"Na vratima porodične kuće dočekali su nas novi stanari": Ispovest glumice koja je tokom Oluje izbegla iz Knina

Operacija "Oluja" je počela 4. avgusta, a mete su bila područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije. Tokom te akcije i neposredno nakon oko 2.000 ljudi je poginulo i nestalo.

Kolone izbeglica uputile su se ka Srbiji i Republici Srpskoj, a među njima je bila i glumica Maja Kolundžija Zoroe, koja je baš tog 4. avgusta 1995. napunila 18 godina.

Međutim, umesto da slavi, Maja je zajedno sa porodicom napustila rodno selo Kolundžija, nedaleko od Knina.

Danas, više od tri decenije kasnije, kaže da nijedan detalj nije izbledelo iz njenog sećanja.

„Sećanja su živa, toliko su urezana da ne može ništa da se zaboravi. Znam gde se nalazio svaki kamen, svaka biljka. Sve je bilo daleko, a opet je bilo moje. To ne može da izbledi.“

Godinama nakon toga nije želela ni da obeležava rođendan.

„Nisam volela ni da kažem kada sam rođena. Tek kada sam postala majka uspela sam da prevaziđem taj osećaj.“

Maja se veoma jasno seća trenutka kada je porodica odlučila da napusti selo. U komšijskom kamionu „Tamić“ zajedno su krenuli njeni roditelji, prve komšije i ona. Verovali su da odlaze samo na kratko, kako bi se sklonili od granatiranja.

„Mislili smo da ćemo možda otići do šume ili eventualno do Srbije. Niko nije mogao da poveruje da zaključavamo kuću poslednji put.“

Kao i većina ljudi, poneli su samo ono što je moglo da stane u kamion. Majka je uzela dokumenta, nešto odeće, malo hrane i nekoliko najosnovnijih stvari. Jedino zbog čega danas iskreno žali jesu porodične fotografije koje su ostale u kući.

„Kada ostanete bez fotografija, kao da vam neko otkine deo života. Ostalo nam je možda petnaestak slika koje su se slučajno našle u jednom dnevniku.“

„Majke su tražile decu, ljudi članove porodice. Kolone su se spajale, porodice razdvajale. Onda je nastupio muk. Kako smo odmicali prema Bosni, bilo je sve više beznađa. Ne možete da verujete šta gledate.“

U noći između 4. i 5. avgusta stigli su do Petrovačke ceste, gde su prenoćili na livadi kod Petrovca. Tog dana Maja je postala punoletna.

„Naravno da sam znala da mi je rođendan. Ali niko o tome nije govorio. Nije bilo ni vremena ni razloga za slavlje“, ispričala je Maja za Blic.

Njena porodica nalazila se na početku kolone, zbog čega nisu bili među onima koji su kasnije bili izloženi napadima na njenom začelju.

Po dolasku u Srbiju najpre su živeli u Beogradu, a zatim kod rodbine u okolini Obrenovca. Tu je završila školovanje, nastavila život i kasnije izgradila uspešnu glumačku karijeru. Pet godina nakon odlaska prvi put se vratila u rodno selo.

Na vratima porodične kuće dočekali su je novi stanari. Nisu bili neprijatni, naprotiv, pozvali su je unutra i ponudili kafom.

„Bilo je veoma čudno kada vam vrata sopstvene kuće otvori neko drugi.“

Kuća je u međuvremenu bila opljačkana i oštećena, a novi stanari su obnovili ono što je bilo neophodno za život. Nakon njihovog odlaska, njeni roditelji su se vratili u selo i godinama živeli između Hrvatske i Srbije.