Fizički problemi s kojim su se astronauti suočili odmah po sletanju na Zemlju

Možda ste na snimcima primetili da su astronauti misije Artemis II delovali nesigurno na nogama, nakon povratka na Zemlju i sletanja u Tihi okean sinoć, čime je završena njihova istorijska misija na Mesec.

Letelica je usput dostigla neverovatnu brzinu i prošla vrelo probijanje Zemljine atmosfere, pre nego što je izvršila savršeno precizno sletanje kod obale San Dijega u Kaliforniji u 20:07 po istočnom vremenu.

I bilo je očekivano da astronauti misije Artemis II mogu osetiti nekoliko fizičkih problema nakon sletanja na Zemlju i prilagođavanja gravitaciji, zato ih je i čekao tim zdravstvenih stručnjaka, koji ih je proverio čak i pre nego što su se ukrcali na brod i bili podvrgnuti detaljnijim zdravstvenim pregledima.

Jer, iako su se bezbedno spustili, odmah su bili suočeni s novom borbom.

Problemi uglavnom nastaju zbog boravka u mikrogravitaciji tokom nekoliko dana. To je stanje bestežinskog stanja izazvano kontinuiranim slobodnim padom na mestu gde su gravitacione sile značajno smanjene. Tokom onoga što NASA naziva fazom „readaptacije“, astronauti mogu iskusiti mnoštvo problema koji počinju odmah nakon sletanja letelice.

Tokom prva dva sata nakon spuštanja, astronautima je bila potrebna pomoć pri izlasku iz kapsule i hodanju jer je velika verovatnoća da će osetiti vrtoglavicu i pasti.

Unutrašnje uho, ili vestibularni sistem, koji upravlja ravnotežom, postaje „kalibrisano“ na bestežinsko stanje u svemiru. Nakon povratka na Zemlju, astronauti često osećaju neravnotežu dok pokušavaju da hodaju normalno. Mogu se osećati kao da ih nešto vuče na jednu stranu.

Osećaju mučninu, jer je mozak preopterećen signalima iz unutrašnjeg uha koje je ignorisao tokom trajanja misije.

Takođe, gube osećaj gde su im udovi i kako funkcionišu, jer mozak nije oslanjao se na gravitaciju da bi osetio njihovu težinu.

U svemiru, krv se pomera ka gornjem delu tela, a telo kompenzuje smanjenjem ukupne zapremine krvi. Nakon povratka u gravitaciju, krv se brzo nakuplja u nogama. Pošto telo ima manje krvi, a većina je sada u nogama, srce se bori da pumpa dovoljno kiseonika u mozak. To stvara rizik od nesvestice, piše Wionews.

Na kraju, navodi se da se mišićna masa kod astronauta može smanjiti za 20%, a mogli bi izgubiti i do 2% gustine kostiju nakon skoro 30 dana provedenih u svemiru. To se dešava zato što njihovim telima nije potrebna skeletna potpora u uslovima mikrogravitacije. Po povratku, svaki ud se oseća neverovatno teškim, a mišići u leđima i listovima, koji nisu morali da podržavaju težinu tela, mogu postati bolni i umorni čim pokušaju da ustanu.

Na ovoj misiji astronauti su proveli oko 10 dana, tako da se svi nadaju da neće biti ozbiljnijih posledica.