10
"Mi smatramo da javne funkcionere, ukoliko se dokaže da su koruptivno delovali, treba kazniti dvostruko više u odnosu na ono što podrazumeva krivični zakonik. Nova vlast će morati da pohapsi sve one koji trenutno čine okosnicu režima, s tim što to neće raditi Marinika, već policija i tužilaštvo kad im za to pružimo dokaze", istakla je u božićnom intervjuu za Nova.rs potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Prošlo je gotovo tri godine od kad je rodno Pančevo zbog ugrožene bezbednosti zamenila životom u Novom Sadu. Prema njenim rečima, život u najvećem gradu Vojvodine pruža veću sigurnost, ali ni tu nije u potpunosti zaštićena od ljudi koji pokušavaju da je zastraše.
A razloga za zastrašivanje od strane onih koje je smatraju najvećom pretnjom unutar opozicije je mnogo – tokom 2020. godine je otvorila pitanje sumnjivog poslovanja Telekoma, pokrenula je aferu Aseko, govorila o poslovima „partije i bratije“, ali i o tome kako se ovdašnja vlast ponašala tokom najžešćeg udara pandemije koronavirusa.
Govoreći o svom političkom delovanju, Tepić je istakla da nikada neće prestati sa otkrivanjem afera režima, te da će dokazi koje iznosi u javnost biti od koristi nekoj budućoj vlasti. Ona je za portal Nova.rs istakla da je lustracija obaveza svakoga ko preuzme vlast od Srpske napredne stranke i da ona mora da obuhvati Vučića, Vladu Srbije, kao i rukovodioce državnih preduzeća, članove sudskih organa i predstavnike državnih medija.
Iza nas je godina u kojoj je vaša stranka, zajedno sa ostalim članicama Saveza za Srbiju bojktovala izbore. S obzirom na to da ste bili jedna od najaktivnijih poslanica u prošlom skupštinskom sazivu, da li imate osećaj da ste oštećeni odlukom da ne učestvujete u izbornoj trci?
Mislim da nisam. Bojkot je zaista postigao svoj cilj i maksimum, zahvaljujući tome što je ogolio diktatorski, bahati i arogantni režim. Sve ono što smo mi tvrdili da se dešava na terenu sada zna ceo svet. Što se moje Stranke slobode i pravde i mene tiče, mi smo uspeli da se izborimo za mesto u opoziciji i mimo parlamenta.
To mesto je na ulici, odnosno na konferencijama ispred različitih državnih firmi i institucija. Čini se da je pažnja javnosti za ono što radite posebno porasla nakon incidenta kad vam je jedan od direktora Telekoma Draško Marković oteo mikrofon. U tom smislu, da li vam je on nesvesno učinio uslugu tim svojim gestom?
Ne znam da li bi se to tako moglo nazvati. Možda je dodatno bacio svetlo na temu kojom sam se u tom momentu bavila. Za mene jeste bilo značajno što se aktuelizovala tema njegove kompanije koju je svojom bahatošću pokušavao da gurne „pod tepih“. On je mislio da će fizičko eliminacijom uspeti da izbriše tu temu. To se, naravno, nije dogodilo. Samo su pokazali svoju slabost, sirovost i prostački nastup. Oni su mislili da ću se ja povući, ali se dogodio taj kontraefekat i zapravo su tim gestom skrenuli pažnju na propast Telekoma. Oni su bukvalno „pojeli“ vrednost Telekoma, državne firme koja je došla u predstečajno stanje. Ja sam time i počela da se bavim zato što je članica Saveta za borbu protiv korupcije, Jelisaveta Vasilić, nedeljama prolazila kroz „toplog zeca“ zato što je pripremila izveštaj o korupciji u Telekomu. Čitala sam šta se dešava toj ženi i shvativši da cela četa naprednjaka kreće da je vređa, ponižava i negira ono što ona vrlo argumentovano iznosi, ja sam uvidela da se nešto ozbiljno dešava. Zato sam krenula time da se bavim.
Pročitajte još...
Da se nešto zaista dešavalo pokazuje i to što je donedavno prvi čovek Telekoma Predrag Ćulibrk smenjen. Da li se time za vas završava priča oko ove državne firme?
Nikako. Ćulibrk je stavljao svoj potpis na najgore moguće lažne ugovore. On je bio izvršilac cele kampanje koju je smislio neko drugi i po mojim pouzdanim saznanjima taj čovek ga je sada zamenio. U pitanju je Vladimir Lučić, koji je zapravo glavni cenzor i neko ko je osmislio čitav plan kako da se sa novcem Telekoma, odnosno građana Srbije, kontroliše medijski prostor u našoj zemlji. Čitava ideja je da se Srbija drži u mraku s jedne strane, a da se, s durge strane, održava rejting partije i bratije. Lučić je sada za to nagrađen. Ćulibrk, bez ikakve sumnje, mora da odgovara za svaki potpis koji je stavio na katastrofalne ugovore sa Kopernikusom i vlasnikom Kurira Igorom Žeželjem. Sada je umesto njega došao neko ko je još gori, odnosno glavni kreator svih tih ideja i zbog toga naša pažnja tek sada mora da bude usmerena na ono šta radi Telekom.
To znači da možemo očekivati da ćete i ubuduće držati konferencije za novinare posvećene stanju u Telekomu?
Aposlutno. Mogli ste da vidite kako izgleda preuzimanje Tanjuga od strane Manje Grčić i porodice Joksimović. Prihod koji im Telekom plaća za njihove kablovske kanale je u stvari garancija za kredit koji im omogućava da uđu u Tanjug. Tako da opet imamo te razne „gimnastike“, koje nisu samo koruptivne prirode, jer ovde nije samo u pitanju korupcija i zloupotreba novca građana Srbije, već podla i nečista namera da se obezbedi medijski mrak u Srbiji. Njihova namera je da kroz Telekomove kanale i kombinacije partije i bratije imaju obezbeđeno sve što se tiče medija, a da Srbiju sve više drže u mraku.
Pored afere oko poslovanja Telekoma, bavili ste se i kompanijom Aseko u kojoj je jedan od direktora bio brat premijerke Igor Brnabić. I on je podneo ostavku, ali ne zbog toga što misli da je nešto pogrešno radio, već da ne bi smetao svojoj sestri. Kako vi tumačite njegovu odluku?
Dobro se setio posle toliko godina da to učini. Ostaje pitanje šta će biti sa svim onim novcem koji je tom kombinacijom i privukao za svoju kompaniju? Daleko bilo da je Igor Brnbić izgubio posao zbog mene. On je bez posla ostao zbog svojih nedela i protivzakonitih radnji. Aseko je imao drastičan skok prihoda čim je Ana Brnabić postala premijerka. Samo su od EPS-a zaradili preko 20 miliona evra za dve godine. Mislim da je presudni momenat bio kad sam se obratila trima svetskim berzama, kojima je izlistana ova firma, kao i centralnom bordu kompanije Aseko. U pismu koje sam im poslala, ja sam ih upozorila na koruptivne radnje između njihovog regionalnog direktora i njegove rođene sestre, koja je premijerka Srbije i upravlja novcem građana koji se dodeljuje firmi njenog brata. Znam da nijednoj ozbiljnoj kompaniji na svetu, pa tako ni Aseku, ne ide u prilog da ima ovakvu vrstu repova za sobom, odnosno da postoji tračak sumnje da su na nelegalan način došli do svoje zarade. Nedugo nakon mog pisma, dobila sam informaciju da je Igor Brnabić otišao sa mesta direktora.
Dakle, ipak je vaša inicijativa delom uticala da on podnese ostavku?
Sigurna sam da je kompanija vrlo racionalno postupila i zamolila Igora Brnabića da ne učestvuje više u tome. Ja se vrlo dobro sećam jednog od obrazloženja Ane Brnabić, koja je u Skupštini Srbije svojevremeno rekla da njen brat treba od nečega da živi i pitala se zašto da on ne radi ono što inače radi. Pa, ne možeš da radiš to što si do tad radio, ukoliko ti je sestra premijerka. Ili vi, gospođo Brnabić, ne možete da budete na čelu Vlade Srbije – to su rizici javnih funkcija.
Često se osvrćete i na postupanje Srbije u vreme epidemije i navodite da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, pronašao način da zarađuje na koronavirusu i da zbog toga građani nemaju adekvatnu medicinsku zaštitu. Očekujete li da neko odgovara zbog toga i koliko su ozbiljni vaši dokazi?
Svaki ugovor je jak dokaz. Ništa nisam improvizovala, već sam pokazivala ugovore preko kojih su firme bliske Srpskoj naprednoj stranci i Zlatiboru Lončaru zarađivale do pet puta više novca. Čak i na pranju i peglanju veša. To je za mene bilo porazno, ali ne zato što te usluge nisu potrebne kovid bolnicama u Batajnici i Kruševcu, već zbog toga što su oni i u ovakvoj nevolji dodeljivali posao njima bliskim firmama. Zato se i podrazumevalo da ću da ih pitam da li je moguće da i na ovome zavlače „ruku u džep“ građanima zarad partije i bratije. U trenucima kad ljudi ostaju bez života, oni su krali budžet i na vešeraju, što je zaista zločin prema sopstvenom narodu.
A da li to znači da bi jedan od prvih zadataka neke nove vlasti, ukoliko se ikada formira, morao da bude i hapšenje ljudi koji su trenutno okosnica režima i koju činili ovakve stvari?
Da, s tim što ih neće hapsiti Marinika, već policija i tužilaštvo kad za to pružimo dokaze. Zato sve ovo i radim. Suština svih napada na mene jeste to što im ne dozvoljavam da se izvuku i zato što ih podsećam šta čine. Neću da odustanem od toga i neću im dati mira. To je ključni razlog njihovog nerviranja. Mnogo mi je stalo da svaku problematiku završimo do kraja i da teme koje otvorimo ne traju svega dva dana, nego da se iznova vraćamo na njih i da vidimo šta se desilo i da li je neko odgovarao za svoja nedela. Ukoliko niko nije odgovarao, onda preuzimamo korake da se to desi, što podrazumeva i podnošenje krivičnih prijava. Neću da dozvolim da lopovluk i kriminal ostanu“ ispod radara“ usled hiperprodukcije lažnih vesti, spinova i agresivnih napada na opoziciju i kritičku javnost. Sigurna sam da će brže nego što mnogi misle doći trenutak kad će tužilaštvo i sudovi raditi svoj posao.
Pored afera i tajnih ugovora, bavite se i radom republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac. Ima li smisla upućivati apele i zahteve na njenu adresu, s obizrom na to da do sada nijednom nije odgovorila na njih?
Mislim da se uvek treba pozivati na institucije, jer ti tragovi negde ostaju. Sigurna sam da će uskoro doći vreme kad će tužioci zaista da tuže i sudije da sude, odnosno da se bave svojim poslom. Zato je potrebno da imate sve iskorišćene instrumente po zakonskom osnovu. Odgovorno tvrdim da mi nemamo loše zakonsko štivo i propise, već imamo problem sa njihovom zloupotrebom i neprimenjivanjem. To se isto dešava i sa gospođom Zagorkom Dolovac.
Deo javnosti vam je zamerio zbog snimka na kojem se vidi kako pokušavate da razgovarate sa Dolovac, tvrdeći da ste ipak morali da poštujete instituciju koju ona predstavlja i da ne možete presretati tužioca i vršiti pritisak na njega. Je li to bio način?
I dalje mislim da jeste. Ja nisam bila u potrazi za gospođom Dolovac, već je ona došla u kafić gde sam boravila. To je lokal koji se nalazi odmah do mog stana. Tog jutra se je ona tu došla da popije kafu, a ja kad sam je uočila odmah sam shvatila da je to jedina prilika da joj uručim sporni ugovor između Telekoma i Igora Žeželja, privatnika koji novcem građana kupio Kurir i novi uticaj na medije. Kad podvučemo crtu, što se tiče same lokacije, mogu slobodno da kažem da je ona došla u, uslovno rečeno, moj lokal, a ne da sam ja nju proganjala i presretala.
Vi smatrate da Zlatibor Lončar, Ana Brnabić i Zagorka Dolovac moraju da odgovaraju?
Naravno. Mi smatramo da javne funkcionere, ukoliko se dokaže da su koruptivno delovali, treba kazniti dvostruko više u odnosu na ono što podrazumeva krivični zakonik. Ako ne dvostruko, onda ih treba kazniti makar za trećinu više od predviđenog. Takođe, mora se konačno sprovesti i lustracija. Ona je veoma važna, jer neko može da odgovara krivično i da nakon odslužene kazne reši da se ponovo kandiduje na nekim novim izborima. E, pa ne možeš da se kandiduješ, jer si zloupotrebio zakon i budžet države. Važno je kazniti one koji su se ogrešili o građane i zakone, kako se ne bi zloupotrebljava ona poštapalica – „kazniće nas narod na izborima“. Ne možeš više ni da se kandiduješ, ako dokažemo da si svesno zlopotrebljavao i kršio zakon. Mi se trenutno suočavamo sa podlim manevrima pri nameštanju javnih nabavki. Iako je sve papriloški „spakovano“ po zakonu, jasno je da su one nameštene. Najčešće se oglašava samo jedan ponuđač, što govori da se i kroz pripremu javnih nabavki unose parametri koje može da ispuni samo jedna kompanija ili jedna grupa ponuđača. Zbog takvih zloupotreba je nephodan krivični i lustracioni proces. To ne treba isključivo da se odnosi na političare, već i na javne funkcionere koji su rukovodioci državnih preduzeća, one u pravosudnim organima i državnim medijima.
Vi ste u nekoliko navrata tvrdili da imate dokaze da su u određene koruptivne radnje upleteni Ana Brnabić, Zlatibora Lončar, pa čak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Da li biste mogli da se obavežete da ćete ih lustrirati, ukoliko jednog dana preuzmete vlast?
Aposlutno. Svi moraju da prođu kroz lustraciono propitivanje.
A ko je „zreo“ za lustraciju?
U najmanju ruku svi koji danas čine izvršnu vlast. Od predsednika Srbije, preko svih članova Vlade Srbije, do direktora svih javnih preduzeća i sistema.
Pročitajte još...
Bavite se i stanjem u EPS-u zbog čega već neko vreme traje duel između vas i ministarke energetike Zorane Mihajlović. Ističete da je njena najava reforme zapravo uvod u veliku aferu i rasparčavanje ovog državnog preduzeća. O čemu se zapravo radi i šta je sporno u najavi ministarke?
Sprono je zato što Zorana Mihajlović laže da to što planira da uradi predstavlja reformu EPS-a. Ja tvrdim i čvrsto stojim iza toga da se ona koristi lažima i da ima zlu nameru. Njena zla namera se ogleda u tome što priprema EPS distribuciju za privatizaciju. Čista je laž da je to zahtev Evropske unije, jer sve što su EU i Evropska energetska zajednica tražili povodom reogranizacije EPS-a je završeno još pre pet godina. Druga njena laž je da se sa ovakvim sistemom upravljanja proizvode gubici od 250 miliona evra godišnje. Gospođa Mihajlović bi morala da zna da su gubici koje ona pominje, naročito tehnički, maksimalno 50 miliona evra godišnje. To nisu gubici koji se mogu smanjiti. Rasparčavanje EPS-a, odnosno izvlačenje njegovog najjačeg dela je u isključivo priprema za privatizaciju. Ne postoji nijedan drugi razlog da se to uradi. Zato pitam da li je lakše ostaviti „na ledini“ 13 hiljada zaposlenih u sistemu elektrodistribucije ili smeniti jednog čoveka, Milorada Grčića, najnesposobnijeg direktora EPS-a ikada? Ako dođe do privatizacije ovog državnog preduzeća ili jednog njegovog dela, škole, bolnice i druge važne ustanove će biti uskraćene za stotine miliona evra koje EPS od dividende uplaćuje u budžet. Taj novac bi u tom slučaju išao nekom privatniku. Zato je važno da sačuvamo EPS. Ovo preduzeće je sa profesionalnim menadžementom do 2016. godine bilo profitabilno, a postalo je gubitaš onog momenta kad ga je preuzeo Milorad Grčić. Dakle, nije suština u reogranizaciji, tehničkim gubicima i zahtevima EU – sve su to lažni argumenti iza kojih se krije Zorana Mihajlović. Zato je moj apel da se smeni jedan čovek koji je upropastio EPS i da se uvede profesionalni menadžment.
Zbog stvari o kojima govorite od predstavnika vlasti dobijate različite epitete – da ste neznalica, „osoba bez morala i integriteta“, da želite zlo Srbiji… Ipak jedan od najčešćih opisa koji koriste kad ste vi u pitanju je „preletačica“. Predsednik Vučić redovno ističe da ste promenili šest stranaka i da ste u tom smislu rekorder. Koliko ste stranaka do sada promenili?
Jednu više od Aleksandra Vučića. On je promenio dve, a ja sam promenila tri. Ne mogu da kažem da mi je drago sve ovo što ste vi sada pomenuli, ali oni nikada nisu argumentovano demantovali nijednu činjenicu koju sam iznela. Oni se sa mnom suočavaju kroz svoje monologe i odbijaju duele, iako sam ih sve pozivala više puta. Njihovi odgovori se uvek svode na ovakve, uvredljive opisne epitete, verovatno sa namerom da se ja loše osećam i da odustanem od onoga što radim.
Vučić često ističe da ste vi njegov protivnik na predsedničkim izborima. Da li postoji mogućnost da se to zaista i ostvari?
Mislim da je to još jedna udica koju režim baca kako bi se mi u opoziciji bavili ko će biti kandidat. To jeste važna tema, ali je trenutno mnogo važnije da se izborimo za izborne uslove. Svo naše umeće, trud, činjenice i argumenti su usmereni ka tome da se prvo obezbede uslovi za održavanje izbora. Ja sigurno znam bar nekoliko ljudi koji u svakom momentu mogu da pobede Vučića. Ja ću trčati tu trku svom silinom i žestinom, ko god na kraju bude kandidat opozicije. Ipak, smatram da ne možemo ni startovati ako prethodno ne obezbedimo uslove da se ovde obave izbori, a ne puko beleženje glasova.
Prošlo je više od godinu dana od kad ste napustili rodno Pančevo zbog bezbednosti i preselili se u Novi Sad. Imajući u vidu sve što ste radili u proteklom periodu, koliko je po vas bezbedan boravak i život u najvećem vojvođanskom gradu?
Iskreno verujem da jeste bezbedniji, iz prostog razloga što je grad veći. Ja nisam nasumično otišla iz svog rodnog grada, već nakon upozorenja ljudi koji rade u policiji i koji me poznaju od malena. Oni su mi, videvši kako se stvari odvijaju nakon serije pretećih grafita, skrenuli pažnju da više nisu u stanju da mi garantuju bezbednost. Rekli su mi da će tako biti dokle god je visoki funkcioner SNS Branko Malović zadužen za Pančevo i ceo južni Banat. U Novom Sadu je javnost ipak prisutnija i otvorenost većeg grada ide pod ruku sa većom pozornošću i većom zadrškom. Na takvom mestu se ne može tek tako dogoditi da vam danima zaredom seku gume, kao što se meni dešavalo. Zbog takvih stvari, moje šestogodišnje dete i danas kad ulazi u automobil prvo pogleda u da li su gume čitave.
Međutim i u Novom Sadu se dešavaju slične stvari. Nedavno su na ulazu zgrade u kojoj živi novinar Dinko Gruhonjić osvanuli preteći grafiti upućeni njemu. Jeste li se vi susretali sa takvim stvarima?
Dešavalo se da mi fotografišu ulaz u zgradu i prozore dečije sobe. To su pre nekoliko meseci ljudi kačili i na društvenim mrežama. Ipak, znam da je reagovala policija. Nakon stravične hajke, kad smo mi u porodici tri meseca živeli sa spuštenim roletnama, oni koji brinu našoj bezbednosti su, uslovno rečeno, oprezniji.
Kad se osvrnete oko sebe, koliko je za jednu ženu, majku, suprugu, teško da pliva u političkim vodama?
Veoma je teško, ali moram da kažem da imam supruga koji ima beskrajno razumevanje za ono što radim. Naročito nije lako kad shvatite da smo i smislu bezbednosti podeljeni na političare prvog i drugog reda. Po meni, znak da ulazimo „u crveno“ je to što Aleksandar Vučić postaje svestan da ga građani više neće. On je jedna nevaspitana kukavica i zato sve pokušava da drži pod kontrolom. On se plaši da izgubi ovo što trenutno ima. Uverena sam da će oni biti još bahatiji, agresivniji i da će još više da kradu. Zbog toga će i rizici po nas biti veći, ali to je teret koji smo odlučili da ponesemo. Ja znam da činim pravu stvar.
Za kraj, šta biste poručili građanima povodom ulaska u Novu godinu?
Da čuvaju sebe i svoje zdravlje u prvom redu, kao i svoje najmilije. Vama posebno želim da čestitam i zahvalim, ne samo na današnjoj prilici da se obratim vašim čitaocima, već i na tome što zaista hrabro kao jedan mlad portal rušite sve rekorde i sve rampe. Hvala vam na istrajnosti i na rizicima koje podnosite, jer i vaši novinari su bili hapšeni i doživljavali su pretnje. Mi, nažalost, imamo tradiciju političkih ubistava, ali i novinara, stoga ni vaša situacija nije ni malo lakša u odnosu na nas opozicione političare. Držite se zajedno, a ja sam uverena da ćemo se izboriti za to da i vi možete slobodno, bez straha, da se bavite svojim poslom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
