Revolucionarno istraživanje: Mesto gde živite utiče na brzinu starenja, a posebno je zanimljiv slučaj kod Evropljana

Naučnici sa Univerziteta u Mančesteru, u saradnji sa istraživačima sa Stanforda i drugih međunarodnih institucija, analizirali su 322 zdrave osobe iz Evrope, istočne Azije i južne Azije kako bi ispitali kako genetika i okruženje zajedno oblikuju ljudsku biologiju. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu Cell, a prenosi ih Technology Networks.

Genetika nije jedini faktor

Istraživači su koristili takozvani "multiomics" pristup, koji uključuje analizu gena, proteina, crevnog mikrobioma, metabolita i drugih bioloških pokazatelja.

Posebno su proučavali osobe istog genetskog porekla koje žive na različitim kontinentima, što im je omogućilo da jasnije razdvoje uticaj genetike od uticaja okruženja.

Pokazalo se da etničko poreklo snažno utiče na imunitet, metabolizam i sastav crevnih bakterija, bez obzira na to gde osoba živi.

Na primer, učesnici južnoazijskog porekla pokazivali su znakove veće izloženosti patogenima, dok su Evropljani imali veću raznovrsnost crevnih bakterija i više jedinjenja povezanih sa rizikom od srčanih bolesti.

Život van matičnog kontinenta menja biološku starost

Najzanimljiviji deo istraživanja odnosi se na biološku starost - procenu koliko su ćelije organizma "stare" na molekularnom nivou.

Rezultati su pokazali da su Istočnoazijci koji žive van Azije biološki stariji od onih koji žive u Aziji.

Kod Evropljana je primećen suprotan trend - oni koji žive van Evrope pokazivali su znake mlađe biološke starosti.

Naučnici smatraju da to pokazuje kako okruženje i genetika međusobno deluju na neočekivane načine i mogu ubrzati ili usporiti proces starenja.

Veza između starenja i crevnih bakterija

Istraživanje je otkrilo i do sada nepoznatu povezanost između gena telomeraze, koji igra važnu ulogu u starenju ćelija, i jedne vrste crevnih bakterija.

Ta povezanost odvija se preko lipidnog molekula nazvanog sfingomijelin, što sugeriše da crevni mikrobi možda direktno utiču na brzinu starenja organizma.

Korak ka preciznijoj medicini

Autori studije ističu da rezultati pokazuju kako medicina budućnosti mora više uzimati u obzir genetsko poreklo i životno okruženje pojedinca, umesto univerzalnog pristupa lečenju.

Profesor Richard Unwin sa Univerziteta u Mančesteru rekao je da istraživanje jasno pokazuje kako ljudsku biologiju oblikuju i genetika i mesto života.

„Bili smo iznenađeni koliko dosledno etničko poreklo utiče na imunitet, metabolizam i mikrobiom, čak i kada ljudi žive hiljadama kilometara daleko od mesta porekla“, rekao je, a prenosi N1info.hr.

Dodao je da je jednako jasno da okruženje može značajno promeniti ključne molekularne procese - pa čak i način na koji naše ćelije stare.

Michael Snyder sa Stanforda, koji je vodio istraživanje, istakao je da je reč o prvom ovako detaljnom globalnom biološkom profilisanju ljudi iz različitih delova sveta.

„To nam omogućava da bolje razumemo koje su biološke karakteristike povezane sa etničkim poreklom, a koje sa geografijom i načinom života“, rekao je Snyder.