Dejan Ilić: Za studente i opoziciju je važnije da imaju dovoljno kontrolora za izbore, nego na koliko lista idu

Ilić je rekao za N1 da mu je neobično to što su u 10 lokalnih samouprava za isti dan raspisani izbori, te da time vlast verovatno želi da pokaže da može da kontroliše lokalne izbore u većem broju mesta.

Navodi da mu je jako teško da tumači odluke vlasti jer, kako kaže, nemamo posla sa racionalnim akterima.

„Kada su bili izbori u Kosjeriću, Zaječaru i Mionici, tumačeno je da oni raspisuju izbore na jednom ili dva mesta, jer toliko mogu da kontrolišu, da toliko imaju siledžija da pošalju u ta mesta, toliko mogu da kradu u tom trenutku. I onda smo mi računali da kad budu republički izbori, što je oko 9.000 izbornih mesta, to neće moći da kontrolišu. A onda sad oni raspišu u jednom danu sve izbore i sad to malo menja sliku. Dakle, oni verovatno sad hoće da pokažu da ne moraju da idu u jednom mestu, da oni imaju dovoljno kapaciteta da budu nasilnici i da mogu da kontrolišu 9 ili 10 lokalnih izbora“, kaže on.

Režim ide na sve ili ništa

Ocenjuje da režim ide na sve ili ništa. Na pitanje da li vladajuća stranka raspisuje izbore jer je uspela da se konsoliduje potpunim preuzimanjem policije i tužilaštva, on ističe da građani na te institucije ni do sada nisu računali.

„Time nam pokazuju da su nesigurni, da nemaju poverenja, da ljudi koji su im i inače bili poslušni, više ni njima ne veruju, da sad moraju da dovode još poslušnije. To vam govori da su u mnogo većoj krizi nego što mi to možemo i da zamislimo. U čemu se ogleda ta konsolidacija? Oni zapravo svakom ovom smenom priznaju da nemaju više poverenja u ljude koji su im do juče bili poslušni. Oni to priznaju. Nije to konsolidacija“, kaže Ilić.

Dodaje i da se, kada se govori o konsolidaciji, pominje i to da su sprečili osipanje svojih birača.

„Da bismo govorili o tome da su sprečili osipanje svojih birača, mi bismo morali prvo pouzdano da znamo od kog broja birača su krenuli. Ako kažemo da je to onaj broj koji vidimo da su dobili na izborima, a znamo da su ti izbori pokradeni. Dakle, to nisu pravi glasači, nisu konkretni glasači, već su to neki izmišljeni birači čije su oni glasovi prosto uneli u te kutije i na osnovu toga kradu izbore. Dakle, to nije dobar broj. Ne možemo tim brojem da se koristimo. Dakle, koji je to broj njihovih birača koji je krenuo da se osipa? Koliko se je to osipalo do sada i na kojem se to broj zaustavio? To možete da dobijete samo iz istraživanja javnog mnjenja, koja su u ovoj zemlji danas krajnje nepouzdana“, objašnjava Ilić.

Kada je u pitanju opozicija, on ističe da su izbori u 10 mesta odjednom, za nju ogroman zalogaj i ispit na kojem mogu da provere šta su u stanju da urade.

Za republičke izbore potrebno oko 30.000 aktivista

„U tom smislu mogu da razumem zašto se poredi sa republičkim izborima. Ali republički izbori su još veći zalogaj. Ovde ćemo imati, ja sad ugrobo računao nešto, imaćemo 500 biračkih mesta. To znači da vam treba, otprilike, da imate 1.000 ljudi u biračkim odborima. U svakom tom mestu morate imati nekakav štab i u njemu treba da sedi makar desetak ljudi, i to vam je još otprilike stotinjak ljudi. I onda morate da imate u svakom tom mestu barem nekoliko desetina ljudi koji će na neki način svojim telima sprečavati njihove siledžije da zlostavljaju birače. Treba da imate negde između 1.500 i 2.000 ljudi. Za izbore republičke vam treba oko 25-30.000 ljudi aktivnih taj dan da biste nekako kontrolisali te izbore. Tako da ovo nije ni blizu republičkih izbora, ali čini mi se u ovom trenutku da je i za studente, i za opoziciju ogroman zalogaj i zaista jeste neka vrsta ispita, neka vrsta provere šta su u stanju zaista da urade“, objašnjava kolumnista Peščanika.

Kontrola izbora bitnija od broja lista

Stoga, kako navodi, manje je bitno da li će opozicija i studenti izaći na jednoj, dve ili više lista, već da je bitno da li će imati dovoljno ljudi da te izbore kontrolišu i vode računa da ne dođe do „zlostavljanja ili ucenjivanja birača, fizičke sile“.

„Ako ih nemataju, možemo da se igramo listama, modelima... mi nemamo čemu se nadamo“, kaže Ilić.

On, ipak, kaže da je oprezni optimista, jer ocenjuje da su izbori u Kosjeriću i Zaječaru pokazali da prisustvo ljudi daje rezultate, te da vlast SNS-a u tim mestima, iako je dobio izbore, teško funkcioniše.

„U Kosjeriću, jel izgubila studentska i opoziciona zajednička lista? Jeste. Jesu li postigli genijalan uspeh? Jesu. Jer taj Kosjerić sad funkcioniše normalno? Pa, ne baš. Nije baš na izvolite dat vlastima. Šta je bilo sa Zaječarom? Još lošiji rezultat nego u Kosjeriću što se opozicije tiče. Čak opozicija je išla na dve liste? Razlika je mnogo veća nego što je razlika u Kosjeriću, a Zaječar ne može da se sastavi. Ne mogu da sklope lokalnu vlast. Dakle, nije samo pobeda - pobeda. I poraz od jednog, dva, čak na republičkom nivou deset poslanika, je poraz i za ovu vlast. Oni ne mogu na ovaj način kako sad vladaju, s ovom željom da demonstriraju silu na svakom, ne mogu to da rade ako su snage približno jednake“, kaže Dejan Ilić.