Mnogi ne znaju zašto se danas slavi Blaga Marija: Priča o svetiteljki koja je prva videla vaskrslog Hrista

Iako Blaga Marija nije praznik obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, u srpskom narodu uživa veliko poštovanje. Posebno je poštuju žene, koje joj se mole za zdravlje porodice, mir u domu, potomstvo i duhovnu snagu.

Ko je bila Sveta Marija Magdalena?

Prema Jevanđeljima, Marija Magdalena bila je jedna od najvernijih Hristovih sledbenica. Pratila je Isusa tokom njegovog propovedanja, bila prisutna na Golgoti za vreme raspeća i među prvima došla na njegov grob posle sahrane. Upravo njoj se, prema hrišćanskom predanju, Hrist prvi javio nakon vaskrsenja, zbog čega je nazvana ravnoapostolnom – titulom koja se dodeljuje onima koji su svojim delovanjem bili ravni apostolima u širenju hrišćanske vere.

Crkveno predanje navodi da je kasnije otputovala u Rim, gde je caru Tiberiju donela crveno jaje i objavila vest o Hristovom vaskrsenju rečima: „Hristos vaskrse!“. Upravo se za ovaj događaj vezuje jedno od najrasprostranjenijih predanja o poreklu običaja farbanja vaskršnjih jaja u crveno.

Običaji na Blagu Mariju

U narodu se veruje da na Blagu Mariju ne bi trebalo obavljati teške fizičke poslove, naročito u polju i oko kuće. Dan je posvećen molitvi, miru i okupljanju porodice, a mnogi ga obeležavaju odlaskom u crkvu i paljenjem sveća za zdravlje i blagostanje ukućana.

U pojedinim krajevima Srbije Blaga Marija je i zavetni praznik, kada se organizuju litije i sabori, dok porodice koje je slave kao svoju krsnu slavu dočekuju goste u skladu sa crkvenim pravilima. Pošto ove godine praznik pada u utorak, trpeza je mrsna.

Simbol vere, pokajanja i nade

Marija Magdalena zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji kao simbol iskrene vere, pokajanja i odanosti Hristu. Zbog toga se Blaga Marija i danas smatra praznikom koji vernike podseća na snagu oproštaja, duhovne obnove i istrajnosti u veri.