Alarmantno istraživanje: Populacija je već daleko premašila kapacitet planete i preti nam zastrašujuć scenario

Na osnovu više od dva veka podataka o populaciji, tim koji je predvodio Kori Bredšo sa Univerziteta Flinders u Australiji otkrio je da čovečanstvo živi daleko iznad granica onoga što naša planeta može dugoročno da podrži.

Ekolozi opisuju sposobnost okruženja da održi populaciju vrste kao njen "nosivi kapacitet". To je procena broja jedinki bilo koje date vrste koje mogu dugoročno da prežive, na osnovu raspoloživih resursa i brzine kojom se ti resursi regenerišu.

Naša sopstvena vrsta, Homo sapiens, posebno je dobra u pomeranju granica tog nosivog kapaciteta, sa našom sklonošću ka pronalaženju tehnoloških rešenja za prevazilaženje prirodnih ograničenja obnavljanja resursa – posebno eksploatacijom fosilnih goriva, prenosi Science alert.

"Nosivi kapacitet"

Zanimljivo je da termin „nosivi kapacitet“ potiče iz pomorske industrije kasnog 19. veka, kada su brodovi na ugalj zamenjivali one pokretane vetrom. Prvo je korišćen za izračunavanje količine tereta koju jedan od novih brodova može da nosi, bez zamene neophodnog uglja i vode potrebnih za pokretanje broda, ili posade neophodne za njegovo upravljanje.

Upravo je taj prelazak na fosilna goriva u brodarstvu i drugim industrijama fundamentalno omogućio brzi rast stanovništva u 20. veku – nešto čega se svi podsećamo dok američko-iranski rat šalje globalne zalihe goriva i globalno stanovništvo koje se oslanja na njega u šok. Trenutna populacija Zemlje iznosi oko 8,3 milijarde.

„Današnje ekonomije, zasnovane na neprekidnom rastu, očigledno ne prepoznaju regenerativna ograničenja održivog širenja stanovništva, jer fosilna goriva veštački nadoknađuju razliku“, piše tim.

Maksimum je 12 milijardi, ali optimalno samo 2,5

Bredšo i njegov tim su napravili procenu zasnovanu na dokazima, koristeći modele ekološkog rasta kako bi pratili promene u veličini populacije i stopama rasta tokom poslednja dva veka, globalno i regionalno.

Oni prave razliku između maksimalnog kapaciteta – teorijskog, apsolutnog ograničenja, bez obzira na to koliko gladi, bolesti i rata dolaze sa njim – i optimalnog kapaciteta, gde je veličina populacije i održiva i zadovoljava minimalni životni standard.

„Zemlja ne može da prati način na koji koristimo resurse. Ne može da podrži čak ni današnju potražnju bez velikih promena, a naši nalazi pokazuju da opterećujemo planetu više nego što ona može da se nosi“, kaže Bredšo.

Tim je, kaže, otkrio "da će globalna populacija verovatno dostići vrhunac negde između 11,7 i 12,4 milijarde ljudi do kraja 2060-ih ili 2070-ih, ako se trenutni trendovi održe."

Oko 12 milijardi je apsolutni maksimalni procenjeni kapacitet nosivosti, ali je daleko od optimalnog na našim trenutnim nivoima potrošnje resursa, koji Bredšo i tim procenjuju na 2,5 milijarde.

Razlika između njihovog optimalnog broja od 2,5 milijardi i naše trenutne veličine populacije od 8,3 milijarde može pomoći u objašnjenju problema sa prekomernom potrošnjom sa kojima se naša vrsta trenutno suočava.

Sistemi za održavanje života na planeti pod opterećenjem

U januaru ove godine, UN su objavile da je svet u stanju bankrota kad je voda u pitanju. Populacije životinja se smanjuju zbog njihove nemogućnosti da se takmiče sa nama za resurse ili da zadovolje naše apetite.

I naše oslanjanje na fosilna goriva za povećanje nosivosti Zemlje na kraći rok – na primer, za stvaranje đubriva koja hrane naše useve i za napajanje naših užurbanih života - očigledno nam takođe ne ide od ruke. Fosilna goriva takođe pokreću klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem, koje remete ekosisteme i prirodne resurse širom sveta.

Primetno je da studija sugeriše da se varijacije u globalnoj temperaturnoj anomaliji, ekološkom otisku i ukupnim emisijama bolje objašnjavaju povećanjem broja stanovnika nego povećanjem potrošnje po glavi stanovnika.

"Sistemi za održavanje života na planeti su već pod opterećenjem i bez brzih promena u načinu na koji koristimo energiju, zemljište i hranu, milijarde ljudi će se suočiti sa sve većom nestabilnošću", kaže Bredšo. "Naša studija pokazuje da ova ograničenja nisu teoretska već se odvijaju upravo sada."

"Promena je dostižna"

Dok studija daje prilično zagušljivu sliku ljudskog života na Zemlji, istraživači kažu da vreme još nije isteklo.

"Zemlja ne može da održi buduću ljudsku populaciju, pa čak ni današnju, bez velike promene sociokulturnih praksi korišćenja zemljišta, vode, energije, biodiverziteta i drugih resursa", pišu autori studije.

"Manje populacije sa manjom potrošnjom stvaraju bolje rezultate i za ljude i za planetu", kaže Bredšo. "Prozor za delovanje se sužava, ali značajna promena je i dalje dostižna ako nacije rade zajedno."

Kao i kod svakog modeliranja na globalnom nivou, postoje ograničenja. Na Zemlji se u svakom trenutku odvija previše varijabli da bi naučnici mogli da uzmu u obzir sve što utiče na veličinu populacije, stopu promena i nosivost, tako da ove brojeve treba uzeti kao procene koje su validne samo u okvirima skupova podataka na kojima su zasnovane.

Nosivost takođe ima zabrinjavajuće etičke implikacije: nemaju svi ljudi na Zemlji iste mogućnosti, niti troše iste resurse, a diskusije o merama kontrole populacije često su pune rasizma i diskriminacije po osnovu invaliditeta.

„Tragedija je u tome što je ljudski poduhvat prekršio krajnje neizbežne korektivne povratne sprege koje nosivost nameće, a da ih nije zamenio humanim i ekološki prihvatljivim korektivnim povratnim spregama“, zaključuju autori.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Environmental Research Letters.