Beograđani, zašto ćutite dok vam pred očima nestaje Kalemegdan?

"K-distrikt" je projekat koji je 2018. predstavio ministar finansija Siniša Mali, tadašnji gradonačelnik Beograda. Tako se u dvorištu nekadašnjeg giganta "Beko" grade luksuzni stanovi, za čije radove su zadužene holandska kompanija "Pinakl" i domaća "Aleksander grup", tačnije firma koja je u skopu grupe - "AGNS Invest".

Idejni tvorac projekta je Vladimir Gogoljev, uspešni IT preduzetnik iz Novog Sada, a kako su ranije istraživački portali pisali, reč je o bliskom prijatelju poznatog advokata Igora Isailovića i bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folića.Prema ranijem pisanju BIRN i KRIK, priča o izgradnji kompleksa započeta je 2018. godine, odnosno pred prošle izbore, upravo preko prijateljskih Gogolja sa tadašnjim urbaniste Folićem. Gogoljev je u više navrata navodio da je po savetu Folića odlučio da u pomenutom delu gradi kompleks, a izgradnju prate brojne kontroverze.Tako su se investitori još u vreme dok "K-district" nije ni dobio dozvolu za gradnju hvalili time da je dobar deo stanova već unapred prodat.

Reč je  luksuznom stambenom kompleksu, a kako se na sajtu istog navodi, njime će "Kalemegdan i Luka Beograd dobiti novu, prirodnu sponu, kojom će zapušteni ambijent sa ostacima stare pruge biti preoblikovan u novu, skladnu i negovanu celinu."Da je cilj projekta bio da ulepšaju beogradsku tvrđavu jasno je da je beskrupulozna laž, jer je malo verovatno da će neko kompleks od kulturno istorijskog značaja želeti dodatno da ulepša tako što će ga doslovno uništiti betonskim zgradama i soliterima.Ovakvo ponašanje gradskih čelnika nimalo nije iznenađujuće, imajući u vidu njihovu tendeciju za uništavanjem identiteta prestonice. Zabrinjavajuće je što se i institucije nadležne da to očuvaju, ne reaguju.Portal Nova.rs nedavno je uputio pitanja o izgradnji ovog objekta Zavodu za zaštitu spomenika, odakle su oni uputili na Republički zavod, koji je odgovoran za područje Kalemegdana. Iz Republičkog zavoda najpre nam se javila direktorka Dubravka Đukanović, koja je prvo zatražila da se sastanemo lično zbog "prirode pitanja i značaja teme". Međutim, kada smo najavili da bismo došli s kamerom, odnosno da u slučaju susreta imamo nameru da snimimo razgovor sa njom, više se nije javila.

Pokušali smo da saznamo ko je dozvolio ovu gradnju, da li je reč o ugrožavanju procesa revitalizacije, kao i da li je izgradnja nezakonita, jer je područje Kalemegdana pod najvećim stepenom zaštite, međutim, odgovore do objavljivanja portala nismo dobili.Po Zakonu o kulturnim dobrima, Kalemegdan nosi stepen kulturnog dobra od izuzetnog značaja i ne postoji veći stepen zaštite.O ovom problemu javno se istakao arhitekta Marko Radosavljević, koji je aktivno na društvenim mrežama iskazao nezadovoljstvo odlukom o gradnji na pomenutom delu Beograda i za medije objasnio da je gradnja zakonski i moralno ilegalna."Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda donosi rešenje 1965. god, da se Beogradska tvrđava sa svojom neposrednom blizinom proglašava za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ne postoji veći stepen zaštite koji država može da dodeli spomeniku kulture. To je potvrđeno odlukom o kategorizaciji u Službenom glasniku 1979. godine", potvrdio je Radosavljević.Prema rečima arhitekte Radosavljevića, osim vizuelnih posledica izgradnje "K -distrikta", to jest činjenice da se panorama tvrđave sa Dunava kao glavni akcenat gubi, posledicu su arheološke i najvažnije, Donji grad se stavlja u funkciju novogradnje.

"Napušta se raniji plan da se revitalizuje tvrđava kao jedinstvena celina, potvrđuju se saobraćajnice koje su trebale da budu izmeštene i sama blizina objekta direktno onemogućava da delovi tvrđave koji postoje a nisu dostupni, ostanu zauvek nepristupačni," objasnio je Radosavljević za portal Nova.rs.Brojne organizacije i udruženja su dosad pokušali da skrenu pažnju na ovaj problem i pokrenuli peticije i inicijative, ali s obzirom da je bilo bezuspešno, ništa drugo ne preostaje, nego da se obrate evropskim intitucijama za zaštitu kulturnog dobra.

Kalemegdanu su sada znatno smanjene šanse da se pojavi na UNESCO listi lokaliteta svetske kulturne baštine. Nova moderna zgrada se naslanja na delove utvrđenja Donjeg grada iz 18. veka, čime vidno ugrožava tvrđavu."Promenilo se više vlasti a nadležne institucije umesto da rade sa aspekta svoje nadležnosti i struke, potčinjavaju se pod pritiskom ministarstava i nekim drugim akterima kao što su interesi investitora i slično. Sa druge strane, najrelevantnije institucije ćute, ostaju samo nezavisni mediji i grupe građana", istakao je Radosavljević.Republički Zavod je po rečima arhitekte Radosavljevića odobrio tu gradnju, a na naša pitanja, koja smo poslali više puta, nisu odgovorili. U stvari, pokušali su, ali izgleda da su od toga brzo odustali.BONUS video: Rušenje u Vidovdanskoj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=trenutakurusavanjazgradevidovdanskadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2166348"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram