Više od osam godina prošlo je od rušenja u Savamali, a da odgovorni ili, kako ih je tadašnji premijer Aleksandar Vučić nazvao “kompletni idioti”, još nisu otkriveni. Iako nije teško ni pretpostaviti, a ni zaključiti na osnovu dosadašnjih saznanja ko bi to mogao biti. U ovom uskom izboru, svega je nekoliko imena. Neki su danas u Vladi Srbije, drugi su se posle kraće pauze vratili na svoja tadašnja mesta, pojedini vode idiličan život daleko od očiju javnosti, a ima i onih koji uživaju u penziji…
Privredni sud u Beogradu nedavno je doneo međupresudu po kojoj su država Srbija, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, u obavezi da isplate odštetu firmi “Iskra”, čijih su 17 objekata 2016. godine rušili fantomi u Savamali, otkriva Nova.rs. Tako se u fokus ponovo vraćaju čija se odgovornost spominjala u vezi s ovim događajem.
Rušenje objekata u Savamali desilo se u izbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016. godine. Nepoznate osobe sa fantomkama na glavama bagerima su rušile objekte u Savamali, gde se gradi Beograd na vodi. Te noći prisutnim građanima nepoznati muškarci ograničavali su kretanje, vezivali ih, a policija nije odgovarala na pozive ugroženih osoba. Rušenja su nastavljena i u narednim danima.
Odgovarao je samo Goran Stamenković, koji je te noći bio šef smene Dežurne beogradske policije.
Kako je ranije pisao BIRN, prema nezvaničnim informacijama iz policijskih izvora, Stamenković se nagodio sa najvišim državnim zvaničnicima. Da će mu se u zamenu za preuzimanje krivice na sudu za događaje u Savamali, omogućiti legalizacija objekta u naselju Mirijevo, koji je već počeo da gradi nezakonito, bez neophodne dokumentacije i dozvola.
Posle duge medijske tišine Stamenković je pre par godina govorio upravo za BIRN i tom prilikom rekao da se ne oseća jedinim krivcem za događaje u Savamali i da je do detalja sve predočio nadležnim institucijama. Tvrdi i da u noći rušenja nije znao šta se ruši i ko ruši, a da je naredbu o nepostupanju policije dobio od svog pretpostavljenog – Zvonka Kostića, tadašnjeg načelnika Dežurne službe beogradske policije.
“Nećete verovati do koliko sitnih detalja sam ja sve napisao i predočio i dao tužilaštvu i dao MUP-u, načelniku jednom, načelniku drugom, jednom direktoru, jednom ministru, drugom ministru. Tačno pre dve godine svu ovu dokumentaciju koju imam sam dostavio i gospodinu Aleksandru Vučiću“, rekao je Stamenković u intervjuu za BIRN vođenom krajem februara 2022. godine.
Rekao je i da ga je posebno pogodilo što je u jednoj izjavi na televiziji predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da ga ne poznaje, “iako su razgovarali dvadesetak minuta”.
“Tokom tog razgovora sam znao da je predsednik neiskren. Ali ja nisam došao da se svađam”, ispričao je tad Stamenković i dodao da je direktne pretnje dobijao od bivše državne sekretarke u MUP Dijane Hrkalović.
Dakle, u samom početku lanca odgovornih jesu Stamenković i njegov pretpostavljeni, tadašnji načelnik Dežurne službe beogradske policije.
Klupko se dalje odmotava i dolazi se do tadašnjeg, a i sadašnjeg načelnika Policijske uprave za Grad Beograd Veselina Milića.
Naime, Stamenković je u razgovoru za BIRN rekao da ga je u noći rušenja oko 21 sat pozvao načelnik Zvonko Kostić i rekao da je dobio zadatak da ukoliko bude došlo do nekakvog rušenja, sve pozive preusmeravamo na gradsku građevinsku inspekciju i na komunalnu miliciju. Stamenković je tražio dodatno pojašnjenje, ali mu je Kostić preneo da je takvo naređenje dobio od načelnika Policijske uprave za Grad Beograd Veselina Milića.
Inače, Milić je od 2013. do 2018. godine bio na mestu prvog čoveka prestonice, a onda je prešao na novu dužnost i postao savetnik predsednika za borbu protiv kriminala i korupcije.
2020. godine je vraćen na mesto koje je izgubio 2018. i ponovo je načelnik beogradske policije.
Idemo dalje…
U tom trenutku v.d. Direktora policije bio je Vladimir Rebić.
Godinu dana kasnije je u razgovoru za Insajder, govoreći o istrazi policije o rušenju u Hercegovačkoj, rekao „znam šta znam, ali ne želim to da kažem”. Jer mu zakon ne daje tu mogućnost.
Tadašnji direktor policije nije znao ni da li u izveštaju sektora unutrašnje kontrole stoji ko je policiji te noći naredio da ne reaguje, jer je taj sektor u nadležnosti ministarstva, a ne direktora policije.
„Ja samo kažem da služba unutrašnje kontrole ne pripada mojoj nadležnosti i ja ne znam da li su oni dostavili izveštaj, odnosno ne želim u njihovo ime da istupam“.
Vladimiru Rebiću zvanično je istekao mandat 2021. godine i tada je penzionisan.
Od tog trenutka nemamo direktora policije.
U lancu onih koji snose odgovornost svakako je i ministar policije, a tad je na tom mestu bio Nebojša Stefanović.
Ministar unutrašnjih poslova tada je u više navrata izjavio da se ne bavi istragom u slučaju Savamala i uputio novinare da za sve što je vezi sa tom istragom pitaju nadležnog tužioca.
Stefanović je više puta ponovio da ne zna nikakve podatke iz istrage o tom slučaju i da se njome ne bavi.
„Od oktobra 2013. Ministarstvo unutrašnjih poslova više ne pokreće ni predistražni postupak a tužilaštvo vodi i zaključuje istragu“, rekao je on.
Upitan da li je zadovoljan radom policije na slučaju Savamala, Stefanović je odgovorio: „To ću moći da kažem kada tužilaštvo zavrsi istragu“.
Nije imao prilike za ovu ocenu, jer je kasnije “upao” u aferu “prisluškivanja predsednika”, pa je zbog toga smenjen sa čela beogradskih naprednjjaka, a kasnije i sa mesta ministra policije. Preuzeo je vojsku, a zatim je trajno napustio Vladu Srbije. Sad je u političkoj ilegali, ali se na osnovu informacija koje dolaze do javnosti i onoga što objavljuje na društvenim mrežama, stiče utisak da živi bezbrižno.
Nedavno je objavljena vest da se venčao i da je venčanje održano u vili koja je nekada navodno pripadala poznatoj grčkoj porodici Micotakis, što je odmah zatim nametnulo pitanje da li je ona sad u Stefanovićevom vlasništvu ili ju je samo iznajmio. U oba slučaja važi odakle mu novac za to s obzirom na ranija “skromna” primanja.
Na kraju dođosmo do vrha ondašnje gradske vlasti.
One koju je predsednik Vučić svojevremeno označio kao odgovorne.
“Nesumnjivo je da iza rušenja objekata u Savamali stoje najviši organi gradske uprave u Beogradu i oni će snositi odgovornost”, izjavio je neposreedno nakon rušenja tadašnji mandatar za sastav nove Vlade Srbije Aleksandar Vučić, ne želeći nikoga da imenuje.
„Siguran sam da nisu znali kakvi će detalji da budu, siguran sam da im namera nije bila ni kriminalna, niti čak loša. Siguran sam da su želeli da obezbede mnogo lepši prostor čisteći nešto od ucenjivača, polukriminalaca da ih tako nazovete, ili čistih kriminalaca koji su zloupotrebljavali taj prostor za svoju zaradu, ali to ne sme i ne može tako da se radi“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije.
Na insistiranje novinara da kaže da li će za rušenje u Savamali odgovarati tadašnji gradonačelnik Siniša Mali, Vučić je rekao novinarima da ne traže od njega da govori o tome i da čeka da nadležni organi govore „ad hominem”.
„Ali ja mislim da je sada svima sve jasno, zna se na kome je odgovornost. Potpuno je nevažno ko su sitni izvršioci i da li su to uradili iz ovog ili onog razloga”, rekao je Vučić.
Odgovornost Siniše Malog za Savamalu nikad nije utvrđena. Uprkos svedočenju njegove bivše supruge Marije Mali. Ona je u razgovoru za KRIK navela da joj se bivši suprug pohvalio da je učestvovao u rušenju. Uradio je to, kako je navela, da otkloni smetnje izgradnji kapitalnog projekta.
„Ja sam sa decom u to vreme bila u Crnoj Gori. Imali su nekoliko dana raspusta. Izbori su bili 24. aprila, on je odmah sutradan došao avionom. Ispričao je to kao najobičniji događaj. ’Imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli su ljudi u sred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio, ali eto sve sam ja sâm organizovao, izveo sam akciju’. To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice“, ispričalla je Marija Mali i dodala:
„U tom trenutku to uopšte nije trebalo da bude nešto što će da odjekne kao bomba u medijima. Uopšte se nije pretpostavilo da može bilo ko da primeti da se rušilo. Valjda dok je trajala ta izborna euforija, dok je narod slavio, radovao se pobedi premijera, taj događaj je trebalo da padne u senku. Meni jeste imenovao firmu koja je to uradila, ali ne bih sada o tome. Siniša je imao zadatak da očisti taj prostor jer je ispregovarao sa Arapima da tu izgrade ‘Beograd na vodi’.“
Pored Siniše Malog u vrhu gradske vlasti bio je i Goran Vesić, tada gradski menadžer, a sad ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Siniša Mali je potpredsednik Vlade i ministar finansija.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare