Dva načina na koji studenti mogu da sruše Vučića: Na prvi je pao Milošević, a na drugi Milo

Od trenutka kada su studenti u blokadi zvanično zatražili vanredne parlamentarne izbore u javnosti je sve više počelo da se govori o ideji najšireg mogućeg fronta sa jednim zajedničkim ciljem - borba protiv vlasti Srpske napredne stranke koju prevodi Aleksandar Vučić.

Poziv na razgovor o izbornim uslovima nedavno je stigao sa adrese Srpskog narodnog pokreta Miroslava Aleksića, a u javnosti je izazvao podeljena mišljenja. Pomenutom sastanku nije prisustvovala cela opozicija, ni ceo civilni cektori, a nisu se odazvali ni studenti u blokadi.

Šta je pokazalo istraživanje?

Ipak, svetlo na kraju tunela upalili su rezultati istraživanja koje je sprovela agencija Sprint Insight.

Oni su su pokazali da u scenariju u kojem na izbore izlaze samo studentska lista (lista profesora, radnika, poljoprivrednika, stručnjaka, podržanih od strane studenata) i pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem (SNS, SPS, Zavetnici) i stranke manjina, rezultati bi bili sledeći: 54.8 odsto građana Srbije bi glasalo za studentsku listu, dok bi za Vučićevu listu glasalo 42,1 odsto.

Takođe, ukoliko bi celokupna opozicija (građanska i „desna“, Kreni-promeni, dr Milić i dr Nestorović) izašla ujedinjena na izbore, osvojila bi 10,2 odsto, studentska lista – 45,9, a pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem još manje nego u prvoj varijanti – 41,4 odsto, pokazuju najnovija istraživanja.

Da je u Srbiji moguće napraviti referendumsku atmosferu, prevazići sve razilike i stati na jednu listu bez stranačkih obeležja, pokazali su na najpre lokalani izbori u Kojseriću.

Na poziv studenata, cela tamošnja opozicija nastupla je na jednoj listi i uprkos ukazivanju na brojne izborne nepravilnosti, ostvarili su zavidan rezultat, ostavaljjući Srpskoj naprednoj stranci tek jednog odbornika više u gradskoj skupštini.

Dok čekamo da Aleksandar Vučić skupi hrabrost i raspiše vanredne izbore za parlament, postaje polako jasno da bi model koji su opozicija i studenti primenili na izborima u Kosjeriću mogao znatno da oslabi ili čak potpuno porazi Srpsku naprednu stranku u narednim mesecima, prvenstvno na lokalu.

No, vratimo se republičkom nivou.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić izjavio je da je Srbija sada „u fazi građanskih protesta koji mogu da prerastu u građansku pobunu“. Rekao je da u fazi građanskih protesta sve snage koje nisu na strani vlasti „treba da stanu u jednu kolonu, bez partijskih obeležja, bez bilo kakvih liderskih ambicija“.

„Imajući u vidu da opozicione političke partije nemaju neke rejtinge, da njihovi lideri nemaju neki naročiti autoritet, postavlja se pitanje na koji način treba da se uspostavi ta saradnja i sa kojim mogućim efektima. Mislim da svi treba da se vrate na Kosjerić; da je Kosjerić primer na koji način to treba da se uradi. Dakle, sve snage koje su na drugoj strani u odnosu na strukture vlasti, u jednu kolonu, bez partijskih obeležja, bez bilo kakvih liderskih ambicija“, kazao je Bešić za TV N1.

O širokom frontu protiv vlasti, nedavno je govorio i lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta, i to baš pred sastanak na koji je pozvao Narodni pokret Srbije.

„Očekujem da svi koji žele da smene ovo zlo stanu konačno na jednu stranu. Da se dogodi konačno to sveopšte ujedinjenje, ne samo opozicije, već studenata, građana, poljoprivrednika, radnika, da se ujedine i ribe, i školjke, i rakovi, svi koji žele da nastave da žive u Srbiji“, rekao je Jovanović ranije za Novu, pozivajući sve koji žele slobodno da žive da se pridruže.

Glasovi koji pozivaju na ujidinjenje mogli su nedavno čuti i na protestu u Užicu i to od advokata Radovana Novakovića.

„Jedinstveni front gde će u jednoj referendumskoj atmosferi SNS i njeni sateliti biti potučeni do kolena. Potrebno je da se Srbija ujedini“, rekao je Novaković.

Na korak do referendumske atmosfere

Komentarišući opciju ujedinjenja u borbi protiv režima, Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže za Novu da je referndumska atmosfera uvek dobar način da se pobedi autokratska vlast.

"Mi smo 2000. godine imali neku vrstu referendumske atmosfere i valjalo bi da se to ponovi jer je svakao lakše i širi se broj ljudi koji izađe da glasa, zanemarujući sve razlike", kaže Popović, dodajući da je ogroman problem napraviti referendumsku atmosferu.

Sagovornik Nove podcrtava da studenti u blokadi jesu blizu tom cilju i da mu zapravo kao društvo nikada nismo bili bliži.

"Ne treba smetnuti s uma da nije lako objediniti sve aktere koji su protiv vlasti. Podsetiću da čak i 2000. godine, kada je situacija bila mnogo gora, kada je zemlja bila u potpunom raspadu, ni tada nisu svi stali na istu listu. SPO, tada kao najjača stranka išao je posebno, Koštunicu je odbio direktno da podrži Pokret otpora...Treba mnogo da se radi da bi došlo do toga i mnogo da se razgovara", kaže Popović.

Dodaje i je od velike važnosti da svi akteri toj ideji pristupe iskreno i da iskreno razgovaraju.

Crnogorski model?

"Ako ne može baš da se napravi jedna lista, ne mora ni da bude jedna lista, ali kakvo god da je rešenje, važno je da ono bude plod dogovora širok kruga aktera. I dalje nije isključen 'crnogorski model' sa više lista koje ruše vlast sa više pozicija. Nije ni to rešenje koje treba isključiti. Da sam ja na mestu aktera, svaku odluku bih doneo posle velikog istraživanja i ozbiljnog međusobnog dogovora", navodi Popović.

Istraživanje koje se pojavilo u javnosti, a koje prikazuje pobedu ujedinjene liste protiv vlasti, sagovornik Nove ocenjuje dobar znak koji treba uzeti u obzir.

"Važno je da potencijalna rešenje ne izazivaju dodatne sukobe među anti vladinim akterima", kaže Popović.

Komentarišući to što svako malo predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje pobedu nad "obojenom revolucijom" u Srbiji, Popović kaže:

"On na svakih 15 dana pobeđuje tu izmišljenu obojenu revoluciju. Mislim da to ni ne vredi komentarisati. On se obraća svojim biračima, pokušavajući da se prikaže jačim nego što jeste i da se nije uplašio" zaključuje Popović.