravlja kompanijom.

Kako Mali "završava" 100.000 evra za Zvezdu

Siniša Mali našao se u fokusu javnosti i zbog telefonskog snimka na kojem se čuje kako “završava” 100.000 evra za FK "Crvena zvezda".

Reč je o audio-snimku iz 2019. godine, u kojem ministar finansija od tadašnjeg direktora Građevinske direkcije Srbije Nebojše Šurlana traži da obezbedi 100.000 evra za Zvezdana Terzića, Zvezdu i navijače.

Navodno za radove na rekonstrukciji stadiona koji su te godine izvođeni.

“Samo jedno kratko pitanje: Je l’ te zvao Terzić iz Zvezde… Je l’ si obećao da će da pomogne neka građevinska firma, da radi nešto za njih? … Samo mi reci da ili ne”, kaže Siniša Mali na početku razgovora.

Rušenje u Hercegovačkoj i "kompletn idiot"

Pre nego što je zaseo u minstarsku fotelju, Siniša Mali je bio gradonačelnik Beograda i to u periodu od 2014-2018.godine. Upravo u trenutku kada je bio na čelu grada desilo se rušenje u Savamali u Hercegovačkoj, kada su ljudi u fantomkama sa bagerima rušili deo grada.

Nakon rušenja nekoliko privatnih objekata u Savamali u noći posle izbora u aprilu 2016. godine, zbog izgradnje projekta Beograd na vodi, usledili su masovni protesti sa zahtevom da Mali podnese ostavku.

Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade, u junu 2016. kazao je da su za rušenje u Hercegovačkog odgovorni gradski čelnici, a nakon toga je nekoliko puta obećavao da će Mali podneti ostavku i da neće dugo ostati na mestu gradonačelnika.

Narvno, to se niej obistinilo, na funkciji je dočekao lokalne izbore u Beogradu u martu 2018, a njegova uloga u aferi Savamala nikada nije rasvetljena.

Vučić je za odgovorne rekao da su "kompletni idioti”.

Siniša Mali - plagijator

Ministar Siniša Mali najpre je optužen, a kasnije je i potvrđeno da je plagijao svoju doktorsku disertaciju.

Fakultet organizacionih nauka (FON), gde je doktorski rad odbranjen, najpre je doneo odluku da ministrova teza nije plagirana jer je, kako su naveli, bez navođenja izvora preneo samo sedam odsto teksta. Univerzitet taj izveštaj nije prihvatio, već ga je poslao FON-u na ponovno izjašnjavanje.

Potom je Nastavno-naučno veće FON-a usvojilo izveštaj Etičke komisije tog fakulteta o doktoratu ministra finansija Siniše Malog, kojim se utvrđuje postojanje neakademskog ponašanja, ali je umesto predloga da se Malom izrekne mera javne opomene predložilo strožu meru izricanja javne osude za sporni doktorat.

Nakon petogodišnjeg procesa kojeg su obeležile žalbe, peticije, brojne birokratske procedure, ali i studentska blokada rektorata, Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu je 21. novembra 2019. godine utvrdio neakademsko ponašanje pri izradi doktorske disertacije "jer je u delu disertacije doslovno preuzimao tekstove odnosno cele pasuse iz tekstova drugih autora, bez navođenja imena tih autora".

Na osnovu te ocene je Senat Univerziteta u Beogradu, u decembru iste godine, jednoglasno poništio doktorat Siniše Malog pod nazivom "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvarni rezultati u Srbiji", koji je 2013. branjen na Fakultetu organizacionih nauka (FON).

Ipak, Upravni sud je 2023. doneo presudu kojom se poništava odluka Senata Univerziteta u Beogradu i kojom je Siniši Malom poništen doktorat. Kako se navodi u odgovoru Upravnog suda na pitanja Nove, 2. marta 2023. godine doneta je presuda kojom je poništeno rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, te se predmet vratio na ponovno odlučivanje.