Do sada je traženo ukidanje pritvora za Milovana Tadića, Vladimira Greka, Aleksu Stošića i Nemanju Lakićevića. Sva tri zahteva su odbijena.

Okrivljeni Veljko Belivuk javio se za reč. Pred sudsku govornicu izašao je u pratnji pet policajaca.

- Sudija, nama se ovde sudi, kako ste jednom rekli, za neka zverstva. I tu nam se ruši pretpostavka nevinosti. Oni pričaju o nečemu što su zverstva, a mi nismo to radili. Vi ste sad u gledanju transkripta rekli da je Lalić verovatno pogrešio. Vi stajete na njegovu stranu. Ja molim da nam se sudi po zakonu. Krenimo od pretpostavke, kako mi znamo da li je on hteo da kaže plac ili stadion. Ja znam da mi u medijima nemamo nikakva prava i da treba da nas pobese. Poprilično se smirila atmosfera, advokati su prestali da skaču. Mi sada imamo situaciju da tužioci skaču. Danas je tužilac Ivanović govorio bez uključenog mikrofona. Ništa oni nisu bolji ili gori od naših advokata, i jedni i drugi su završili Pravni fakultet - rekao je Belivuk.

Završeno suđenje ozloglašenog klanu, na narednom pretresu Miljković će nastaviti da ispituje okrivljenog-saradnika Nikolu Spasojevića.

Tokom gledanja foto-dokumentacije, Miljković je upitao Spasojevića o likvidaciji Gorana Mihajlovića.

Miljković: Zašto Veljko nije palio džakove?

Spasojević: To moraš da pitaš Veljka.

Miljković: Gde smo se uputili džipom iz Ritopeka?

Spasojević: Koliko se sećam na stadion.

Miljković: Kad su se palile stvari Veličkovića?

Spasojevića: Ne mogu da se setim tačno. Kad smo došli do vikendice preuzeli smo džakove, u njima je bilo isečeno i samleveno ljudsko telo. Stavili smo ih u gepek i spustili se do Dunava. Te džakove smo vratili u džip pa u tajnu prostoriju.

Miljković: Gde su njegove stvari?

Spasojević: Ne znam, verovatno su spaljene.

Miljković: Koje boje su bili kombinezoni?

Spasojević: Sivo ili teget.

Miljković: Gde si video krv?

Spasojević: Kod Veljka sam video na telu. Kad smo mleli Gligorijevića ja sam držao te ostatke.
Završeno ispitivanje

Nakon pauze, suđenje je nastavljeno gledanjem foto-dokumentacije iz spisa predmeta.

Prikazane su fotografije prilaza Dunavu, nedaleko od Ritopeka, gde se nalazila ozloglašena klanica u kojoj su ubijene žrtve.

Okrivljeni-saradnik Nikola Spasojević je na jednoj fotografiji prepoznao mesto do kog su doneli džakove sa ostacima.

Na fotografijama su prikazali skalpel i žice pronađene kod reke. Spasojević je rekao da mu skalpel liči na onaj koji je koristio da seče džakove.

Miljković: Jel to žica kojom smo davili, kako Srđan Lalić kaže?

Spasojević: Nisam bio prisutan kada ste nekoga davili.

Spasojević: Skalpeli koji smo koristili kada smo prosipali, sekli džakove, na to mi liči sledeća slika.

Potom su prikazane slike kuće u Surduku.

Miljković: Ovde piše da smo učesnici pregledanja slika da smo prisutni Veljko i ja, mi nismo izvođeni iz pritvora niti smo prisustvovali.

U jednom trenutku došlo  je do rasprave između Miljkovića i Spasojevića.

Miljković: Koliko je metara bilo od mesta na kom su palili do silaska u reku? Ti si građevinac, možeš da odmeriš.

Spasojević: Marko, na građevini se meri metrom, a ne koracima, ti se hvataš za svaku reč sada.

Sudija je proglasila pauzu u trajanju od 30 minuta, nakon koje će biti nastavljeno suđenje.

Miljković je potom krenuo da ispituje o Aleksandru Gligorijeviću, još jednoj žrtvi klana.

Miljković: Ajde sad malo Gligorijevića, sa kim dolaziš u Ritopek?

Spasojević: Sa Veljkom, Draganićem, Lalićem i Budimirom. Draganićevom "astrom".

Miljković: Je l bio neko još u kući?

Spasojević: Ne.

Miljković: Da li vidiš Gligorijevića?

Spasojević: Tek kada sam ušao u bunker.

Miljković: NIkad pre toga nisi video njega?

Spasojević: Kosilicom sam prolazio, čuo se tup udarac. Posle su ga dvojica nosila. Imao je duk, neku kapuljču preko glave.

Miljković: Kada mene vidiš da dolazim u kuću?

Spasojević: Posle nekog vrremena Lalićevom "škodom".

Miljković: Kada?

Spasojević: Posle podne.

Miljković: Budimir dolazi kako?

Spasojević: Smartom, tako je i otišao.

Miljković: Sad je rekao da je Jankokvić bio, a ne Lalić u autu s njima.

Spasojević: Ne Lalić, Nebojša Janković.

Miljković: Izvinjavam se, možda je moja greška

Spasojević: Ne moraš da se izvinjavaš. Gligorijević nam je bio drug, to znate svi. Bio sam pogubljen skroz.

Kriminalna grupa se tereti da je ostatke tela žrtava bacala u Dunav.

Miljković: Da li može od placa da se spusti do Dunava?

Spasojević: Mislim da može.

Miljković: Zašto nismo bacili tu, nego kod Pupina?

Spasojević: Ne znam.

Miljković: Šta se desilo sa peskom iz tovarnog prostora?

Spasojević: Ostavio sam ga tu u kamionu. I dan danas osetim taj miris spaljenog tela.

Miljković: Kako smo ostatke bacili u Dunav, a ostatak onog tela vozili do Pupina?

Spasojević: Pepeo ste bacili sa litice, ljudsko telo koje se pretvorilo u pepeo. A ostatak je išao do pupinovog mosta.

Miljković: Da li si poznavao Veličkovića?

Spasojević: Ne.

Miljković: Da li sam ga ja poznavao?

Spasojević: Ne znam.

Miljković: Da li iko od nas poznaje sem Belivuka?

Spasojević: Ne.

Miljković: Da li znaš da je neko imao problem sa njim?

Spasojević: Oko neke navijačke priče.

Miljković: Kada si posle otmice došao na stadion, da li sam ja bio tamo?

Spasojević: Pošto smo otišli kupili džakove, sekire i kadice, vratio sam se na stadio i tamo zatekao tebe.

Miljković: Moramo da raščivijamo, šta smo radili ko je gde sedeo u restoranu, jesmo li pričali?

Spasojević: Ne sećam se, verovatno sam pio limunadu i jeo kolače. Posle nekog vremena si mi rekao da treba da te vozim u Ritopek.

Miljković: Jesmo li zajedno kupovali sve to?

Spasojević: U blizini skretanja za Vinču, verovatno su nas snimile kamere, rekao si mi da idemo da ubijemo čoveka i nisam obraćao pažnju na detalje.

Miljković: To ti kažeš. Koga si video u dvorištu, kada smo došli u Ritopek?

Spasojević: Neko je bio u garaži, neko u dvorištu. Bili su u garaži, ti ulaziš u bunker. Ja sam ostao sa Draganićem.

Miljković: Kako znaš da sam ga ja ubio?

Spasojević: Vi ste se hvalili, taj dan niste sekli telo, nego sutradan.

Miljković: Jesi li video nekada Gorana Veličkovića?

Spasojević: Nisam ga nikada video u izvornom stanju, samo iseckanog.

Miljković je nastavio da pita okrivljenog-saradnika o ubistvu Gorana Mihajlovića.

Miljković: Ko ti je rekao da pucaš u Mihajlovića?

Spasojević: Ti ili Veljko, ako krene da beži ali nije mogao. Bio je svezan.

Miljković: Je l pištolj bio napunjen?

Spasojević: Vadio sam okvir, ali ne znam da li je metak u cevi.

Miljković: Zašto si se interesovao za njegovo ime?

Spasojević: Interesovalo me.

Miljković: Rekao si da je pričao sa mnom? Kako?

Spasojević: Pa nisu mu vezana usta, nego oči. Ti si mu Marko rekao da će sutra da ide kući, ti si ga slagao Marko, ubedio ga. On je u jednom momentu zaspao.

Miljković: Gde se nalazio Mihajlović kad je ubijen?

Spasojević: Malo ispred, umotan u najlone.

Miljković: Kako mu izgleda lice?

Spasojević: Okrenut je licem ka patosu. Lice sam mu video iz profila.

Miljković: Zašto smo hteli da se zakucamo u policiju?

Spasojević: Rekli ste mi, da ćete biti pratnja i da ćete se zakucati u policiju ako me zaustave.

Miljković: Opiši mi odela čizme i kačketi?

Spasojević: Kombinezon, veće čizme.

Miljković: Je l ti gledaš kako se pravi lomača?

Spasojević: Ne.

Miljković: Ko je napravio lomaču?

Spasojević: Veljko Belivuk.

Miljković: Je l bilo krvi u kamionu ili telesne tečnosti?

Spasojević: Ne.

Miljković: Ko je kupio benzin?

Spasojević: Ne znam.

Miljković: Kad je bila velika vatra, je l pitao ko od tih ljudi šta, koji su stali tu?

Spasojević: Ne.

Miljković: Šta podrazumevaš pod velikom vatrom?

Spasojević: Nisam premeravao. Toliki ćumur i gume. bila je vidno velika vatra.

Miljković se potom obratio sudiji: "Šta podrazumevam pod velikom vatrom to je da ovde gori ceo sud, a ne vatra od 2 metra".

Miljković: Koliko je bio taj gust dim?

Spasojević: Nisam merio koliko treba da se rasplamsa sve to.

Miljković: Ko je trebao šta da prijavi?

Spasojević: Ako neko prijavi policiji, ja sam trebao da se pretvaram kao da nešto radim, da čistim dvorište.

Miljković: Da li smo mi bili zamaskirani?

Spasojević: Pa imali ste kačket, kombinezon, to je za mene zamaskirano.

Miljković: Da li se sećaš koje je vreme bilo?

Spasojević: Bio je dan, nisam merio vreme.

Miljković: Kažeš da smo ostatke stavili u jedan džak, a u Ritopeku mi je trebalo šest, kako?

Spasojević: Otprilike sam opisao, ne znam koliko je tačno ostalo. Ne znam šta da ti kažem.

Miljković: Rekao si da ti je prostorija izgledala neverovatno kao iz filma. Da li je to tvoja misao?

Spasojević: Da.

Miljković: Rekao si da ima neki stepenik, kako je izgledao?

Spasojević: Beton i ima neki metal.

Miljković: Ti si zatekao Draganića tu. Da li se si iznenadio?

Spasojević: Jesam.

Miljković: Kako ti se predstavio Draganić u kafiću u kom si ga upoznao pre?

Spasojević: Ne znam, po imenu.

Miljković: Gde je bio Draganić kada si došao u kuću?

Spasojević: Ne znam.

Miljković: Zašto smo ti rekli da ćutiš kad si ušao u skrivenu prostoriju?

Spasojević: Ne znam, nisam ni pitao. Bio sam zabezeknut prizorom.

Miljković: Da li je neko svezivao trakom kada si ti bio prisutan?

Spasojević: Mislim da si pojačavao trakom ti.

Miljković: Veljko ti je rekao da snimiš glasovnu poruku kako to?

Spasojević: Ne znam, verovatno ti je poslao poruku pa je ostalo.

Miljković: Zašto si kontaktirao sa njim ako smo ti mi rekli da ne pričaš?

Spasojević: Ne znam, isto kao i sa Vlastom.