Dok gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić pred kraj mandata najavljuje kampanju " Gradonačelnik u vašem domu, vama na usluzi" a njegov zamenik Goran Vesić vodi kancelariju na točkovima, prestonica Srbije po svoj prilici ima problema sa finansijama. Jer, kako bi se drugačije objasnila nova finansijska injekcija od više od tri miliona evra koliko je Beogradu odobreno iz budžetskih rezervi.
Uprkos tvrdnjama, pre svega zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da prestonica stoji odlično, Beograd je iz republičkih budžetskih rezervi od početka godine do danas dobio najmanje 8,3 miliona evra.
Svaki put se obrazloženje u suštini svodi na isto. Sredstva se uplaćuju zarad održavanja tekuće likvidnosti, ali to, sudeći po iskustvu, može da bude svašta.
Prema podacima koji su objavljeni u Službenom glasniku, Beogradu je odlukom Vlade srbije koju je potpisala premijerka Ana Brnabić, dodeljeno 390 miliona dinara ili oko 3,3 milion evra.
„Sredstva rezerve, raspoređuju se Ministarstvu finanisja na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“, navodi se u obrazloženju odluke usvojene na sednici 7. oktobra.
Prethodno je u aprilu takođe Vlada Srbije na ime transfera gradu Beogradu uplatila 360 miliona dinara takođe zbog ugrožavanja likvidnosti.
Slično obrazloženje objavljeno je i u martu kada je , takođe iz sredstava tekuće budžetske rezerve, uplatila gradu Beogradu 240 miliona dinara ili oko dva miliona evra. Iako se i tada kao razlog navodilo ”izvršavanje obaveza“, a iz razloga, „koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“, Vesić je izjavio da je taj novac uplaćen za uređenje fasada u Beogradu.
Zbog te finansijske injekcije, Vesić se tada zahvalio Vladi Srbije, ali i predsedniku Aleksandru Vučiću, koji sa tim ne bi trebalo da imam ikakve veze.
Budžetske rezerve već godinama predstavljaju izvor sredstava koja se dele za različite namene lokalnim samoupravama, uprkos činjenici da svi gradovi i opštine dobijaju sredstva koja su im opredeljena godišnjim budžetom.
Problem kod dodele ovih sredstava je i što u odlukama o davanju pomoći ne stoji i čemu je zaista namenjena. na taj način se novac građana troši netransparentno.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare