Uskoro će punih 10 godina od izbora 2012. kada je Srpska napredna stranka došla na vlast. U predizbornoj kampanji obećali su svašta, a da je makar deo tih “zakletvi” ispunjen živeli bi u društvu bez korupcije, uveliko bi istražili 24 sporne privatizacije, a krivci bi bili iza rešetaka. Da je SNS ispunila ono što je obećala, u Srbiji ne bi bilo stranačkog zapošljavanja, stranim kompanijama ne bi davali subvencije i plaćali hiljade evra za zapošljavanje naših radnika, imali bi manje poslanika u Skupštini, ali i manji broj ministarstava, agencija, biroa… Vlast bi sarađivala sa opozicijom i rešila problem Kosova, a bankama bi bile ograničene kamate.
Da je reč samo o bajci i priči za široke narodne mase, vidi se deceniju kasnije.
Iako važi uverenje da su u Srbiji građani kratkog pamćenja, internet se svega seća.
Jedno od glavnih obećanja Srpske napredne stranke i koalicije “Pokrenimo Srbiju” uoči izbora 2012. godine, bilo je da će preispitati sve sporne privatizacije.
“Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije objavio da su rešene sve sporne privatizacije i da je u više predmeta podignuta optužnica. Ipak, prema podacima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) do polovine 2019. okončano je 14 od 24 slučaja spornih privatizacija, a odgovornost nadležnih utvrđena je u oštećenju samo dve firme”, piše Istinomer.
Kako Srbija danas stoji po pitanju borbe protiv korupcije govori to što je na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije trenutno najlošije rangirana u poslednjih 10 godina.
Predstavnici SNS 2012. godine obećali su i da će ukoliko formiraju Vladu sesti za isti sto sa predstavnicima opozicije i ustanoviti predlog za Kosovo, s kojim će se obratiti građanima.
Nije se desilo.
Departizacija je, takođe, bila jedno od glavnih obećanja. Ona je podrazumevala da posle izbora javna preduzeća navodno više neće biti “partijski plen“, odnosno da će se direktori ovih preduzeća birati na konkursima. Dobili smo situaciju u kojoj su na čelu gotovo svih javnih preduzeća kadrovi SNS, mahom u vd stanju.
Manji broj poslanika, al zamalo
“Predstavnici SNS te 2012. Su isticali i da će po dolasku na vlast, smanjiti broj poslanika u Skupštini Srbije, ali i broj ministarstava na 15, agencija, zavoda, biroa na manje od 50, kao i da će ukinuti funkcije državnih sekretara… Desert godina kasnije Srbija i dalje ima 250 narodnih poslanika koliko je i tada imala, u Vladi sedi 21 ministar sa svojim sekretarima, dok se se teško može saznati koliki je broj raznih državnih agencija”, navodi Istinomer.
Najslikovitiji primer svakako je donedavni direktor Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić, koji je u vd stanju upravljao ovim preduzećem pet godina, a podneo je ostavku tek nakon havarije izazvane snegom. Grčić je, inače, član Srpske napredne stranke, a u javnosti će ostati upamćen kao vlasnik pečenjare u Obrenovcu koji je dogurao do upravljanaja EPS.
Srpska napredna stranka pre 10 godina obećala je i nastavak EU integracija i brži put ka Evropi, reformu javnih reduzeća, sveobuhvatnu poreska reforma i suzbijanje sive ekonomije, smanjenje nezaposlenosti, ali i preispitivanje politike državnih subvencija za strana ulaganja. Praksa da se kompanijama iz državnog budžeta daje po 10 hiljada evra za svako novo radno mesto jeste ukinuta 2013. godine, ali već sledeće godine je vraćena.
Urednik Istinomera Siniša Dedeić za list Nova kaže da je veliki broj obećanja koja su sa svih strana pljuštala u toj predizbornoj kampanji, a koalicija okupljena oko SNS prednjačila je u prilično smelom iznošenju planova koje će ostvariti po dolasku na vlast.
Mišković kao uže do vrha vlasti
Oličenje kampanje borbe protiv korupcije bio je slučaj koji se vodio protiv direktora Delta Holdinga Miroslava Miškovića, koji ni danas nije razrešen.
„Deluje da je hapšenje biznismena koji se u tom trenutku činio nedodirljivim poslužilo Vučiću kao uže kojim je dosegao ono za čime je, čini se, oduvek žudeo – sam vrh vlasti sa što manje ograničenja. Kao što je i to hapšenje poslužilo Vučiću kao sredstvo, ali i kao primer onima daleko manje moćnim od Miškovića šta bi moglo da ih snađe u slučaju da budu “nekooperativni”, tako su i brojna obećanja bila samo stepenice koje je aktuelni predsednik pregazio i na koje se na putu do cilja nije kasnije puno osvrtao“, kaže ovim povodom Dedeić.
„Jedno “čvrsto” obećanje Aleksandar Vučić prekršio je i pre nego što je izabrana nova Vlada – da Ivica Dačić neće biti premijer, jer tako nešto “nije ni ozbiljno ni realno”. U toj kampanji govorio je da “plan i program koji moraju da ostvare” jeste smanjenje broja poslanika i ministarstava, agencija, zavoda, biroa i saveta i ukidanje funkcije državnih sekretara, “čime će se uštedeti više od stotinu miliona evra”, kaže Dedeić.
Podseća i da je prelomni trenutak bio obećanje koje je Vučić dao u samom finišu naredne predizborne kampanje, 2014. godine, kada je penzionerima garantovao da neće biti smanjenja penzija i da je “bolje sa naše grbače da se skida sve što može, a penzionerima nema šta da se uzima“.
„Kada je kršenje tog ključnog obećanja ubrzo nakon izbora, ostalo ne samo nekažnjeno, nego je uskoro rejting tadašnjeg premijera nakvasao, deluje da je došao do zaključka da nema tog neispunjenog obećanja ili neistine koje mediji pod kontrolom vlasti ne mogu da pretope u veliki uspeh”, navodi Dedeić i zaključuje:
„Dokle god odgovornost za javno izgovorenu reč zvuči kao floskula na koju funkcioneri, ali i mnogi učesnici u političkom životu, samo odmahnu rukom uz prezriv osmeh, a birači ne shvate da imaju moć da svako nepoštovanje obećanja, pa čak i najmanju laž kazne na izborima, dotle neće postojati obala za one kojima moral nije baš neki razlog da paze šta govore.
BONUS VIDEO: Vučić vaspitava svoje članstvo pretnjama da će da ode
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare