"Žena ga je videla kako sedi u autu i telefonira, ali kako kada je telefon bio isključen sve vreme?!" Misterija nestanka i smrti Srđana (31)

U domu porodice Nedeljković u Kragujevcu više se ne čuje smeh. Umesto proslave 31. rođendana, koja je trebalo da bude tog kobnog 10. decembra, porodica je mesec dana gledala u vrata, nadajući se da će se Srđan pojaviti. Umesto njega, stigla je najcrnja vest - njegovo telo pronađeno je na proplanku kod Gornjeg Milanovca.

Njegov brat Saša, koji je zbog ove tragedije doputovao iz Rusije gde radi za Telegraf je ispričao da su on i brat imali tešku sudbinu.

"Nas je sudbina gazila godinama. Od 2018. do danas, ja sam sahranio pola svoje porodice. U julu 2024. ostali smo bez majke. To nas je dotuklo. Srđan je počeo malo više da izlazi, mislili smo - mlad je, mora negde da izbaci tu tugu, da proživi malo. Niko nije slutio da se iza tog osmeha krije nešto što će ga odvesti u 520 kilometara dug put bez povratka", priča Saša,

Misterija "krstarenja" Srbijom

Ono što Sašu najviše boli i ne da mu da zaspi jeste putanja kojom se Srđan kretao pre nego što je njegovo srce prestalo da kuca. Kartica je "kucala" u Čačku, Raški, Valjevu, Topoli... ali Srđan nikome nije odgovarao na pozive.

"Pazite, on nikada nije imao takve ispade. Nikada nije odlazio, a da se ne javi. A sada? Isključi telefon na rođendan, sedne u auto i vozi se sporednim putevima, kao da beži od nekoga, kao da ga neko prati. Na satu automobila stoji 520 kilometara. To je 520 kilometara agonije koju je on prošao sam. Ili možda nije bio sam?" pita se brat.

"Istraga je bila traljava, dečak ga je našao slučajno"

Saša ne krije ogorčenost radom nadležnih službi. Automobil je nađen 22. decembra, a telo tek 14. januara – svega kilometar dalje.

"Pitali su me da preuzmem telo, rekli su: "Samoubistvo je". Rekao sam - ne može! Ne bez dokaza, ne bez obdukcije! Kako ga nisu videli 20 dana ako su išli od kuće do kuće? Našao ga je dečak koji je šetao lovačko kuče. Pas je nanjušio nešto što policija nije mogla ili nije htela. To je ono što me razdire", kaže Saša.

Najveću sumnju u zvaničnu verziju unosi svedok – žena koja je Srđana videla poslednji put.

"Pronašao sam tu gospođu. Kaže da je dugo sedeo u kolima i – telefonirao. Ali njegov telefon je sve vreme bio ugašen! Pa s kim je pričao? Koga je molio za pomoć ili kome se pravdao? Ja verujem da je bio ucenjen, da ga je neko zastrašivao. Srđan je bio suviše dobar, suviše čist za ovaj prljavi svet", zaključuje neutešni brat.

Dok se čekaju toksikološki nalazi iz Kragujevca, porodica Nedeljković stoji u mestu.

Za njih je vreme stalo onog trenutka kada je Srđan ugasio telefon. Saša poručuje samo jedno - neće odustati dok ne sazna šta se desilo u tih poslednjih nekoliko dana života njegovog brata, jer "istina je jedino što mu duguje pre nego što ga zauvek isprati".