National Interest: Zašto OEBS ne treba da zaseda u Beogradu – „Vučiću je potreban privid međunarodne podrške njegovom režimu“

Stradner piše da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočava sa najvećom političkom krizom od dolaska na vlast zbog višemesečnih studentskih protesta, pokrenutih nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Demonstranti, podseća autorka, za tragediju okrivljuju korupciju i zahtevaju odgovornost državnih institucija.

Uprkos tome, smatra ona, umesto pritiska na vlast u Beogradu da sprovede reforme, zapadne zemlje dale su Vučiću politički legitimitet prihvatanjem kandidature Srbije za domaćinstvo zasedanja OEBS-a.

Američki kongresmeni traže promenu domaćina

Autorka navodi da je prošle sedmice dvostranačka grupa članova američkog Kongresa, predvođena republikancem Džoom Vilsonom, koji predvodi američku delegaciju pri Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, zatražila da se skup 2027. godine održi u Čarlstonu u Južnoj Karolini, umesto u Beogradu.

Prema njihovom stavu, Srbija ne bi trebalo da bude domaćin zbog, kako tvrde, dugogodišnjeg gušenja građanskih sloboda, destabilizacije Balkana i bliskih odnosa sa autoritarnim režimima.

"Vučiću je potrebna međunarodna podrška"

Stradner ocenjuje da je odluka OEBS-a doneta upravo u trenutku kada je Vučiću najpotrebniji međunarodni legitimitet. Ona smatra da predsednik Srbije pokušava da smiri političku krizu najavom ostavke i vanrednih izbora, ali tvrdi da je reč o taktici koju povezuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – promeni funkcije, ali ne i stvarne vlasti.

„Vučić zna da smirivanje domaćih nemira zahteva privid međunarodne podrške njegovom režimu“, piše Stradner.

Prema njenoj oceni, bez obzira na to da li će biti predsednik, premijer ili ostati u pozadini, Vučić namerava da zadrži ključni uticaj u zemlji.

Autorka dodaje da je gubitak vlasti mađarskog premijera Viktora Orbana, kojeg opisuje kao Vučićevog najbližeg regionalnog saveznika, dodatno povećao značaj podrške Zapada za srpskog predsednika.

Kritike zbog demokratije i izbora

Stradner podseća da je OEBS nastao tokom Hladnog rata sa ciljem unapređenja bezbednosti, demokratije i ljudskih prava, ali tvrdi da Srbija poslednjih godina odstupa od tih principa.

Ona navodi da je od dolaska Vučića na vlast 2014. godine došlo do slabljenja medijskih sloboda, zbog čega organizacija Freedom House Srbiju svrstava među "delimično slobodne" države.

Autorka podseća i na ocene posmatračke misije OEBS-a nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, u kojima su, kako navodi, konstatovani ozbiljni nedostaci izbornog procesa i neravnopravni uslovi za učesnike izbora.

Optužbe za destabilizaciju regiona

U tekstu se dalje tvrdi da Beograd doprinosi nestabilnosti Zapadnog Balkana kroz odnose sa Kosovom, kao i podršku predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, za koga autorka navodi da svojim izjavama o mogućem otcepljenju destabilizuje Bosnu i Hercegovinu.

Takođe tvrdi da je Srbija pokušavala da uspori evropske integracije Crne Gore.

Bliske veze sa Rusijom, Kinom i Iranom

Poseban deo teksta, koji je inače jedan od najistaknutijih na sajtu National interest, posvećen je spoljnopolitičkim odnosima Srbije.

Stradner navodi da Vučić održava bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i podseća da Srbija, uprkos sankcijama koje su zapadne zemlje uvele Rusiji nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, i dalje uvozi rusku naftu i gas.

Autorka iznosi i tvrdnju da ruske bezbednosne službe koriste Srbiju kao centar za obaveštajne aktivnosti, uključujući regrutovanje operativaca za hibridno ratovanje i zaobilaženje zapadnih izvoznih ograničenja.

Govoreći o Kini, podseća da su dve zemlje uspostavile sveobuhvatno strateško partnerstvo, da kineske kompanije imaju značajne investicije u Srbiji, kao i da je Beograd poslednjih godina kupovao kineske protivvazdušne sisteme i dronove. Navodi i da su Srbija i Kina 2025. godine prvi put održale zajedničke vojne vežbe.

Kada je reč o Iranu, Stradner Srbiju opisuje kao najbližeg evropskog partnera Teherana. Podseća da su dve zemlje 2025. godine potpisale memorandum o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, a nakon izbijanja rata sa Iranom, kako piše, Vučić je kritikovao Sjedinjene Američke Države i poslao delegaciju na sahranu iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija.

"OEBS šalje pogrešnu poruku"

Na kraju teksta Stradner poručuje da pitanje nije samo gde će Parlamentarna skupština OEBS-a biti održana, već kakvu poruku ta organizacija šalje.

„Pitanje nije samo gde se sastaje Parlamentarna skupština OEBS-a. Pitanje je kakvu poruku organizacija šalje svojim izborom domaćina“, navodi ona.

Autorka zaključuje da bi dozvoljavanjem Srbiji da bude domaćin zasedanja 2027. godine OEBS mogao da pošalje pogrešan signal.

„Dozvoljavajući sve autoritarnijoj vladi, sa dubokim vezama sa Rusijom, Kinom i Iranom, da bude domaćin zasedanja 2027. godine, OEBS rizikuje da legitimiše upravo one snage kojima je prvobitno trebalo da se suprotstavi“, zaključuje Stradner.