Šest osoba od ukupno sedam stalo je iza žalbe na odluku sudije za prethodni postupak u Hagu koji je odbio da im se dodeli status žrtava u postupku protiv Hašima Tačija i ostalih. Žalbu je u njihovo ime ranije ove nedelje podnela zastupnica žrtava, dok je predsednica Specijalizovanih veća Kosova, Ekaterina Trendafilova, u međuvremenu imenovala Veće Apelacionog suda s ciljem odlučivanja o njihovoj žalbi.
Kancelarija za učešće žrtava podnela je 15. februara ove godine 18 zahteva za status žrtve u postupku protiv Tačija i ostalih. Međutim, 21. aprila, sudija za prethodni postupak odlučio je da za sedam osoba ne odobri status žrtava, Kossev.
Njihovi zahtevi su prvostepenom odlukom sudije odbijeni, jer, kako je rečeno, zločini koji se za njih vezuju, „ne spadaju u vremenski, geografski i materijalni opseg optužnice“, te iz tog razloga oni ne mogu da se smatraju žrtvama.
Zastupnica žrtava pred Sudom u Hagu, Ani Pues, potom je uputila žalbu Apelacionom veću u ime šestoro dobijenih, a u kojoj na više od dvadeset strana opisuje razloge zbog kojih smatra da je sudija pogrešio prilikom donošenja ovakvog zaključka. Ujedno je zatražila od žalbenog veća da preinači pobijenu odluku i prizna status žrtava podnosiocima zahteva.
„Vremenski okvir, period na koji se odnosi optužnica, naveden je kao ‘najmanje od marta 1998. do septembra 1999.’ i geografski se proteže na Kosovu i severu Albanije. Materijalno – optužbe pokrivaju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, između ostalog, zatvaranje/nezakonito ili proizvoljno hapšenje i pritvor, progon, prinudni nestanak i ubistvo“, navodi zastupnik žrtava, te konstatuje da se stav u pobijenoj odluci zasniva na pogrešnom shvatanju zločina protiv čovečnosti.
Tvrdi i da je sudija za prethodni postupak doneo pogrešan zaključak da patnje koje su trpeli i koje su deo elemenata krivičnog dela protiv čovečenosti nisu deo krivičnog dela iz optužnice.
„Kontekstualni element je sastavni deo krivičnog dela i svi odbijeni podnosioci prijave patili su usled incidenata koji – iako nisu izričitno navedeni u prilozima A-C, čine deo kontekstualnog elementa zločina protiv čovečnosti koji se navodi u optužnici“, dodaje se.
Ujedno tvrdi da su svi oni koji su zatražili status žrtve, a koji su odbijeni, pružili dokaze o šteti koju su pretrpeli a koja je, kako navodi, bila neposredan uticaj zločina koji su izvršeni.
Branilac žrtava u nastavku žalbe koja je u dobrom delu redigovana, kako kada je reč o imenima, lokacijama, te vremenskim odrednicama, nabraja koji su zločini počinjeni. Među njima su prisilni nestanak i pritvaranje, nezakonito ili proizvoljno hapšenje, ali i ubistvo drugog lica.
Ponavlja da nijedan od tih događaja nije naveden u prilogu A-C optužnice, ali i da su oni kojima je ukinut status žrtve „patili usled incidenata koji su bili deo navodne kampanje kriminalnog ophođenja“.
„Važni su zločini u optužnici – ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, između ostalog – zatvaranje/nezakonito ili proizvoljno hapšenje i pritvaranje, progon, prinudni nestanak i ubistvo. To su upravo zločini koji su pričinili štetu onima čije su prijave odbijene“, naglasila je .
Zaključuje se da je greška učinjena u tumačenju pojmova „zločin“ i „optužba“, ali i da je sudija za prethodni postupak propustio da razmotri međunarodno priznata zakonodavstva i interese žrtava, „iako Specijalizovana veća funkcionišu u skladu sa međunarodnim zakonodavstvom o ljudskim pravima i presuđivaće u skladu sa njim“.
Takođe se navodi da je sudija za prethodni postupak pogrešio kada nije prepoznao posebnu prirodu krivičnog dela prisilnog nestanka i vezu patnje srodnika prisilno nestale (otete) osobe.
„Gnusna priroda zločina prisilnog nestanka postaje očigledna kada rođaci nestalih ne mogu da znaju gde se ta osoba nalazi. Kada žrtva ne može znati određeno mesto pružanja prima facie dokaza koji bi pružili dovoljno jaku vezu sa optužnicom prema tumačenju pobijane odluke. Žrtve ne mogu znati da li je njihov rođak bio u pritvoru na jednom od navedenih mesta za vreme navedeno u optužnici. Takođe u pogledu vremenske veze, pobijanom odlukom nije se uzelo u obzir da je krivično delo prisilnog nestanka kontinuirani zločin“, dodaje se.
U žalbi se ujedno navodi da je kritična komponenta u razvoju prava žrtava u međunarodnom zakonodavstvu – prepoznavanje ne samo individualnog, već i kolektivnog oblika viktimizacije grubim kršenjem ljudskim pravima.
„Žrtve u međunarodnom pravu, stoga, nisu samo osobe koje su pretrpele štetu na pojedinačnom osnovu, već i oni koji su kolektivno patili. Pretpretresni sudija nije prepoznao ovu kolektivnu dimenziju iako je ona jasno opisana u optužnici. Odbijeni podnosioci zahteva ne samo da su patili kao pojedinci koji su izgubili članove porodice, već se ta patnja pogoršavala sa klimom ugnjetavanja i straha koji je proizveo nestanak i ubistvo članova porodice“, dodaje se u žalbi.
„Sva dela i propusti koji se u označeni kao zločini protiv čovečnosti u ovoj optužnici bili su deo široko rasprostranjenog ili sistematskog napada direktno na protivnike. Zločini su usledili dosledan obrazac, uticali su na šire porodice i zajednice žrtava i trebalo je da posluže kao upozorenje i da izvrše pritisak na ciljano stanovništvo u celini, odvraćajući protivljenje i sprovodeći apsolutno jedinstvo iza OVK“.
Na kraju žalbe, zastupnica žrtava ocenjuje da bi postupci pred SVK trebalo da pruže razumevanje šireg konteksta i da je za to važno omogućiti da „se čuje glas više žrtava“.
„Možda će to biti poslednja prilika posle 22 godine da se pozabavimo nepravdama koje su se dogodile i obezbedimo da ne samo pojedinačna trauma, već i kolektivna dimenzija patnje dođu do izražaja. Ovo je jedina šansa za SVK da doprinese suštisnkom dijalogu o onome što se dogodilo 1998. i 1999. godine“.
Služba za učešće žrtava (VPO) 15. februara objavila je prvi izveštaj u slučaju Tačija i ostalih, sa devet poverljivih svedočenja, odnosno 17 prijavljenih žrtava za koje se preporučuje da dobiju taj status i jednom koja nije dobila takvu preporuku.
Sudija za prethodni postupak specijalizovanih veća za zločine na Kosovu, Nikolas Giju, potom je krajem aprila izdao prvu odluku u vezi sa učešćem žrtava u predmetu protiv Tačija i drugih krajem aprila. Tada je devet podnosilaca zahteva dobilo status žrtve od ukupno 18 koji su ovakav status zatražili.
Od ukupnog broja podnetih zahteva, devet su uputili Srbi, šest Albanci i tri osobe iz iste porodice za koje nije navedena nacionalnost.
Prvobitno je zapravo podneto 19 zahteva za status žrtve u ovom predmetu, ali se jedno lice u međuvremenu povuklo.
Ko je žrtva?
Žrtva je stvarna osoba koja je lično pretrpela štetu, uključujući fizičku, mentalnu ili materijalnu, a kao direktan rezultat zločina koji je u okviru nadležnosti specijalizovanih komora i naveden u optužnici koju je potvrdio sudija za prethodni postupak.
Nakon što se potvrdi optužnica, a dovoljno ranije pre nego da se slučaj otvori, osoba koja tvrdi da je žrtva nekog zločina koji je naveden u optužnici, može da podnese prijavu da bude prihvaćena kao žrtva koja učestvuje u postupku (VPP). Da bi to postala ona mora da tačno navede kako se on ili ona, kvalifikuju kao žrtva i da navede lokaciju i datum navodnog zločina u kojem je pretrpela štetu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar