Evo zlato, evo bakar, litijum, aerodrom, Kosovo... Ma, evo vam sve: Naš predsednik je poklonio državu, Srbija je rasparčana

Poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu završena je dogovorom koji će za posledicu imati rudnik litijuma.

Dakle, Nemcima treba litijum za njihovu auto industriju, Nemci dobiju litijum u Srbiji.

Zaboravi se odmah i izborna krađa, to što u Srbiji ne postoji vladavina prava ni sloboda medija. Oprosti se i neuvođenje sankcija Rusiji i još mnogo toga.

Međutim, to nije prvi put.

Činjenica je da je kao rezultat dogovora predsednika Srbije i pojedinih svetskih lidera mnogo toga ustupljeno, takoreći dato. I to protivno interesima naše države, smatra bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić. U razgovoru za Novu on kaže da Aleksandar Vučić tako kupuje naklonost inostranih zvaničnika i posredno svoj opstanak na vlasti.

Kinezima istočna, a Nemcima zapadna Srbija

“Mislim da je srpska vlast u proteklih 10 godina, proklamujući nezavisnu, samostalnu politiku, a u stvari politiku sedenja na više stolica, uspela da rasparča Srbiju. U današnjem svetu opstajati na toj platformi koju vlast u Beogradu uporno potencira je nemoguće. Ni Mađarska to ne radi na taj način, iako je članica EU i NATO, a to znači da ima gde da se skloni. Srbija je s druge strane u brisanom prostoru i mora da zadovolji interese velikih sila, pa je postala privezak Evropske unije”, kaže Đukić, a zatim nabraja:

“Prvo je data istočna Srbija, kad smo ustupili rudnike bakra i zlata Kinezima, uz rudnu rentu od tri odsto, jeftinu struju, vodu i druge infrastrukturne pogodnosti. Dakle, da bi se kupila naklonost Kineza data im je istočna Srbija. Da bi se zadovoljili Arapi dat im je Beograd na vodi, ali i plodno zemljište širom Vojvodine. Sad je na red došla Nemačka, pa će njene prohteve Vučić da zadovolji tako što ćemo otvoriti rudnik litijuma, iako se veći deo građana Srbije tome protivi. A kako smo mogli da vidimo prilikom posete nemačkog kancelara Olafa Šolca, tu nisu samo Nedeljice. Tu je ceo potez od Drine do Divčibara. Cela Tamnava, Kolubara, preko Valjeva do Divčibara. Dakle cela zapadna Srbija”.

Francuskoj su, navodi dalje Đukić, dati aerodrom i metro.

“Uskoro Emanuel Makron dolazi u Srbiju i zbog prodaje francuskih vojnih aviona, što je takođe Vučić nedavno dogovorio. Na kraju krajeva i Rusija je namirena tako što joj nismo uveli sankcije, a na posletku i Amerika tako što smo prepustili Kosovo i Metohiju. Jer, zna se da je SAD supervizor rešenja kosovskog problema. Ostala nam je samo Šumadija, koja je ekološki uništena. Prođite samo, u svakom selu, gradu imate divlje deponije. Budućnost Srbije je zbog ovakve politike Aleksandra Vučića apsolutno neizvesna”, zaključuje Đukić.

Dogovorom sa Šolcom, litijum je praktično otrgnut od Kineza, a to je rekao i visoki funkcioner naprednjaka Vladimir Đukanović. On je u autorskom tekstu za dnevni list Politika napisao da je Nemcima bilo ključno da litijum ne ode u kineske ili ruske ruke i da su zbog toga pre tri godine zaustavili projekat Jadar.

"Onog momenta kada su shvatili da srpski litijum neće pasti u kineske i ruske ruke, već da će sa njim isključivo Srbija raspolagati i odlučivati koliko će sirovine i kome izvoziti, odnosno kako će ga prerađivati i od njega dobijati finalne proizvode, tako se stalo sa opstrukcijama“, piše Đukanović.

S druge strane, Kina je u Srbiji dobila mnogo.

Kad se zažmuri na Linglong i Ziđin

Najveća ležišta zlata i bakra nalaze se u istočnoj Srbiji, a najveći su rudnici Majdanpek i Bor. Još tokom 2016. godine, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić zamolio je svog kineskog kolegu Li Kećianga da pomogne Srbiji da se reši slučaj RTB Bor, kao što su pomogli oko Železare.

„Oni su poslali svoju najmoćniju kompaniju da se bavi time i to je za Srbiju jedna od ključnih stvari“, rekao je Vučić koji je istakao da je pozvao Kećianga da ponovo poseti Srbiju.

Nakon toga istok Srbije, barem u rudarskom smislu, preuzela je kineska firma Ziđin koja je za sebe vezivala brojne afere. Iako su podignute plate rudarima, utvrđeno je da je povećan broj obolelih u Boru od kancera (čak 25 odsto), kineski radnici su miniranjem planine Starice uništili ovaj dar prirode do neprepoznatljivosti, prebijani su aktivisti koji su se borili protiv uništavanja životne sredine, dok je Vučić iznova ponavljao da je ceo istok Srbije živ zahvaljujući Ziđinu i rudniku.

Posledice druge kineske fabrike, Linglong u Zrenjaninu tek će se reflektovati na životnu sredinu i građane ovog grada. Građani su nebrojeno puta govorili da su hektari zemlje poklonjeni kineskim partnerima, te da će tek biti problema za životnom sredinom. Fotografije i prizori neljudskih uslova u kojima su radili kineski radnici otvorili su i problem zaštite ljudskih i radnih prava. Međutim, na sve se to godinama žmuri.

Tu su, zatim, Francuzi.

Makron da se posluži...

Tako je 2019. godine francuska kompanija „Vansi erports Srbije“ preuzela upravljanje beogradskim aerodromom „Nikola Tesla“ i započela koncesiju od 25 godina.

Na svečanoj proslavi povodom nove akvizicije francuske firme tada su prisustvovali bivša premijerka Ana Brnabić, nekadašnji ministri Zorana Mihajlović, Aleksandar Antić i Zoran Đorđević.

Francuske firme će svoje bogatstvo uvećavati i kroz gradnju beogradskog metroa. U januaru 2021. godine ministar Siniša Mali potpisao je sa kineskim i francuskim partnerima Memorandum o razumavanju o izgradnji beogradskog metroa.

On je rekao da će francuski partneri raditi isporuku vozova i elektromašinskih podsistema, odnosno opremu metroa, dok će kineska kompanija „Power China“ izvoditi građevinske radove.

Ovoj saradnji prethodio je susret Vučića i Makrona u julu 2019. godine, kada je potpisana Izjava o namerama o projektu beogradskog metroa između vlada Srbije i Francuske.

Očigledno je 2021. godina bila zlatna za francuski biznis u Srbiji. Tada je firma “Veolia” preuzela i upravljanje deponijom Vinča.

Jop 29. septembra 2017. tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predstavnici konzorcijuma, koji je predvodila francuska kompanija SUEZ, potpisali ugovor o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sređivanje deponije Vinča.

Investicija je vredna oko 300 miliona evra, a ugovor je na 25 godina.

A za Trampa Generalštab

Što se Amerike tiče, Srećko Đukić je o tome dosta rekao u svojoj izjavi. Međutim, valjalo bi tu napomenuti i to što država Srbija na nastupajućim američkim izborima igra na kartu Donalda Trampa, pa je u skladu s tim nedavno u ruke njegovog zeta "pala" zgrada Generalštaba.

O tome je nedavno pisao i Britanski Fajnenšl tajms. List navodi da je taj "dogovor studija slučaja o tome kako mala nesvrstana država može da se pripremi za Trampov mogući povratak u Belu kuću, i da to takođe odražava pojačani fokus Zapada na Srbiju u trenutku kada je odvajanje od njene istorijske srodne duše, Rusije, postalo prioritet".

BONUS VIDEO: