Studentkinja Biljana je pre 10 godina uradila jednu čudnu stvar i nestala bez traga, porodica i dalje sumnja na jednu lokaciju

Tog 2. decembra Biljana je doputovala do Kraljeva vozom. Vraćala se sa fakulteta, pozvala je majku da je obavesti o ispitima i rekla joj da ide na voz. Njime je stigla do Kraljeva, a potom je otišla u centar grada, do jedne trafike, kod nekadašnje kafane "Zadužbina". Tu je na jednoj trafici ostavila mobilni telefon i pasoš. Rekla je da će neko doći po to. Potom je zaustavila u taksi i sela u vozilo kojim se kratko zadržala jer je izašla u Karađorđevoj ulici. To je poslednji put da je neko video Biljanu jer joj se od tada izgubio svaki trag.

Prolazili su dani, uznemirena i zabrinuta porodica je o njenom nestanku obavestila policiju, koja se takođe uključila u potragu. Svi su tragali za Biljanom ali bezuspešno. Situaciju je dodatno komplikovalo to što Biljana nije bila problematična devojka kojoj bi odlasci od kuće bez javljanja bili uobičajena stvar. Studirala je na Ekonomskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i nikada nije imala probleme ni sa kim.

Dani agonije njene porodice su se pretovili u nedelje, zatim u mesece, a onda i duge godine. Deset takvih godina je prošlo, a o njenoj lokaciji nije bilo konkretnih informacija. Ipak, do Biljanine porodice su stizale i one lažne. Njena majka je ranije ispričala da se godinama borila sa lažnim dojavama i ljudima koji su tešku situaciju ove porodice, pokušali da iskoriste kako bi došli do novca. Zvali su je da joj kažu da joj je ćerka sakrivena u podrumu, zatim da je viđena u Grčkoj.

"Jedan čovek iz Kraljeva nas je zvao rekao da je video devojku sličnu njoj u Grčkoj. On jedini nije imao lošu nameru. Išli smo u Grčku, ali se ispostavilo da je u pitanju druga devojka koja zaista liči na moju Biljanu. Bilo je tu i ljudi koji su hteli da se obogate na našoj nesreći. Javljali su nam da je u nekom podrumu, mučena i ošišana. Tražili su pare. Policija ih je kasnije locirala i pohapsila. Motiv je naravno bio uvek samo novac, koji smo mi često i davali ne bismo li našli Biljanu. Policija nas je posavetovala da to više ne radimo i da čekamo da se sama pojavi“, kaže ona.

Sumnjaju da je u manastiru

Ipak, njena porodica ni posle svih ovih godina ne gubi nadu. Majka Vesna kaže da joj svaki poziv ili poruka bude nadu da se njena ćerka konačno pojavila. Veruje da je živa uprkos protoku godina, a sumnja da je možda u nekom manastiru.

„Poslednja tri meseca je čitala Bibliju i mnogo pričala o veri i grehovima. Jedne prilike dok sam pušila cigaretu za stolom na kom je gorela sveća, rekla mi je da je ugasim, jer je greh pušiti pored sveće. Bila sam pomalo iznenađena da takvo nešto čujem od nje. Otišla sam jedne prilike da je posetim u Kosovsku Mitrovicu pošto je tamo studirala. Javila sam joj da dolazim i da me čeka, ali ja sam stigla pre nje. Sačekala sam je neko vreme i pitala gde je bila, na šta mi je ona rekla da je bila u crkvi. Znam da je poslednjih meseci je često posećivala crkvu“, kaže Biljanina majka.

Njena porodica sumnja da je Biljana Đorić svojom voljom otišla u manastir.

„Sve ukazuje na to da je otišla u manastir. Dobijali smo dojave da se nalazi u nekim od manastira. Obilazili smo ih u nadi da ćemo je naći, ali iz manastira nikakve informacije nisu hteli da nam daju. Čak je i jedan inspektor išao u jedan od manastira da proveri da li se tu nalazi moja ćerka. Igumanija je tada rekla da informacije o iskušenicama ne smiju nikome da se daju i da ako je došla u manastir svojom voljom i nije želela da obavesti porodicu, oni ne smeju da idu protiv njene volje“, kaže ona i dodaje:

„Kada joj je inspektor rekao, šta ako on uđe da je potraži. Igumanija mu je odgovorila da bi je u tom slučaju sakrila tako da je ne bi niko mogao naći i da je praksa kada se posumnja da je neko saznao da je iskušenica u manastiru, odmah je premeštaju u drugi manastir. Meni je to strašno i nehumano da kao porodica patimo, jer ne znamo da li nam je dete živo ili ne, a da neko krije informacije od nas. Kao razlog tome, rekli su nam da su imali raznih situacija, jer porodice teško podnose takve odluke. Da su znali i naoružani da dolaze u manastir i na silu izvode ćerke“, tvrdi Vesna.

Nakon tog saznanja, Biljanina porodica obratila se i Patrijaršiji za pomoć, odakle su im objasnili zbog čega ne smiju da kažu da li je neka osoba u manastiru.

„Razgovarala sam sa patrijarhom koji mi je tada rekao da kada iskušenica dođe u manastir, ima pravo tri dana da odluči da li želi da se javi porodici i ostane u manastiru ili ne želi. To je neki period u kome se procenjuje da li je tu odluku donela u afektu. Ako posle tri dana ostane pri odluci i želji da ostane u manastiru, a da ne želi narednih 10, 15 godina da njena porodica zna da je tu, želje iskušenica se moraju poštovati. Ako se kasnije u nekom periodu pokaje i želi da izađe, to se ne može desiti, jer se na taj način krše Kanoni crkve“, rekla je prošle godine Vesna za Kurir.

Tada je i poslala poruku Biljani, poručivši joj da će poštovati svaku njenu želju, ali da bi volela da joj se javi kako bi znala da je živa i da je dobro.

„Imam samo jednu poruku za nju, ako ovo čita, samo da mi se javi, da znam da je živa, pa neka živi svoj život kako želi, ja ću sve prihvatiti“, kazala je Vesna.