Vladimir Đorđević, student i odbornik iz Mionice: "Nema te terapije da izbriše sećanje na policajce koji te šutiraju i viču: 'Je l' pumpaš sad'"

Vi ste jedna od osoba koja je pretučena na velikom protestu u Valjevu prošlog leta, koliko je vremena trebalo da se oporavite od svega i da li još uvek ima posledica, psihičkih ili fizičkih?

"Nema te terapije koja briše sećanja na ta 4 uniformisana lica koji cokulama šutiraju u stomak, pendreče po nogama, leđima i glavi, gaze po grudima, dok uzvikuju: „Je l’ voliš kad te bijemo?“ i „Je l’ pumpaš sad?“. I dalje je imam problema sa želucem, simptomi su prisutni svaki dan, a ostalo se smirilo".

Režim je pokušao da vas raseli iz kuće, da li vas je to zabrinulo ili uplašilo?

"Nasmejalo me. Posle prebijanja, nezakonitog otkaza ugovora o radu, nastavili su da gaze, ali, takvi kakvi jesu, ipak nisu svesti da me to mentalno jača. Sada bi da me sklone sa dedovine, pišu nekakve lažne izveštaje... Neretko govorim: „S verom u Boga“ i „Kako činili, tako nam Bog pomogao“.

To osećam svakodnevno. Njihova zloba me jača, jer znam da gorenavedeno nisu floskule, već jedina istina koju živimo i sa kojom ćemo jednog dana na neko drugo mesto. To što su se pojedini osilili i odrodili nije moje; mogu reći da ih, sveukupno, sažaljevam".

Rekli ste više puta da vas je odgajila samohrana majka, kako je ona podnela sve što se dogodilo i što se događa i dalje?

"Tako je, otac mi je preminuo 24. 02. 2003. I to je tačno šest meseci pre mog četvrtog rođendana. Od tada smo sami. Stric i njegova porodica su nam pomogli oko sena, drva i tih „težih“ poslova, što tada nije imao ko.

Mama nije dobro. Prima insuline već godinama, sada je to 4 doze dnevno. Tri stenta su joj ugrađena. Sve se teže kreće. Kutija sa tabletama je sve punija poslednjih godina. Bubrezi, srce, cirkulacija, vid - ne postaju ništa bolji. Svaki mesec smo kod nekog specijaliste. Skoro svaki put se vratimo sa lekom više. Sve ovo je itekako ostavilo traga. Ja ne znam da je utešim. To me najviše boli. Ali verujem da će uskoro sve biti bolje".

Od kada ste postali odbornik, sa kakvim pritiscima ste i da li ste se suočavali od kada ste postali odbornik?

"Čuli ste da u parlamentu često koristim floskulu: „Bog vas ne opametio, šta radite?“ Postavljaju nam ometače, beže sa sednica, vređaju i napadaju žene, mene sada hoće da onemoguće da obavljam tu funkciju, jer hoće da me izbrišu sa biračkog spiska i rasele sa adrese. Odbili su mi predlog da pomognemo deci sa KiM sa po 1.000 dinara od odborničkih dnevnica, a dnevnice su nam 5.000 dinara. Da nabrajam, mogu još 10 redova.

Istina nađe svoj put, kao voda, te posle naše borbe i raskrinkavanja njihovih „nedodirljivih“ poslova dodatno su izgubili poverenje građana. 2021. SNS, SPS, SRS - 84 posto, sada (2025.) jedva 52,6 odsto. Na prvim sledećim, zahvaljujući Ujedinjenima, pretpostavljam ni 30 odsto glasova".

Kako je izgledao vaš susret sa načelnikom valjevske policije Vladimirom Jerinićem?

"Uživo sam ga sreo samo jedanput, nekoliko meseci posle 14. avgusta u jednom kafiću je, prolazeći pored mene, stavio ruku na rame i namignuo mi uz neki izraz lica koji mi je nejasan. Nije tu pisalo ni "izvini", ni "morao sam", ni "opet bih", nešto između, nešto neodređeno. Sudovi postoje za to da bi se neke stvari odredile do kraja, a dotad o pomenutom ne bih trošio reči.

I sada ću iskoristiti priliku da kažem da ja policiju poštujem, deo njih koji su savesni i svesni težine njihovog odgovornog posla. Ali oni koji su zbog hira ili ćara srpsku mladost prebijali, pretili im, zloupotrebljavali i prekoračivali ovlašćenja...

Vlasti će uvek biti. Ali čast se ne kupuje u supermarketu; čast pojedinih ispod te uniforme, nalogodavcima i izvršiteljima, nepovratno se rasula i izgubila u suzama srpskih majki i očeva. Ja nisam bitan, evo primer: kada nekome bijete maloletno dete, savladano sa podignutim rukama, i šutirate ga u međunožje, pritom vam drugi „pomognu“, što smo videli na snimku iz Valjeva, čast postaje prošlost. Neke stvari nisu ispravne i to ništa ne može promeniti".

Kako sada gledate na politički sistem, kada aktivno učestvujete u njemu?

"Godinama sam član Novog lica Srbije. Program organizacije u velikoj meri poklapa se sa mojim ideološkim i društveno-ekonomskim uverenjima. Ipak, važnije od same ideologije jeste ispravnost ljudi. Ono što sam osetio na samom početku, vreme je samo potvrdilo. Kroz rad, borbe i žrtve koje smo zajedno podneli, nebrojeno puta sam se uverio u pravdoljubiv duh svojih saboraca.

Da bi Srbija jednog dana bila uređena, pravedna i dostojna svojih predaka, a na ponos svojoj deci, verujem da je treba da predvode pravdoljubivi ljudi. Imamo i obrazovanog, rodoljubivog i odmerenog princa, koji bi svakako bio važan činilac društvenog preporoda koji nam predugo izmiče.

Zato već godinama unazad svakom mladom, čestitom i vrednom čoveku koji razmišlja o ulasku u politiku govorim jasno: ne odustaj. Ne veruj u podmetnutu laž da se politikom bave samo najgori, dok se dobri povlače jer „to nije za njih“. Upravo u tome leži nesreća ove zemlje.

Svaki put kada se dobri povuku, loši ostaju sami za stolom. Svaki put kada čestiti dignu ruke, korupcija dobija prostor da vlada bez otpora. Svaki put kada ispravni kažu: „Neću time da se bavim“, neko pokvaren dobija još jedno mesto sa kojeg će odlučivati o sudbini naroda.

Suština je u tome da ispravni ljudi ostanu, da izdrže i da ne napuste borbu onda kada je najteže. Jer samo ako dobri ostanu za stolom, zlo ne može postati većina. Samo ako čestiti ostanu u odlučivanju, korupcija ne može imati poslednju reč. Samo ako pristojni, sposobni i pošteni istraju - Srbija ima šansu".

Posle svega što ste preživeli, vi i vama bliski ljudi, da li možete da oprostite i da li druga strana zaslužuje oproštaj?

"Ko veruje da mu je samo ljubav potrebna, njegova trpeza agape, razmislite. Na kraju svega, ni mržnja, ni jed, ni jar neće spasiti ovu zemlju, već, kako to mnogi kažu, ljubav. Oprostiti je hrišćanski, ali nadam se da i oni poseduju deo hrišćanskog u sebi, a to je da se pokaju. Tog trenutka kad se pokaju, ja više ništa nemam sa tim što su prema meni zgrešili, prema srpskoj mladosti koja se pobunila, i zato se molim svaki dan da im Gospod oprosti i da se iskreno pokaju, jer moj oprost je zaista, zapravo, nebitan.

S druge strane, kada govorimo o kršenju zakona, to je posao nezavisnog srpskog pravosuđa, kada se oslobodi. Ko god je kršio Ustav i zakone Republike Srbije treba da odgovara pred narodom. Lustracija je jedan od procesa koji je dosta važan u ovom našem putovanju ka uređenoj zemlji".

Za kraj, koja je vaša poruka studentima i građanima u ovoj borbi?

"Da pročitaju narodnu pripovetku „Sedam prutova“".