Tužilac Radovan Lazić za Nova.rs: Izbori za članove Visokog saveta tužilaštva mogu ući u začarani krug, a pritisci izvršne vlasti na JTOK i Mladena Nenadića su ispod svakog nivoa

Kako komentarišete trenutnu situaciju u vezi izbora za članove VST?

Čini mi se da smo ušli u jednu situaciju koja liči na začarani krug i koja je počela odlukom Ustavnog suda da se ponovo održe izbori za VST na pojedinim mestima. Sada smo u istoj situaciji, izbori su se ponovili i opet su izjavljeni prigovori, kako stoji odnos snaga, realno je da VST ponovo ne uspe da donese odluku u zakonskom roku i da ponovo Ustavni sud odlučuje i o ovim, ponovljenim izborima. Ustavni sud bi bio u istoj situaciji i teško da bi mogao da donese drugačiju odluku nego prvi put, da se ponove izbori na ovim mestima, gde su izjavljeni prigovori. To dovodi u opasnost da VST, ako do 6. aprila ne budu izabrani svi članovi iz reda javnih tužilaca, praktično postupa u krnjem sastavu, jer imamo situaciju da su izabrana samo dva od pet članova iz redova javnih tužilaca.

Da li zbog prigovora i obaranja koje podnose jedna ili druga struja preti opasnost od blokade ove institucije i koje mogu da budu posledice?

Savet i u punom sazivu teško donosi odluke. Sama činjenica da radi u krnjem sastavu je veoma loša. Visoki savet ima 11 članova, pa je osam magičan broj u VST. To je broj neophodan za kvorum i to je i kvalifikovana većina kojom savet donosi odluke. Svaka odluka bi morala da bude doneta jednoglasno, ukoliko do toga dođe. Čak i ako do toga ne dođe, Savet će imati ozbiljan problem jer će legitimitet novoizabranih članova, mislim na Nikolu Uskokovića i Borisa Pavlovića, biti veoma diskutabilan zbog toga što su prethodno održani izbori poništeni iz proceduralnog razloga, a da ni VST ni Ustavni sud nisu utvrdili niti jednu nepravilnost prilikom sprovođenja izbora. Ja sam i ranije govorio da su sama pravila izbora prilično loša i nedemokratska, na način kako ih je zakon regulisao i da praktično forsiraju tužioce sa viših nivoa, na prvom mestu Vrhovno tužilaštvo i da su uspostavili nejednako pravo glasa, jer jedan glas iz Vrhovnog tužilaštva vredi kao 20 glasova iz osnovnog javnog tužilaštva i da omogućavaju da predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva čine trećinu tužilačkih predstavnika odnosno 2 od 6, pa ispada da 12, 13 tužilaca iz Vrhovnog javnog tužilaštva predstavljaju trećinu od 700 tužilaca koliko ih ukupno ima u Srbiji.

Posledica može biti potpuna blokada javnog tužilaštva i izbora javnih tužilaca ili će se morati pronaći neki kompromis kako bi se došlo do broja od osam članova VST. Ta odredba o većini od 8 članova jeste zaštitna odredba, kako bi se sprečilo da se odluke donose preglasavanjem, da tužioci preglasaju netužilački deo Saveta ili obrnuto.

Koliko će zakoni Uglješe Mrdića uticati na rad tužilaštva?

"Mrdićevi zakoni" donekle će umanjiti pozitivan efekat reforme koja je izvršena pre tri godine i ponovo će ojačati hijerarhiju u javnom tužilaštvu i smanjiće se samostalnost javnih tužilaštava. Postoji instrument koji se naziva prigovor i u dosadašnjem sistemu postojala je komisija koja je kontrolisala hijerahiju kako se ne bi zloupotrebljavala. Tužilac je mogao da uloži prigovor na obavezna uputstva neposrednog rukovodioca koji je potom komisija razmatrala.

Sada te hijerarhijske odnose niko ne kontroliše. Ukida se praktično i Kolegijum javnog tužilaštva, mada ne formalno. Kolegijum ostaje, ali nema ovlašćenja i šta će nam uopšte takav kolegijum. Treća bitna promena koja umanjuje samostalnost tužilaštva, po mom mišljenju je i protivustavna, jer omogućava organu uprave da utiče na rad tužilaštava a uvid u istragu ne bi trebalo da ima niko izvan tužilaštva u konkretnim predmetima. Uvedeno je to obavezno pravilo o traženju dozvole od ministra, koje ima formu obaveznog pravila.

Da li je bilo pritisaka i kojih na tužioce u vezi izbora za članove VST?

Ove izbore su obeležili i sumnje da su postojali ozbiljni pritisci, s tim što su u ovom ponovnom delu izbora, očigledno bili mnogo veći i uticajniji od strane izvršne vlasti, pa su ovoga puta, umesto dva kandidata koji su se smatrali bliskim Zagorki Dolovaci koji su izabrani u decembru, izabrana su dva kandidata za koje se veruje da su bliži izvršnoj vlasti i glavnom tužiocu VJT u Beogradu, Nenadu Stefanoviću. Mislim da je bitno reći i da posle ovakvog obrta, ukoliko rezultati budu konačni, što još ne znamo, jeste ojačala struja koja je bliska izvršnoj vlasti i Stefanoviću, ali se suštinski ne menja odnos snaga u savetu, jer nijedan od ta dva bloka neće imati većinu od 8 glasova.

Vi ste jedan od retkih tužilaca koji se oglašava u medijima i iznosi svoje mišljenje. Zašto ostali tužioci ćute?

Čini mi se da sve manje tužilaca ćuti, a da ih sve više govori, nego što je to bilo pre godinu ili dve. Nisu više samo ličnosti poznate javnosti, već i nove, koje su do sada ćutale. Ćutanja je dosta manje nego ranije i sve ga je manje. Dva su razloga za to. Duga je tradicija izbegavanja javnosti koja se do nedavno forsirala, da se ignoriše javnost i da tužioci nisu "estradne zvezde", pa da se pojavljuju u medijima. Mišljenje je bilo da tužioci ne treba da daju izjave za javnost. Drugi je razlog bojazan da bi istupanje u javnost imalo negativne posledice po sopstveni položaj.

Koji je Vaš stav o pritiscima izvršne vlasti na Javno tužilaštvo za organizovani krminal (JTOK) i specijalnog tužioca Mladena Nenadića?

Pristisci izvršne vlasti su prevazišli svaku meru i idu od toga da tužioca Mladena Nenadića besprizorno vređaju predstavnici izvršne vlasti i to je ispod svakog nivoa. Vrhunac je da osumnjičeni, ministar (kulture Nikola Selaković), zlouptrebljavajući funkciju ministra, naziva tužioca "kriminalnom bandom". Pritisak na JTOK je i usvajanje Mrdićevih zakona, zapretiti polovini tužilaštva da više neće biti deo JTOK, a to više nije samo pretnja, već konkretan pritisak. Promena odredbe o upućivanju tužilaca u posebna odeljenja i Javno tužilaštvo za organizovani krmminal paralisaće rad JTOK. Većina tužilaca u JTOK je upućena, a ne izabrana i njima prestaje upućivanje.