Ljubica Buba Otašević, muza Ive Andrića: Od malog sela kod Gornjeg Milanovca, preko Zvezde do zavodljivih svetala Holivuda

Kada krenete od Beograda autoputem "Miloš Veliki" i isključite se kod Takova, te krenete ka Gornjem Milanovcu, prvo ćete proći pored skretanja za naselje Savinac, gde se nalazi crkva Svetog Save, u kojoj je sahranjena ćerka Vuka Karadžića, Mina.

Posle toga sledi Takovo, čuveno po tome što je u njemu, prema predanju, Miloš Obrenović rekao "Eto mene, a eto vam i rata s Turcima", da bi, nakon klatičevačkog groblja kao sledećeg orjentira, usledilo skretanje za mesto neobičnog imena - Ljutovnica.

Upravo u tom mestu rođena je žena koja je prvo upornošću, potom košarkaškim umećem, i na kraju vanvremenskom lepotom očarala Beograd, Andrića, i na kraju - Holivud, Ljubica Otašević.

Na Malom Kalemegdanu, gde se kovala istorija jugoslovenske košarke, Ljubica je bila više od igračice – bila je simbol moderne, posleratne žene. Dok je vodila Crvenu zvezdu do sedam uzastopnih titula, gradom su kolale priče o njenoj harizmi. Ivo Andrić nije bio jedini velikan koji je bio opčinjen - prema pojedinim tvrdnjama iz tog vremena, u njenom krugu prijatelja bili su i Miloš Crnjanski i Slobodan Selenić.

Andrić je, kažu, u njoj video ne samo fizičku lepotu, već i onu „zvezdanu“ nedostižnost. Njegova naklonost prema njoj bila je toliko javna da su hroničari tog vremena zabeležili kako je nobelovac redovno zauzimao svoje mesto na tribinama, zanemarujući protokole zbog jednog pogleda na šarmantnu košarkašicu.

Odlazak iz Jugoslavije 1957. godine bio je ravan filmskom bekstvu. Sa reprezentacijom je otputovala na turnir u Italiju i jednostavno se više nije vratila. U Londonu je dobila ulogu koja će joj zauvek odrediti status – u filmu „Ključ“ bila je dublerka Sofiji Loren.

Postoji anegdota da su se dve žene srele na setu i da je Lorenova, videvši Ljubicu, ostala u šoku koliko su ličile. Međutim, Ljubica nije želela da ostane samo „senka“ slavne glumice. Pod imenom Luba Bodin, brzo je postala miljenica holivudskih krugova, a, prema pisanju hroničara dešavanja u Kaliforniji, čuveni Keri Grant je bio toliko opčinjen njome da ju je mesecima pratio na svakom koraku, pokušavajući da osvoji srce „lepotice sa Balkana“.

Njen ulazak u svet američke aristokratije desio se kroz brak sa baronom Enrikom di Portanovom. On je bio jedan od najbogatijih ljudi planete, unuk naftnog magnata Hjua Roja Kalena. Ljubica, devojka iz Ljutovnice, odjednom se našla u Hjustonu, u palati od 2000 kvadrata, okružena poslugom i privatnim avionima. U Teksasu su je zvali „Baronica“, a njene zabave su bile legendarne – na njima su se okupljali predsednici, filmske zvezde i naftaši. Ipak, taj luksuz je imao cenu; nakon raskida sa baronom, iako je izašla iz braka kao veoma bogata žena, Ljubica je počela da oseća gorčinu sveta u kojem se sve, osim nostalgije, moglo kupiti novcem.

Zanimljivo je da se Ljubica, uprkos svom svetskom uspehu, u poznim godinama često vraćala u sećanjima na dorćolske ulice i šumadijske proplanke. Čuvala je svoje stare fotografije u dresu Zvezde kao najvrednije relikvije. Poslednji period života provela je u apartmanu hotela „The Houstonian“. Iako okružena glamurom Hjustona, njeni prijatelji su govorili da je do kraja zadržala onaj specifičan beogradski humor i prkos.

Preminula je u Hjustonu, 12. aprila 1998. godine. Na današnji dan, 28 godina kasnije, sećamo se žene koja je prešla put od takovskih brda do teksaških nebodera, ostajući u svakom trenutku svoja – prelepa, nedokučiva i neustrašiva. Njen život nije bio samo biografija jedne sportiskinje ili jedne baronice, već dokaz da lepota iz Ljutovnice nema granice koje ne može da sruši.