U Bosni i Hercegovini treba širom otvoriti oči kako vašu investiciju i dugogodišnju zaradu ne bi „pojeo vuk“, u jagnjećoj koži.
Prema statističkim podacima u poslednje vreme raste zainteresovanost investiranja dijaspore u Bosnu i Hercegovinu. Ova država je najjača u regionu po pitanju broja ljudi koji žive i rade u drugim državama. Van BiH živi oko 5,2 miliona stanovnika u 51 državi sveta. Većina njih imaju pristojan život, dok jedan broj stvaraju višak kapitala kako bi svoj novac mogli ulagati u zemlju svog rođenja. Naravno da dijaspora pomaže svojoj rodbini u zemlji, a statistika kaže da oko 3 milijarde maraka se doznači na račune ili u kešu u Bosnu i Hercegovinu. Značajan novac koji sigurno povećava socijalni status BH državljana, a priliv tog novca značajno utiče i na domaći BDP, koji je negde oko 13.5 odsto, piše banja-luka24.
Sa druge strane se postavlje pitanje koliko je naša zemlja sigurna za investiranje i koliko je određeni projekat i novac koji se plasira u njegov razvoj, siguran od strane partnera, ali i koliko ga štite BiH institucije. Ako je suditi po slučaju Dragana Đordana onda će mnogi svojoj državi okrenuti leđa.
Dragan Đordan je trideset godina radio u Rusiji, stekao pristojan kapital i želeo je da svoj novac uloži u svoju zemlju. Odlučio se za turizam, pošto je sagledao da ova privredna grana sve više napreduje. Odlučio se za hotel Vučko na Jahorini za koju kažu da ima izuzetnu turističku ekspanziju, da turisti dolaze tokom čitave godine i da će turizam na ovoj olimpijskoj lepotici samo da napreduje.
Pročitajte još:
Đordan se odlučio da investira u partnersku firmu „CAH Vučko“ preko osam miliona evra, zarađenih tokom 30 godina rada u Rusiji. Nije imao sumnje u svog partnera, ali se to na kraju pokazalo kao velika greška. Manipulativnim radnjama svojih partnera Đordan ostaje bez svoje investicije i nije više partner u ovoj firmi. Sve bi to bilo dobro da i njegovih osam miliona evra nisu zarobljeni od strane istog. Izgleda da lični kapital i lična svojina nisu zaštičeni u ovoj zemlji. Kako saznajemo iz bezbedonosnih struktura radi se o Mirku Tici, Aleksandru Proviću, zvanom Bato, i njegovom ocu Milomiru Proviću, zvanom Cicko, svi državljani Srbije.
Kako već novac nije zaštićen od „partnera“, tako nije ni od zvaničnih institucija. Dragan Đordan podnosi tužbe i krivične prijave protiv navedenih lica Okružnom javnom tužilaštu u Istočnom Sarajevu, ali još od 2015. godine nema reakcije. Kada govorimo o pravosudnim institucijama u pitanju su još Osnovni sud u Sokocu, kao i Privredni sud u Istočnom Sarajevu. „Poslovni partneri“ su Dragana Đordana doveli u pravnu zabludu i na sve moguće načine, neljudskim ponašanjem i činjenjem, pokušavaju da ospore Đordanovu investiciju. To u suštini nije moguće pošto Đordan ima svu potrebnu dokumentaciju i dokaze o svojoj višemilionskoj investiciji u firmu „CAH Vučko“.
Pošto su Đordanovi „partneri“ državljani Srbije, u sve se uključilo Tužilaštvo za organizovani kriminal Republike Srbije.
Dragan Đordan pred pravosudnim institucijama pokušava da dokaže prevaru, ili bolje rečeno pljačku svog kapitala, kako bi zarađeni novac za koji je radio trideset godina u Rusiji, vratio. Kako saznajemo, ne samo da Đordan mora da trpi ovu prevaru i da dodatno ulaže snagu kako bi vratio svoj novac, tako on i njegova porodica trpe razne pritiske.
Da se vratimo na početak priče gde govorimo o investicijama dijaspore. Ova zemlja želi njihov novac kao investiciju u razne projekte, ali kad se sagleda koliko su zaštićeni pred pravosudnim organima, teško da će se neko odlučiti da uloži svoj kapital. Zaštita investicija i ulaganja treba da bude na prvom mestu kako bi investitori bili sigurni u svoju investiciju.
BONUS VIDEO: Uhapšeno šest osoba zbog pranja novca
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar