Oglas
Suđenje kriminalnoj grupi koju predvode Veljko Belivuk i Marko Miljković, optuženoj za sedam ubistava i druga teška krivična dela, nastavlja se danas pred Specijalnim sudom u Beogradu, a očekuje se da dojučerašnji kasapin ove grupe, a danas saradnik Tužilaštva za organizovani kriminal, Srđan Lalić, nastavi da odgovara na pitanja.
Današnje ročište je završeno i suđenje se nastavlja sutra.
Miljković: U vezi sa Nikolom Mitićem, da li ste videli tablice "honde sivik"?
Lalić: Poslao sam na "Skaj" da ne zaboravim. Ako auto nije bio u pratnji, da možemo da proverimo. Kasnije sam taj autu video na parkingu, nisam mu prilazio. Prolazio sam često tuda jer živim relativno blizu. Dugo je bio tu.
Miljković: Kada si došao, da li je Mitić bio vezan?
Lalić: Mislim da ne.
Miljković: Da li si ga ti udario?
Lalić: U kancelariji sam ubeđen da nisam.
Miljković: To je bio 10.08?
Lalić: Tako je.
Miljković: U tom konvoju ko je išao prvi, drugi, treći?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Gde je bila četvrta motorola?
Lalić: Ne mogu sa sigurnošću da kažem.
Miljković: Da li je još neko bio u autu sa mnom, a sa Veljkom?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Kojim autom je išlo naše obezbeđenje?
Lalić: Škoda crna, oktavia ili superb.
Miljković: Tablice?
Lalić: Ne znam.
Miljković: Jel smo imali više škoda?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Šta je radio Boris Vojinović tom prilikom?
Lalić: Bio je sa mnom, konkretno u tom poslednjem delu, u vozilu.
Miljković: I, šta si mu rekao?
Lalić: Znao je šta radim, došao je da radimo pratnju.
Miljković: U kom autu si video Šarca?
Lalić: Nisam ga ja video lično. Miloš Budimir je izveštavao o Šarcu.
Miljković: I Vojinović je to čuo?
Lalić: Pa nije mogao da ne čuje.
Miljković: Da li ste videli da neko tuče Mitića u kancelariji?
Lalić: Više ljudi ga je ćušnulo, bila je gungula. Ja kada sam došao bio je isprebijan, po licu je imao krv i otekline. Nisam mislio da je potreba da se ja namećem u ispitivanju. Video sam kada ga je ćušnuo Hrvatin, to sam sigurno video. Taman ću se do sutra setiti.
Miljković je upitao o paljenju stvari na krovu garaže.
Miljković: Da li su videle komšije?
Lalić: Ne, jer postoji ograda. Mogli bi da vide dim, ali vatru i šta se dešava mislim da ne.
Miljković: Da li je bilo puno dima?
Lalić: Da.
Miljković: Jel mogao da se vidi?
Lalić: Da. I Draganić je to negodovao.
Miljković: Kažete da su vam na stadionu pokazivali slike momka kome je odsečena glava? Ko je taj momak?
Lalić: Ne znam.
Miljković: Jel ste videli te slike i posle toga?
Lalić: Nisam siguran.
Kako objašnjavaju, te fotografije su od strane škaljarskog klana poslate kavačkom.
Miljković: Ko je od strane škaljarskog poslao kavačkom?
Lalić: Ne znam. Ti i Veljko ste nam predočili da ste takvu informaciju dobili i da treba da se proveri. Treba da vidimo jel neko nekome nestao, pa ste išli po stadionu i pitali jel neko nestao.
"Ispostavilo se da nije izvesni Strahinja", pročitao je Miljković Lalićev iskaz, pa upitao: Šta to znači? Na kog Strahinju mislite?
Lalić: Mislim da je lapsus. Nismo bili sigurni jer se na slici ne vidi lice, bila je takva priča.
Miljković: Kako smo došli do tih priča?
Lalić: Ne znam, znam da se proveravala.
Miljković: I šta smo otkrili, ko je taj ubijen?
Lalić: Navodno, tog momka je namamio Aleksandar Šarac.
Lalić je istakao kako je Miljković zvao škaljarce smradovi, neprijatelji i da ih sve treba potamaniti i kako ih je dojio mržnjom.
"Tebe sam dojio?", upitao je Miljković.
Miljković: Kažete da su ljudi bili u bojazni za očuvanje života, onda kažete da je grupa izrazito postala nasilna i članovi bili zabrinuti za svoj život. Ko je zastrašivao članove grupe?
Lalić: Pazi, ti si to radio više desetina puta, manipulisao si strahom. Ponavljao si iznova i iznova, sećaš se..
Miljković: Ko je zastrašivao?
Lalić: Ti si širio strah tim metodama.
Miljković: Jel si se ti plašio?
Lalić: Brinuo sam za svoj život.
Miljković: Šta si uradio da se zaštitiš?
Lalić: Bio sam vrlo oprezan kad se krećem.
Miljković: Da li si se plašio mene i zato si se kretao sa mnom? Što nisi pobegao od mene?
Lalić: O tome sam već pričao.
Miljković: Kako si primetio da si ti postao izrazito nasilan?
Lalić: Rekao sam da je grupa.
Miljković: Jel se to odnosi i na tebe?
Lalić: Uticalo je to na mene, na moj racio. "Samo bez peglanja peglom, pošto znaš da nije bilo"; rekao je Lalić.
Miljković je rekao kako je to reklo tužilaštvo, a ne on.
"Teza je da je sedam ljudi mrtvo", kaže Lalić.
Miljković: Da li si se nekome žalio da imaš bojazan?
Lalić: Nisam o tome razgovarao, pokušava da me obmane.
Miljković: Pominjete Pištu kodnog imena Zema? Ko je to?
Lalić: Ne znam, Miloš Budimir ga je znao lično.
Miljković: Da li si bio u kontaktu sa Pištom?
Lalić: Moguće.
Miljković: U kom periodu?
Lalić: Sećam se jedne konkretno situacije, ali ne mogu da se setim da li sam direktno sa njim ili Živkovićem, ali su mu odneta dva aparata.
Miljković: Ko te je spojio sa njim?
Lalić: Rekao sam moguće, po Živkovićevom nalogu su Skaj nalozi nošeni. Čekala su me dva maloletna lica i ja sam se zbunio.
Miljković: Jel su vam pokazali dokumenta?
Lalić: Nisu.
Miljković: Kada si upoznao (Gorana) Veličkovića?
Lalić: Mislim da sam došao na stadion da vidim Belivuka i prošao je Veličković, pa nas je on upoznao.
Miljković: Kako si tada saznao da se zove?
Lalić: Predstavio se kao Goksi.
Miljković: Ime i prezime nisi znao?
Lalić: Ne mogu da se setim.
Miljković: Kažeš da je na nalogu bio Žuti, objasni za Skaj nalog Matori, ko je koristio?
Lalić: Niko aktivno, bio je iskorišćen za namamljivanje Veličkovića.
Miljković: Šta je pisano sa tog Skaja?
Lalić: Ponuđeno je da kupi pištolje, prosleđivano je Hrvatinu, pa je on slao Veličkoviću.
Miljković: Koje oružje je bilo u pitanju?
Lalić: Nalikovali su na CZ99.
Miljković: Kada su slikani pištolji Veličkoviću?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Gde su slikani?
Lalić: U bašti baze na stadionu.
Miljković: Kako znate, jer ste pročitali u optužnici?
Lalić: Ne, rekao je Lalić kroz smeh. Jer su slikani na crnom tapacirungu.
Miljković: Koji postoji samo u bašti restorana?
Lalić: Ne.
Miljković: Kažete da ste radio vezu imali sa mnom, jel su to motorole, koliko radio veza ste imali tada?
Lalić: Ja mislim da je bila kod tebe jedna i kod mene. To je bila jednokratna komunikacija, kada vozilo prilazili ili blokiraš ulicu.
Miljković: Jel ti vidiš kad ja blokiram ulicu?
Lalić: Ne mogu tačno da kažem.
Miljković: Kažeš da Đurić otvara torbu, možeš da opišeš torbu?
Lalić: Crna.
Miljković: Da li je Veličković već bio na zemlji kad ste izleteli uz povike policija?
Lalić: Kada sam stigao do njega već je bio na zemlji.
Miljković: Gde ste mu svezali lisice?
Lalić: Iza leđa.
Miljković: Slomili ste mu vrh nokta, a svi nokti su mu tu, objasnite?
Lalić: Pa nisu dislocirani sa tela.
Miljković: Pa šta znači zalomiti?
Lalić: Je l treba da objašnjavam termine sa vujaklije..
Miljković: Kažeš da sam ja ušao sa sekirom i velikom držajom. Kako sam bio obučen?
Lalić: Belu majicu si imao, farmerke.
Miljković: Možete li mi pokazati kako sam ga udario u glavu?
Lalić je pokušao da gestikulira kako je zgrabio sekiru sa dve ruke i zamahnuo je preko ramena.
Lalić: Ja sam bio sa desne strane i gledao sam u Veličkovića, znao sam da mi je proletelo.
Miljković: Kažeš da si tada prvi put učestvovao u tako nečemu, znao si da će ga ubiti, ali si bio iznenađen?
Lalić: Niko mi nije rekao da ćeš ga ubiti sa sekirom.
Miljković: A kažeš da je Belivuk ubio Gligorijevića sa sekirom?
Lalić: Pa nisam znao da je to praksa.
Miljković: Pa kako bi ti voleo da ga ubijem?
Sudija je opomenula da precizno postavi pitanje.
Sudija je upitala Lalića o mašini za mlevenje mesa, odakle je nabavljena.
Miljković se složio da je hteo da pita isto.
"Nemate saznanja ni koliko košta, ko je nabavio", upitao je.
Lalić: Ne znam.
Miljković: Odakle tebi informacije da baš taj snajper, kada bi ga policija našla, da bi sumnjala na Gligorijevića, ko ti je to rekao?
Lalić: Ti čoveče, mislio si da je Gligorijevićev DNK na puški, to je tvoja pretpostavka.
Miljković: Kako onda objašnjavaš da je neki Aleksandar Šćepanović uhapšen za tu pušku?
Lalić: Pa pogrešio si.
Miljković: Ko vozi, a ko ide da prospe džakove u Dunav za ubistvo Gligorijevića?
Lalić: Vozi nas Spasojević, idemo, ti, ja, Veljko sigurno, ide Miloš Budimir i mislim Janković.
Miljković: Kako je nas 6 stalo u škodu?
Lalić: Ja sam bio pozadi, Veljko jer je najkrupniji na suvozačkom i ne mogu da se setim ko je od nas polegao preko ostallih.
Miljković: Odakle smo ja i ti krenuli?
Lalić: Od parkinga.
Miljković: Od kog?
Lalić: Kod Beton hale.
Miljković: Gde?
Lalić: 100 metara niže od parkinga, na onom proširenju.
Miljković: Kojim vozilom?
Lalić: Škodom koju sam ja koristio.
Miljkodić: A oni su išli smartom?
Lalić: Da.
Miljković: Kojim?
Lalić: Ne znam.
Miljković: Kako ako smo ih pratili?
Lalić: Bili smo na distanci.
Miljković: Kako sam ja bio obučen taj dan?
Lalić: Ne mogu da se setim.
Miljković: A vi?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Kog datuma su mnogi tražili Gligorijevića?
Lalić: Ne sećam se, u tom periodu.
Miljković: Koji ljudi?
Lalić: Navijači, ljudi koji su sarađivali oko droge.
Miljković: Koji?
Lalić: Pa ja ne znam lično te navijače. Samo polako Miljkoviću, ne žurimo nigde, sad ću ja da se setim. Ono što mogu sigurno da kažem MS 13 na Skaju momak iz Sremske Mitrovice njemu je ostao dužan veći iznos novca, nešto manje od 20.000 evra.
Miljković: Ko je ubio Gligorijevića?
Lalić: Veljko Belivuk.
Miljković: Kako znaš?
Lalić: Došao sam posle ubistva.
Miljković: Video si?
Lalić: Nisam, video sam Veljka potrešenog.
Miljković: A ti?
Lalić: Ja nisam mnogo pričao, slušao sam.
Miljković: Kako znaš da je Veljko, a nisam ja?
Lalić: Veljko se pokajao posle tog ubistva, išao je u crkve i palio sveće. Rekao je: "Ogrešili smo se brate".
Miljković: Da li se sećaš uz koji obližnji auto si ga prislonio?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Video si špric koji sam ja nosio?
Lalić: Da.
Miljković: Da li je to špric koji si opisivao iz skrivene prostorije?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Da li znaš odakle sam nabavio cijanid?
Lalić: Ne znam i nisam te pitao.
Miljković: Kažeš da ste se zaputili u Radničku da nađete Skaj, ko?
Lalić: Marko Budimir i ja.
Miljković: Jel Marko ulazio u Ritopek pre nego što je došao po tebe?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Gde sam ja sve vreme?
Lalić: U Ritopeku. Budimir Marko je imao ključeve od kola kad smo se našli.
Miljković: Gde je bio parkiran auto kada ste se vratili?
Lalić: Na istom mestu.
Miljković: Ugovor koji si spomenuo iz rent a kara si video svojim očima?
Lalić: Da.
Miljković: Koja agencija?
Lalić: Nisam zapamtio.
Miljković: Datum kada je iznajmljen?
Lalić: Marko mi je rekao.
Miljković: Da li znaš registracije?
Lalić: Ne znam.
Miljković: Kada se otmica desila?
Lalić: U večernjim časovima, oko 19-20h.
Miljković: Ja bih prešao na Gligorijevića. Kažeš da je doneo crni snajper na stadion, koji je tu namerno ostavljen. Zašto bi namerno ostavili snajper?
Lalić: Jer ste očekivali da policija može da dođe na stadion po tim informacijama od Dejana Lazarevića.
Miljković: Posle nemoj da se ljutiš kad ja spominjem neka imena jer ti spominješ Dejana Lazareviaća.
Lalić: Meni je Dejan Lazarević uspešniji kriminalac nego advokat.
Nastao je opšti haos u sudnici, advokati su krenuli da viču istovremeno. Advokati su urgirali da sudija ne dozvoljava ovakvo ponašanje i stali u odbranu kolege Lazarevića.
Miljković: Stigli smo kod Kojića. Recite mi Laliću da se krajem januara dešava otmica Mirka Kojića?
Lalić: Da.
Miljković: U danima pre 20. januara se okupljamo na stadionu, kojih dana?
Lalić: Ne mogu da kažem baš kojih dana, pre izvršenja.
Miljković: Jel znate da je Mirko Kojić oslobođen za ubistvo na šinama?
Lalić: Da.
Miljković: Zašto ste rekli da bi zbog učešća bio pretnja po mene?
Lalić: Jer si ti tako rekao.
Miljković: U kojim likvidacijama je učestvovao Kojić?
Lalić: Ti si mi rekao da je opasan čovek i da ima više ubistava.
Miljković: Kažeš da si pretpostavljao da bi bilo štetno po tebe da negoduješ, u kom smislu?
Lalić: Štetno po život.
Miljković: U Atini si negodovao i vratio se u Srbiju?
Lalić: Nisam to rekao, opet pokušavaš da obmaneš.
Miljković: Da li si rekao da ti u Atini nisi smatrao da ima smisla ta pratnja?
Lalić: Smatrao sam, nisam rekao da sam se vratio. Nisam negodovao.
Miljković: Kako znaš da sam bio u komunikaciji sa Kojićem?
Lalić: Ti si mi rekao.
Miljković: Kako se zvao Kojić na Skaju?
Lalić: Ne znam. Ti si njega zvao svinja.
Miljković: Jel si video da se dopisujem sa njim i šta pišem?
Sudija je rekla da je nebitno i zabranila pitanja.
Miljković: Kako znaš da su Kojić i Janković bili u kontaktu?
Lalić: Ti i Janković ste mi rekli.
Miljković: Kako znaš kojom pričom je namamljen Kojić?
Lalić: Ti si mi rekao, da je reš pečen, spreman je.
Miljković: Jel si ti nešto sugerisao za izvršenje ovog krivičnog dela?
Lalić: Ne mogu da se setim.
Miljković: Znači nijedne tvoje radnje ne možeš da se setiš, a sećaš se šta sam ja rekao?
Lalić: Ko je odabrao parking u Radničkoj?
Lalić: Ti i Janković pretpostavljam, nije bila moja ideja.
Miljković: "Audi" bele boje, užičkih tablica da smo ih odvezli Budimir Marko i ja. Kako znaš?
Lalić: Jer ste mi rekli.
Miljković: Da li znaš koji dan smo ga doveli?
Lalić: Unapred ste dovezli, nisam siguran kada, unapred je bio tu kada smo došli na parking i neka lica su se odvezla tim vozilom.
Miljković: Pominjao si kombi, da li si išao na gostovanja sa navijačima?
Lalić: Dva puta u životu.
Miljković: Da li si tada video kombi kojim putuju navijači?
Lalić: Da.
Miljković: Da li si zapamtio tablice?
Lalić: Ne.
Miljković: Ko je taj komšija koji je izlazio da vidi što tu stojite parkirani, a ti si rekao da si policajac?
Lalić: Kako mogu da znam...
Miljković: Da li znate ko je žena koju ste videli?
Lalić: Ne.
Miljković: Kažeš da ti je Marko Budimir rekao da će stavri baciti sa mosta u povratku kući. Sa kog mosta?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Pa gde se kući vraćao?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Kažeš da se Đurić vratio na parking i našao Skaj?
Lalić: Da.
Miljković: Pošto si ti stručnjak za pretrese, kako ti nisi našao Skaj?
Lalić: Ja nisam stručnjak za pretrese.
Miljković: Da li si se prerušio ili samo nastupio kao policajac?
Lalić: Nisam se prerušio.
Miljković: Imao si značku, gde je bila?
Lalić: Na grudima preko jakne.
Miljkoivć: Gde su danas te značke, odnosno do trenutka hapšenja?
Lalić: Stajale su sve vreme na stadionu i vi ste naložili nekome da uklone jer vam je Dejan Lazarević javio za hapšenje. Rekao mi je u pritvorskoj jedinici da ste vi ispali debili jer vam je javio 30 dana pre hapšenja. I da ste mu vi rekli da vi imate druge informacije.
Miljković: Dobro, dobro, Laliću, doći ćemo mi i do političara.
Miljković: Šta se desilo sa tim kolima? (od Mirka Kojića)
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Kako se nisi plašio i pitao zbog tvog DNK?
Lalić: Pa nosio sam rukavice.
Miljković: Kako kažu tvoji tužioci, DNK su lako prenosi.
Lalić: To su tvoji tužioci
Miljković: Dobro, prihvatam ih.
Tužilac se umešao i pretio da će napustiti sudnicu.
"Vi dozvoljavate pitanja koja dozvoljavaju obmanu i manipulaciju. Nemoguće da ne reagujete na pitanja koja sadrže prezimena dva zastupnika optužnice", rekao je tužilac.
Sudija je upitala kako veće može da predvidi da li će da izgovore ime.
"Kada izgovore, ja reagujem. To je nepredvidiva reakcija kad će ko šta da kaže", kaže sudija.
Sud je odredio pauzu 30 minuta.
Miljković: Šta se dogodilo sa tim vozilom i oružjem?
Lalić: Nisam siguran sa oružjem mogu da pretpostavim da je bilo uništeno, vozilo su dali povoljno jednom momku sa stadiona.
Miljković: Koliko je Lainović boravio tu?
Lalić: Sigurno mesec i po.
Miljković: Da li si ti radio nešto sa Lainovićem?
Lalić: Ne, drogu nisam radio nikada, Lainović mi je ispričao kako je jednom oteo drogu od jednog momka. Možda mi je jednom dao jedan kg trave, ali nisam siguran.
Miljković: Zašto bih ti ja rekao da ne kupuješ nešto od Lainovića?
Lalić: Jer si već tad krenuo da mu spremaš zamku.
Miljković: U kom smislu?
Lalić: Rekao si mi da je investirao nevezano za vas za tu travu i da se petlja u posao braći Budimir.
Miljković: Ti si radio i prodavao drogu smaoinicijativno, zašto tebi niko nije pravio zamku?
Lalić: Ja sam bio više pozicioniran.
Miljković: Da li si ti kupovao Lainoviću neke stvari?
Lalić: Nisam siguran, ja sam delio poklone jako često i ručak sam ti jednom doneo kada si imao koronu.
Sudija je rekla da se neko smeje u publici i da prestane.
"I vi bi se smejali sudija da ga poznajete", odgovorio je Miljković.
Miljković: Da se prebacimo sada na Atinu. Belivuk i Miloš Budimir su prešli svojim vozilom granicu, kojim?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Kako si utvrdio da su to pripadnici kavačkog klana?
Lalić: To mi je Belivuk potvrdio.
Miljković: Jel ti rekao da svi imaju isti zadatak?
Lalić: Da, ispomoć u likvidaciji Đedovića i Stamatovića, a i Kožara.
Miljković: Kažeš poneo si špijunsku opremu, odakle ti?
Lalić: Dao mi je Veljko nešto para, kupio sam na oglasima, jedna kamera 90 evra, GSP, trekeri..
Miljković: Kažeš da su praćene njihove porodice, od Stamatovića i Dedovića. Ko su članovi?
Lalić: Nisam ih ja pratio, to je radio Zvicer preko službi. To mi je Veljko rekao i objašnjavao kako su moćni.
Miljković: Koliko ste dana proveli u Atini?
Lalić: Nekoliko, 3-5. Nismo ih tada pratili, dobili smo imena nekoliko restorana koje sm dobli i hteli da postavimo kameru.
Miljković: Kada si stigao u Atinu avionom 1. ili 2. januara, ko te je dočekao?
Lalić: Niko.
Miljković: Jel ti neko platio?
Lalić: Belivuk mi je u Skaj gurao pare, ja sam rekao da ne treba.
Miljković: Ko vam je rekao informacije za trening i teretanu?
Lalić: To mi je stiglo preko naloga Mason, ti si mi rekao da koristi Zvicer samo za tu likvidaciju i da će da uništi.
Miljković: Ko je trenirao u tim teretanama?
Lalić: Bila je informacija da su tu.
Miljković: Kažete da je neko platio 100.000 da Lainović izađe iz pritvora, ko je platio?
Lalić: Zvicer, nisam siguran. Platio je kavački klan, koje si ti zvao naša braća, dok te nisu potkradali milion puta.
Miljković: Vezano za samu likvidaciju, neke detalje, ko je likvidator njih dvojice?
Lalić: Brašnjević i Lainović sigurno.
Miljković: Rekli ste da su slučajno pronađeni, što bi im se onda pratile porodice?
Lalić: Da bi se saznalo u kojoj su zemlji.
Miljković: Koliko znam, porodice su bile sa njima u momentu izvršenja krivičnog dela?
Lalić: Da.
Miljković: Zašto onda nisu ispraćene porodice?
Lalić: To pitaj Radoja Zvicera.
Miljković: Koje je oružje korišćeno?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Koje vozilo?
Lalić: Mislim da je pratnja rađena nekim smartom.
Miljković: Za izvršenje?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Ko se otarasio svega?
Lalić: Ne znam.
Miljković: Kako su napustili Atinu?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Gde se nalazio Brašnjević u tom trenutku?
Lalić: Znam da su ih razdvojili, Brašnjević mi je pričao.
Miljković: Čime su Lainovića tukli?
Lalić: Znam da si mi ti pokazao da je glava bila naduvena, nisam siguran.
Miljković: Pominjali ste da je milion evra plaćeno za likvidacije Dedovića i Stamatovića?
Lalić: Izbila je velika svađa jer su Veljko i Marko bili uvređeni jer je rečeno za dve glave milion evra. Onda su rekli učestvovala su i njih dvojica, trebalo bi svi da podele. Onda je Veljko obrisao Zvicera sa Skaja, MIljković ga je ubedio da zna kako će to da refundira.
Lalić je ponovo spomenuo da je majka Lainovića dolazila na stadion da se raspituje.
"Pitao sam te kako možeš da gledaš ženu u oči i lažeš. Rekao sam ti brate svaka ti čast kako možeš, ja ne bih mogao. Što ne predložiš Lainovićevu majku za svedoka, moju si mogao", rekao je Lalić.
Miljković: Da li si ti imao blindirano vozilo?
Lalić: Nisam.
Miljković: Rekao si da sam ti poklonio?
Lalić: Dao si mi na korišćenje, ti nikada nikome ništa nisi poklonio, ti retko kad i plaćaš. Koliko si mi dugovao za Skaj...
"Baš se iznervirao", komentariše Miljković, pa nastavlja: "Jel sam ti ostao dužan neke pare?"
Lalić: Nisi.
Miljković: Od koga si dobio saznanja?
Lalić: Ne mogu da se setim, uža ekipa na stadionu, mislim da je Veljko saznao. Mi smo sumnjali jer je grupa ispod tribine bila savijena uz žandarmeriju.
Miljković: Koji je dan bio kada je bila utakmica?
Lalić: Nisam siguran, nije bio vikend ja mislim.
Miljković: Koliko je bilo dana pre ubistva Kiće?
Lalić: Pa nekoliko.
Miljković: Preciznije?
Lalić: Manje od pet dana, ja mislim manje od 10 zasigurno.
Miljković: Ko je činio grupu koja se odvojila i zašto od nas?
Lalić: Nisam bio aktivan pratilac navijačke scene, na primer Krasića se sećam, taj pokojni Kića, bili su mi toliko irelevantni. Ti znaš da se ja navijačkim stavrima nisam bavio
Miljković: Pa znam da si išao na Radove utakmice. Jel si lično bio u zavadi sa nekim iz te grupe?
Lalić: Ne.
Miljković: Jel Šarac bio pripadnikte grupe ?
Lalić: Mislim da jeste.
Miljković: Jel bio tog dana?
Lalić: Jeste, Marko Budimir je pričao sa njim.
Miljković: Da li si prisluškivao šta su pričali?
Lalić: Stvarno se ne sećam.
Miljković: Jel ste ti i Šarac imali problema?
Miljković: Ne znam, moguće, nismo se nikada fizički obračunavali.
Tužilac se umešao i rekao kako je dozvoljeno navođenje na odgovor, ali Miljković stalno ima konstatacije poput toga "da Lalić ne zna" i da to ne bi smeo.
"Ovo ne vodi ničemu. Mi možemo o utakmici da izgubimo radni dan, ali kao sudsko veće možete da preusmerite ispitivanja", rekao je tužilac.
"Vi ste prvi govorili o tome da može da priča o tome, na tom terenu je i Miljković", odgovorila je sudija.
"On tvrdi da sam ja organizovao ubistvo, kako mi nije bitna utakmica", upitao je Miljković.
Miljković: Kome sam ja rekao da treba da se likvidira Marković?
Lalić: Sećam se da si rekao da je velika štetočina i da je najbolje da se likvidira?
Miljković: Kada?
Lalić: Sedeli smo u separeu na stadionu. Ja se nisam bavio tribinom.
Miljković: Kako, ako ste išli na utakmice svakodnevno?
Lalić: Ja na svaku utakmicu išao?
Miljković: Ko je od nas tražio da se pozajmi nama škoda?
Lalić: Ti. I sećaš se da sam ti rekao nemoj neko krivično delo da se napravi.
Miljković: Naredio si mi, i šta sam ti ja rekao?
Lalić: Rekao si mi nema šanse, nemoj da se brineš.
Miljković: Zašto si mi pozajmio ako si čuo da treba da se likvidira Marković?
Lalić: Pa nije to bilo u 5 minuta.
Miljković: Da li si išao sa nama da nekada da se vidimo sa Dejanom Lazarevićem, na ručku?
Lalić: Da.
Miljković: I šta smo pričali?
Sudija se umešala i rekla da neće razgovarati o tome.
Miljković: Zašto, ako ti ja verujem, ti ne bi rekao da će da bude likvidiran, nego samo da budeš pod kamerama?
Lalić: Pa ti nama objasni, to su tvoji motivi lične pobude.
Miljković: Spominjao si da je Lainović nosio kaput, ko ti je rekao to da radi da ga ne bi antropološki veštačili?
Lalić: Ti i baš mi je bilo intrigantno da si koristio taj termin.
Miljković: Kako je došao Lainović na mesto izvršenja krivičnog dela?
Lalić: Nisam siguran. Nisam se raspitivao, samo ti što si se hvalisao.
Miljković: Koje je oružje koristio?
Lalić: Ne znam, ali 9 mm je verovatno, uvek smo koristili 9mm jer si i ti rekao kada se neko ubije na ulici ne sme da se koristi mali kalibar.
Miljković: Koje oružje se koristilo za Miloševića?
Lalić: Ne znam.
Miljković: Koje je boje bila "škoda"?
Lalič: Crne. Viđao sam je, nisam zapazio tablice. Zapamtio sam svoje tablice, Radojevićev XX jer je upečatljivo, tako smo ga i zvali i znao sam tablicu blinde zbog ovlašćenja i jer je stajalan na stadionu u bunkeru i gledali smo je mesec dana svaki dan.
Miljković: Gde je Lainović bio smešten posle?
Lalić: U stanu koji si oteo porodici Vlastimra Miloševića.
Miljković: Kako znaš da je njihovo i da su oteli?
Lalić: Rekao sam da su boravili tamo, izbacio si ženu na ulicu.
Miljković: Gde je bio Miloš Budimir dok je Lainović izvršavao delo?
Lalić: Mislim da je Lainović trčao kroz park, a da ga je Budimir čekao sa druge strane parka. Organizovao je neke klince iz Krnjače, nije znao da li će da padne, poslao ih je jer nije znao da li je policija povezala vozilo sa izvršenjem dela.
Miljković se zatim osvrnuo na ubistvo MIhajlovića.
Miljković: Da li si video cijanid nekad svojim očima?
Lalić: Video sam u Ritopeku špric za koji si rekao da je cijanid.
Miljković: Opiši ga?
Lalić: Video sam ga sa dva i po metra. BIo je neki stari špic, nalik vodi.
Miljković: Koja je veličina šprica? Ajde Laliću, ne mogu da te čekam.
Lalić: Pa, čekaćeš me, možda nekih 7cm.
Miljković: Gde si se nalazio 1. aprila 2019?
Lalić: U inostranstvu.
Miljković: Gde?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Ne sećaš se kada smo te obavestili o ubistvu?
Lalić: Sećam se kada sam saznao i kada mi pokazuješ slike.
Miljković: Da li si saznao kada si bio u inostranstvu?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Kada smo ti pričali? Gde se ti i ja nalazimo i da li ima nekoga pored nas?
Lalić: To je bilo na klupi između juga i istoka, tačno se sećam kada mi pokazuješ sliku jer sam tako nešto video prvi put u životu.
Miljković: Rekli ste da ste išli sa Veljkom ka nekom restoranu Maligan
Lalić: Jeste.
Miljković je pročitao iskaz Lalića koji je ranije dao o ovom događaju, o kojem spominje bazene T6 koji su u blizini kuće.
Lalić: Rekao sam da je bilo u blizini bazena T6, jednom sam bio posetilac, znam gde su.
Miljković: Šta vam je ispričao Belivuk o ubistvu Gorana Mihajlovića?
Lalić: Ja sam to sve pomenuo od A do Š.
Miljković: Prećiću na Kiću Markovića. Ko je sve bio na utakmici Partizan Čukarički?
Lalić: Ne znam, sećam se marka Budimira, Belivuka, ja.
Miljković: A mene?
Lalić: Mislim da si ti bio.
Miljković: Da li si nam stavio stan na raspolaganje?
Lalić: Ne, jer nikad nije posedovao ključeve od mog stana objasniću sudija. Da li bih prihvatio da prenoće kod mene, naravno.
Sudija je upitala precizno da Lalić objasni šta je štek.
Lalić: Možda su se sakrivali.
Advokati odbrane su zamolili da Lalić na pitanja Miljkovića odgovara konkretno.
Miljković: Laliću, rekao si da ste iz garaže tvoje zgrade krenuli da se rešite tela Mitića, po mom i Veljkovom nalogu?
Lalić: Preko Skaja i poslali ste Spasojevića.
Miljković: Kako ako smo bili kod kuće kod tebe?
Lalić: U tom trenutku ne.
Miljković: Da li smo taj dan bili kod tebe?
Lalić: Ne.
Miljković: Koliko puta si pročitao Spasojevićevu izjavu?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Pričali smo o ubistvu na šinama, tako si ti ovde započeo svoj iskaz. Osvrnuo bih se na kapiju koju si opisvao kod, kako kažeš, bunkera. Te metalne ploče, koje su debljine?
Lalić: Nisam siguran, nekoliko milimetara.
Miljković: Kako možeš da kažeš da mogu da zadrže metak?
Lalić: NIsam to rekao.
Miljković: Kako možeš da staviš nešto nebezbedno?
Lalić: Ko je rekao da je nebezbedno. To je pre svega barijera i da se onemogući da se vidi unutra. Verovatno bi zaustavile ili skrenule metak. Mogu da kažem da bi se izvesno desilo da skrene metak. A siguno se ne bi videlo u šta se puca.
Lalić: Ti možeš da tvrdiš šta hoćeš, tvrdiš da su svi ovi ljudi živi...
Miljković: Ti nisi znao do momenta hapšenja kako se zove i preziva?
Lalić: Nisam siguran da sam znao da je baš Dragan MItrović, znao sam da je na kripti Fredi.
Miljković: Laliću ja ovde postavljam pitanja, ti odgovaraš i ćutiš. Koliko si puta pročitao optužnicu?
Lalić: Ne znam.
Miljković: Pročitao si?
Lalić: Pa slušao sam je ovde svakako.
Miljković: Da li si pročitao?
Lalić: Pa moguće.
Miljković: A Hrvatinovu izjavu?
Lalić: Delove sam verovatno. Dejan Lazarević mi je preneo.
Miljković: To ti je dozvoljeno preko suda, ne moraš sad tako da pričaš pokvareno. Šta si pročitao, a šta nisi? Da li si pročitao kada je rekao da smo mi bili u šteku kod tebe za ubistvo Mitića, zašto bi on to rekao?
Tužilac se umešao i rekao da su mišljenja irelevantna.
Miljković: Da li si mi dao ključeve tvog stana?
Lalić: Što bih ti dao ključeve, da li si plaćao račune kao u Dejanovoj kući, nisi. U mojoj kući si mogao da budeš gost.
Miljković: Pričali smo prošli put o Riletu i Joki. Laliću rekli ste da ne znate kako je ubijen Joka? (veruje se da Miljković i Lalić pričaju o Jovanu Jovanoviću, pripadniku škaljarskog klana)
Lalić: Znam da su koristili neki čekić, imao je obilno krvarenje i povrede glave. Zaključili smo da mu je vrat slomljen jer je bio bandažiran. Tačno se sećam tog događaja, nas dvojica smo komentarisali zajedno.
Miljković: Koji je to datum bio?
Lalić: Ne znam.
Miljković: Kako onda znate da smo komentarisali?
Lalić: Polovina decembra.
Miljković: Šta smo još tog dana komentarisali?
Lalić: Pa uglavnom je bilo to. Trajale su pripreme, učestvovali smo u komunikaciji.
Miljković: Šta znači trajale su pripreme?
Lalić: Ti si sugerisao Živkoviću šta bi mogli da urade.
Miljković: Šta?
Lalić: Kako da se namami i slično.
Miljković: Ko su ta trojica koji su ga ubili u Španiji?
Lalić: Ne znam njihova imena. Troje je pomenuto, njih trojica su ga sačekali i tačno se sećam poruke.
Miljković: Šta su uradili sa Jokom kad su ga ubili?
Lalić: Ne znam, nismo se tad interesovali. Nisu uspeli da otključaju Skaj, omanuli su.
Miljković: Rekao si detaljno kako razlikuješ na osnovu avatara, da li možeš da spržiš nekome nalog i pošalješ bilo kome drugom u zemlji?
Lalić: Ne.
Miljković: Kako se prži?
Lalić: Kao i kada se pravi novi nalog ista procedura.
Miljković: Spomenuli smo Iliju Kovačevića, rekao si da nije član organizovane kriminalne grupe jer je samo prodavao telefone?
Lalić: Nije primao naloge od tebe i Veljka, nije trgovao drogom.
Miljković: Znači nikada nije bio u kontaktu sa mnom i Veljkom?
Lalić: Nisam to rekao.
Miljković: Jel bio u kontaktu?
Lalić: Jeste.
Miljković: Jel onda samim tim primao naloge?
Lalić: Definiši kakve naloge.
Miljković i Lalić su krenuli da se raspravljaju jer Miljković traži precizne odgovore.
Miljković: Koja je tvoja uloga u ubistvima Rileta i Joke?
Lalić: Nikakva.
Miljković: Što si onda pričao?
Lalić: Jer imam saznanja.
Miljković: To nisu saznanja, mogao si i u novinama da čitaš. Kako si znao da je to Joka? (na slici) Jel si ga nekada video?
Lalić: Nisam ga video.
Miljković: Pa kako utvrđuješ identitet?
Lalić: Ti si mi govorio.
Miljković: Na osnovu čega utvrđuješ da je Joka?
Lalić: Jer smo ti, ja Veljko i Radoje Živković pričali.
Miljković: Da li smo pričali ti i ja, ili i Veljko i Radoje Živković?
Lalić: Kog datuma?
Miljković: Pa rekao si da se ne sećaš, polovina decembra? Pa zašto si sad rekao kada si izmislio da smo i ti i ja i Živković i Veljko, ako smo bili samo ti i ja.
Lalić: Živković ga je nazivao Joko, nije ga namamljivao preko noći.
Miljković: Odakle ti saznanja o njegovom imenu i prezimenu?
Lalić: Ja sam posle video sliku u medijima, to je taj čovek.
Miljković: Kada si tvrdio da je to Ivanović?
Lalić: Ne mogu da se setim stvarno.
Miljković: Odlično, tako i treba. Stali smo i kod naloga Leon, zašto bi se škaljarci ispovedali Leonu koga ne poznaju?
Lalić: To ćeš morati njih da pitaš.
Miljković: Kada si kreirao nalog?
Lalić: U Turskoj.
Miljković: Kada?
Lalić: Ne mogu tačno da se setim. Oko 25.10.
Miljković: Gde smo kreirali tačno?
Lalić: Mi smo tad bili u istom apartmanu koji je obezbedio Radoje Živković, Laos apartmani u Istanbulu.
Miljković: Ko je sve bio?
Lalić: Ti, ja, braća Budimir.
Miljković: I braća Budimir su videli kada kreiraš nalog?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Vezali smo im oči, samo ja i ti znamo?
Lalić: Ne, ja sam tada kreirao oko 20 naloga.
Miljković: Koji su ostalih 19?
Lalić: Jedan je za Zvicerov kontakt, odneo sam u neku diskoteku.
Miljković: Kada si upoznao Dragana Mitrovića?
Lalić: Na stadionu Partizana, 2020. godine sigurno.
Miljković: I šta si pričao sa njim?
Lalić: Slabo smo pričali, površno smo se znali na zdravo zdravo. Spominjao je da mu je sestra na kamati kod Radojevića.
Miljković: To si pročitao u optužnici?
Lalić: Nisam, bio sam pored. Ti si hteo Radojevića da ubiješ mnogo ranije.
Srđan Lalić je izašao za govornicu. Sudija je dala reč optuženom MIljkoviću, kako bi nastavio sa postavljanjem pitanja nekadašnjem saradniku.
Jučerašnje ročište, kao i prethodnih šest održanih u Specijalnom sudu, obeležila je prilično napeta atmosfera i povredemene varnice između okrivljenog saradnika Lalića i Marka Miljkovića koji mu je postavljao pitanja. Pored ostalog, Miljković je za svedoka predložio Lalićevu majku, Lalić je pominjao starletu koja je dolazila da posećuje Miljkovića u takozvanom bunkeru, a bilo je reči i o navodnoj nameri Marka Miljkovića da preuzme Radovu tribinu tako što će zavaditi nedavno ubijenog Luku Perenčevića i Dragana Supurovića. Više o tome možete pročitati u posebnoj vesti.
Optuženi pripadnici kriminalne grupe dovedeni su iz pritvorskih jedinica, zbog čega je Ustanička ulica u kojoj se nalazi zgrada Specijalnog suda na momente bila blokirana. Paralelno sa tim, u zgradu suda pristižu pripadnici klana koji se brane sa slobode, ali i njihovi advokati.