Đilas u Skupštini: Šta je sa snajperistima koje je Vučić pominjao? Čoveku koji tako nešto izgovara je potrebna stručna pomoć

Govor je započeo referencom na knjigu Dejvida Ovena „Bolesni na vlasti“, tvrdeći da bi ona, da je objavljena kasnije, bila direktno primenljiva na sadašnje stanje u Srbiji i aktuelno vođenje države.

“Ako je knjiga analizirala lidere sa mentalnim poremećajima do 2008. godine, onda bi zbog svega što ste zajedno sa vašim predsednikom od ove zemlje napravili, bar pola knjige bilo posvećeno vama. Da je štampana koju godinu kasnije, našlo bi se tu mnogo materijala.”

Podsećajući na izjavu predsednika Srbije o navodnim snajperistima u zemlji, Đilas je ocenio da je činjenica da se ništa nije dogodilo nakon takve tvrdnje pokazatelj urušavanja sistema.

“Predsednik države na nacionalnoj televiziji kaže da u Srbiji postoje dvojica snajperista terorista, da znamo ko su, ko ih je poslao i koga hoće da ubiju. I? Ništa. Nema upozorenja građanima, nema fotografija, nema potrage. To ne radi niko normalan. Čoveku koji ovakve stvari izgovara trebalo je još jako davno obezbediti stručnu pomoć.”

Istakao je da bi u svakoj uređenoj državi institucije morale da reaguju momentalno, dok se u Srbiji, po njegovim rečima, sve završava tišinom.

Govoreći o događajima ispred Skupštine i odbijanju policije da reaguje na prijave građana, Đilas je rekao:

“Onog dana kada je policija odbila da reaguje na poziv građana i zaštiti ih od kriminalaca koji se okupljaju u šatorskom naselju ispred Skupštine, država je prestala da postoji. Nakon toga, kada je policija odbila da izvrši naređenje dato od strane dežurne tužiteljke i obezbedi joj ulazak u takozvani Ćacilend radi uviđaja, jasno je postalo da institucije više ne funkcionišu.”

Osvrnuo se i na višemesečnu blokadu centralnog gradskog bulevara, kao i na incident u kojem je osuđeni ubica razbio kameru TV ekipe, uz tvrdnju da policija ni tada nije reagovala.

Atmosferu je opisao rečima:

“Osam meseci je blokiran glavni bulevar. Neki tipovi zabranjuju ljudima da prolaze, policajci gledaju. Mi danas živimo u državi koja se pretvara u ludnicu i to je vidljivo na svakom koraku.”

Posebno se osvrnuo na situaciju u Petoj beogradskoj gimnaziji, tvrdeći da su deca u strahu, da ne pohađaju nastavu i da je, kako kaže, neprimerena osoba postavljena na čelo škole, dok predsednik, prema njegovim rečima, olako poručuje da “srednja škola nije obavezna”.

Kriminal, nasilje i društvena klima

Govoreći o porastu nasilja, oročio je probleme u jednoj rečenici:

“Svaki dan se puca, ubijaju se ljudi, vraćaju se devedesete. Droga je na svakom koraku, bande koriste mlađe od 14 godina da je raznose. Korupcija ubija.”

Podsetio je i na slučaj policajca Kričaka, za kog tvrdi da je pretio studentkinji silovanjem, te raniji događaj kada je, kako kaže, prisiljavao mladića da prizna da ga opozicija plaća da protestuje.

“I ništa. Sve se završi tako. Nema odgovornosti, nema reakcije.”

Dodao je da ga na ulici ljudi sve češće pitaju “kada će ovo da se završi”, ocenjujući da je u društvu zavladalo stanje iscrpljenosti i očaja.

Budžet i BDP

Poseban deo obraćanja posvetio je budžetu za 2026. godinu i projekcijama ekonomskog rasta.

“Predlažete budžet za 2026. Kakav bre budžet u zemlji u kojoj je sve laž i sve se raspada. Kažete da će BDP biti skoro 95 milijardi evra. Pravi BDP Srbije je oko 60 milijardi. Sve preko toga su vaše laži.”

Optužio je vlast da prikazuje ekonomski rast zahvaljujući visokoj inflaciji i fiksiranom kursu dinara.

“Inflacija ogromna, sve poraste u dinarima, a kurs ne prati inflaciju. I onda ispada da BDP raste i u evrima. Budalaština.”

Uz ironiju je dodao:

“Kad bi to tako funkcionisalo, najbolje bi nam bilo da imamo inflaciju svake godine po 200 posto. Za tri godine skoro pa stignemo Nemačku.”

Govoreći o zaduženosti države, zaključio je da bi, kada bi se uračunale sve obaveze, dug bio veći od BDP-a, dodajući da je to posledica “krađe i odsustva odgovornosti”.