Pokret Dosta je bilo na poslednjim izborima nije prešao ni cenzus, ali je zato napravio zaokret od urbane, liberalne opcije ka antimigrantskom i antivakserskom skupu ljudi koji uporno šire različite teorije zavere. Da li predsednik ovog pokreta, Saša Radulović, veruje da je to rešenje za privlačenje glasača?
Pročitajte još:
Dosta je bilo jedina je opoziciona grupacija u Srbiji sa značajnijom podrškom, pokazuje jedno istraživanje u koje DW ima uvid. Da li DJB profitira od priče o „pandemiji histerije“ i odbacivanja mera, maski i vakcina?
Pandemija, odlaganje izbora, bojkot, kratkotrajni savezi i burni rascepi: godinu na izmaku politički posmatrači nazivaju „distorzijom“ kada je u pitanju opoziciona scena u Srbiji. Pominje se još izraz „volatilnost“ – skoro nikakva vezanost birača za ovu ili onu opozicionu stranku, te česte promene glasačkog raspoloženja.
Sve je više indicija da se u tom metežu najbolje snalazi pokret Dosta je bilo (DJB). Jedno do sada neobjavljeno istraživanje u koje DW ima uvid pokazuje da pokret koji predvodi bivši ministar i poslanik Saša Radulović može da računa sa 5,3 odsto podrške.
Time je DJB jedina opoziciona grupacija koju istraživači trenutno vide iznad starog cenzusa od pet odsto, dok su neke druge opcije na nivou statističke greške.
U pitanju je reprezentativna anketa koju je Sprint Insight početkom oktobra sproveo za potrebe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Istraživanje se fokusiralo na druga pitanja, pa dobijeni procenti podrške za političke stranke nisu tada objavljeni.
Stabilni vladajući, kolebanje u opoziciji
Osim stabilne podrške za vladajuće Srpsku naprednu stranku (46,8 odsto, ne računajući neizjašnjene građane), Socijalističku partiju Srbije (11,5) i Srpski patriotski savez (6,4), te pomenuti DJB (5,3), prelasku sniženog cenzusa od tri odsto mogli bi da se nadaju Pokret za obnovu kraljevine Srbije (3,7) i Srpska radikalna stranka (3,6).
Loše stoje opozicione grupacije koje su lomile koplja oko bojkota ili učešća na izborima. To ide od Demokratske stranke Srbije (2,9), preko Dveri (2,3), Stranke slobode i pravde (2,2), Pokreta slobodnih građana (2,1), Ne davimo Beograd (1,3), Narodne stranke (1,1) sve do Demokratske stranke (0,4) koja je na nivou statističke greške.
„Ozbiljna politička volatilnost koja postoji cele godine utiče i na rezultate koje smo dobili“, kaže politikolog Dušan Milenković iz agencije Sprint Insight, koja je sprovela istraživanje. On naglašava da procenu podrške malim strankama otežava i mogućnost greške koja postoji u svakoj anketi, piše Dojče vele.
No tokom oktobra je i predsednik Aleksandar Vučić, koji redovno dobija istraživanja agencije Ipsos, na jednoj konferenciji za štampu naglasio da DJB beleži rast podrške.
„Sigurno je na to uticala promena političke strategije, to što DJB sada igra na kartu politički oportunih tema“, kaže Milenković za DW. „Značajan deo populacije sklon je antivakserskim pogledima i teorijama zavere. DJB je u potpunosti usmerio strategiju na to, pogotovo kad se uporedi sa onim što su bili pre samo tri ili četiri godine.“
U pokretu Dosta je bilo nisu želeli da odgovaraju na pitanja DW bez obzira na, kako navode, „korist koju bi DJB imao od toga da se objavi informacija da je DJB trenutno najjača opoziciona opcija“. Kao razlog da odbiju razgovor navode „dosadašnja iskustva sa pisanjem i radom vašeg portala“.
Zaokret jednog pokreta
Radulović je svoj mladi pokret uveo u Skupštinu 2016. sa imidžom bivšeg ministra, čoveka koji je iznutra video šta ne valja u sistemu. DJB je privlačio urbane liberalne glasače, zagovarajući politiku čistih ruku i borbu protiv partokratije.
Danas Radulović i saradnici insistiraju na tome da je Vučić „nemački čovek“, te da Berlin i Beč „kolonizuju Balkan“. U jednoj Jutjub emisiji sredinom novembra, Radulović je ispričao da vidi mogućnost da se Vučić oklizne ili na temi Kosova ili zbog navodnog plana da naseli milion migranata u Srbiju.
Posle niza rascepa – skoro svi poslanici iz prošlog saziva Skupštine napustili su DJB uz teške optužbe na račun „autoritarnog“ stila Saše Radulovića i trošenja budžetskog novca za rad pokreta – pokret je na junskim izborima došao do 2,39 odsto glasova.
Od početka pandemije, DJB zahteva ukidanje svih mera. U jednom saopštenju pokreta u oktobru, navodi se da „Srbija srlja ka ekonomskom kolapsu, velikom rastu javnog duga i uništenju domaće privrede“. Govori se o „pandemiji histerije“ koju šire Svetska zdravstvena organizacija, „njeni kvazi-stručnjaci, banke i globalne korporacije, svi globalni mediji i veliki broj političara“.
U istom saopštenju se tvrdi korona-virus nije ništa smrtonosniji niti zarazniji od sezonskog gripa, da maske donose više štete nego koristi, da su mere zabrane „potpuno nepotrebne“ i da „ne preti nikakvo preopterećenje zdravstvenog sistema“.
„Svi gromoglasno ćute“, rekao je lider pokreta Saša Radulović o navodnom kršenju ustavnih prava građana Srbije merama protiv pandemije. U one koji ćute, Radulović je, gostujući u pomenutoj Jutjub emisiji, ubrojao „elitu“, „medije“, „nevladine organizacije“ – naglašavajući da te reči moraju da se stave pod znake navoda – ali i „N1 zvaničnu opoziciju“.
Jahanje na globalnom trendu
„Tačno je da DJB uopšte nije zastupljen u medijima“, kaže Milenković, „ali apsolutno je ovaj njihov rast vezan sa temom na koju su se zakačili. Načelno, prodornost društvenih mreža se pojačala u vreme pandemije jer su ljudima zatvorenije mogućnosti fizičkih kontakata.“
„Tu mislim i na razmenu poruka putem Vibera i WhatsAppa, gde ljudi dele sadržaj bez rizika da se javno izlože kritici. To posebno važi za poruke koje imaju veze sa navodnim globalnim zaverama i antivakserskim pokretom“, dodaje ovaj politikolog.
Pri tome funkcioneri DJB ne prezaju od širenja neproverenih ili lažnih vesti. Sredinom novembra je članica Predsedništva Branka Stamenković na Tviteru napisala da je na CNN-u javljeno da će američka farmaceutska kompanija Fajzer „imati različite vakcine za različita tržišta“, precizirajući da je to čula u emisiji First Move.
Međutim, tako nešto u toj emisiji nije rečeno. Radilo se o analizi logistike za prevoz Fajzerove vakcine na minus sedamdeset stepeni – što u mnogim zemljama sveta neće biti moguće. Dopisnica CNN rekla je da će zato vakcine drugih proizvođača biti praktičnije za te zemlje. O tom problemu su pisali brojni mediji koje DJB označava kao „globalističke“.
Ali čak i neproverene informacije kao da padaju na plodno tle. Prema istraživanju agencije Sprint Insight sa početka oktobra, čije je rezultate u decembru objavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), čak 34,3 odsto građana Srbije ne veruje ili sumnja da pandemija zaista postoji.
To je, analizira BCBP, deo „globalnog trenda da se nauka i naučna istraživanja nalaze na udaru populizma i teorija zavera“. Tome u Srbiji treba dodati i zvanična mesta koja su, makar na početku epidemije, slala poruke o tome da je u pitanju bezopasan virus.
Više od trećine potencijalnih birača koji sumnjaju u zvaničan narativ o koroni očito su solidna niša koja je otvorila prostor za rast pokreta DJB.
„Mislim da su oni potpuno izgubili podršku svih koji su za njih glasali 2014. i 2016. godine i okrenuli se sasvim novim ciljnim grupama“, kaže Milenković.
Iako naglašava da se na osnovu jedne ili dve ankete ne može govoriti o stabilnom „biračkom telu“ koje stoji iza DJB, Milenković vidi prve indicije da se taj pokret oporavio posle kopernikanskog obrta koji je prošao.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare