"Ja ću da se pravim da mi je mnogo lepo": Vučića čeka mini samit o Kosovu sa "velikanima i velikašima"

Barikade su sklonjene, tablice za sada skinute sa dnevnog reda, a na stolu je formiranje ZSO i francusko – nemački predlog, odnosno nacrt osnovnog sporazuma o Kosovu.Krajem decembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je ovu posetu rekavši da očekuje da mu u goste dođu "velikani i velikaši iz sveta"„Očekujem da mi u prvoj polovini januara dođu ovi, velikani i velikaši iz sveta, da mi održe vakelu kako moramo da postignemo taj sporazum koji se njima sviđa....Pa ću ja lepo da ih dočekam, pa ću da se pravim da mi je mnogo lepo, kako sam baš uživao u tim ‘divnim razgovorima’ i tako… Onda će to mučenje da se nastavi sa Kurtijem, pri čemu znam da neće učiniti ništa, inače ne bi pravio provokacije svakog dana. Ali, šta da radite… Ali neki će da budu srećni jer će da misle da je to omča oko vrata, oni misle Vučiću… Ne, to je sve omča oko vrata Srbiji. Samo što je mnoge od njih baš briga za to, njima je važno da se ta omča vidi oko mog vrata, a to što bi Srbiju time iskasapili, malo obesili, a posle bacili u džaku… Baš njih briga za Srbiju. Videćemo, čeka nas teško vreme po pitanju Kosova i Metohije“, rekao je on.O kome je Vučić govorio:Ljudi o kojima je Vučić govorio su posrednici u razgovorima sa Prištinom, koji su se u poslednjih godinu dana priključili timu Miroslava Lajčaka, slovačkog diplomate koga je Evropska unija zadužila za dijalog o KiM.Deo te “velike petorke” je i Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan, koji se od ulaska u pregovore naročito angažovao kad je reč o formiranju ZSO. Kako se spekulisalo, SAD bi upravo trebalo da preuzme na sebe implementaciju ove tačke Briselskog sporazuma, koja ni posle skoro 10 godina nije realizovana.Prilikom ranijih dolazaka u Beograd, Eskobar se sastajao i sa predstavnicima srpske opozicije.I pre nego što je postavljen za američkog izaslanika za Zapadni Balkan bio dobar poznavalac prilika u regionu. Mediji su pisali da je u Beogradu boravio i 2001, kada je bio šef političkog odeljenja, odmah nakon što je ambasada SAD ponovo otvorila ambasadu. Kada se 2019. godine vratio u Beograd imenovan je za zamenika američkog ambasadora.U bivšoj Jugoslaviji je od 1998. do 2001. bio na poziciji šefa kabineta u Кancelariji visokog predstavnika u Banja Luci, pa zamenik šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici.Stižu Bon i PletnerPosredničkom timu u dijalogu Beograda i Prištine u septembru prošle godine pridružili su se i savetnici za spoljnu i bezbednosnu politiku francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca – Emanuela Bona i Jensa Pletnera. Upravo njihovo imenovanje protumačeno je kao korak ka intenziviranju dijaloga Beograda i Prištine i namere najmoćnijih zemalja EU da ubrzaju pregovore oko Kosova.O njihovom postavljenju Makron i Šolc obavestili su Vučića u zajedničkom pismu, u kom su naveli da će Bon i Pletner pružiti direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima”.Ubrzo se na stolu našao i francusko – nemački predlog o rešenju kosovskog problema, koji je u međuvremenu pretrpeo nekoliko izmena, da bi na krjau postao i zvanični predlog EU koji ima podršku i SAD.

Emanuel Bon je od 2017. do 2020. bio Makronov specijalni savetnik u Jelisejskoj palati za evropska pitanja, kao i savetnik za Grupu 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20). Bio je državni sekretara za evropska pitanja u Vladi Žana Kasteksa , zatim pomoćnika ministra za Evropu u Vladi Elizabet Born, a potom je izabran za pomoćnika ministra za saobraćaj u istoj vladi.Bon se od prethodnika na funkciji savetnika razlikuje po tome što nije diplomata po formaciji.Sa druge strane, Jens Pletner je karijerni nemački diplomata, sa velikim iskustvom u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. On je dolaskom Olafa Šolca na funkciju nemačkog kancelara postao njegov glavni savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku.U više navrata bio je nemački ambasador, kao i šef kabineta ministra spoljnih poslova Frank Valtera Štajnmajera, sadašnjeg nemačkog predsednika. U aprilu 2019, imenovan je za političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova, a od 2021. postao je glavni savetnik nemačkog kacelara za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Novo lice u pregovorima o Kosovu

Neočekivano u tim evropskih posrednika, koji sutra dolaze u Beograd, ušao je još jedan član. Reč je o Frančesku Talu, diplomatskom savetniku italijanske premijerke Đorđe Meloni.Talo, koji ima dugogodišnje diplomatsko iskustvo, bio je predstavnik Italije u NATO-u i ambasador u Izraelu, a mediji su pisali da je obavljao i funkciju konzula u Njujorku.

Takođe, nalazio se i na poziciji specijalnog izaslanika ministra spoljnih poslova za Avganistan i Pakistan, a bio je angažovan i u stalnom predstavništvu Italija pri Ujedinjenim nacijama.Da će savetnik italijanske premijerke doći sutra u Beograd najavljeno je juče, ali nije otkriveno o kome je reč.Zanimljivo je da se Frančesko Talo nedavno sreo sa Derekom Šoleom, višim savetnikom u Stejt departmentu, koji je skoro bio u Srbiji i sastao se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Šole je nakon sastanka sa savetnikom italijanske premijerke otkrio da su razgovarali i o Zapadnom Balkanu.Teme: ZSO i francusko-nemački sporazumOčekuje se da će glavne teme razgovora biti francusko – nemački predlog o Kosovu, koji je u međuvremenu postao i zvanični predlog EU, ali i formiranja Zajednice srpskih opština. Nije isključeno da će na dnevnom redu biti problem sa registarskim oznakama na severu Kosova, koji očigledno još nije rešen."Za Sjedinjene Američke Države je značajno da Zajednica srpskih opština bude formirana, mislimo da je to u skladu sa Ustavom Kosova, ali velika je razlika između Republike Srpske i buduće ZSO", rekao je specijalni savetnik Stejt departmenta Derek Šole.„Moram da budem jasan, to nije aranžman koji bi ličio na Republiku Srpsku“, kazao je Šole u intervjuu za N1.

Kako portal Nova.rs ranije objavio, jedna od ključnih tačaka sporenja između dve strane, zbog čega će se i održati sastanak je odredba francusko-nemačkog predloga u kojoj se traži da Srbija ne blokira ulazak Kosova u međunarodne organizacije. Da je ova tačka sporna u više navrata pominjao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je govorio da je za Srbiju crvena linija da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenjim nacijama (UN).

Sa druge strane, u dokumentu se nigde eksplicitno ne spominje da će Kosovo postati član UN ukoliko se postigne sporazum, ali nesmetan prolaz u sve međunarodne organizacije podrazumeva i ulazak u UN kao najbitniju svetsku organizaciju.Prema saznanjima Nove, oko ovih gorućih problema “prva violina” biće SAD, koji će nastojati da naprave kompromis između dve strane. Već ranije, Nova je objavila da je Vašington preuzeo brigu oko realizacije ZSO.

“Plan je da se Amerikanci još više uključe, dok se od Srbije očekuje da pokaže konstruktivniji pristup kada je reč o spornoj tački koja se odnosi na članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama. Zbog svega toga, Amerikancima, ali i međunarodnoj zajednici treba Vučić kao jak garant za sporazum”, naveo je izvor Nove.BONUS VIDEO: Da li predlog statuta ZSO nemačke fondacije može biti tema razgovora Vučića i izaslanika EU i SAD?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dalipredlogstatutazsonemakefondacijemoebititemarazgovoravuiaiizaslanikaeuisad-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5148153"]