Da li je bolje stalno držati upaljenu klimu ili je povremeno gasiti? Najveći stručnjaci otkrivaju kad obavezno da je ugasite

Međutim, nijedna od ove dve krajnosti nije univerzalno najbolje rešenje. Najracionalniji način korišćenja zavisi od toga koliko dugo nikoga nema u prostoriji, da li je uređaj inverterski, koliko je objekat izolovan i kolika je vlažnost vazduha.

Profesor mašinskog inženjerstva na Državnom univerzitetu Arizone Patrik Felan, profesorka urbanog planiranja na Univerzitetu Stoni Bruk Elizabet Hjuit i profesor arhitektonskog inženjerstva na Univerzitetu Kolorado u Boulderu Gregor Hence saglasni su da klimu najčešće nije potrebno ostavljati da tokom odsustva radi istim intenzitetom kao kada su ljudi kod kuće. Najbolji kompromis uglavnom je podizanje zadate temperature za nekoliko stepeni, umesto neprekidnog hlađenja praznog stana ili potpunog isključivanja u svim okolnostima.

Za kratko odsustvo klimu ne treba gasiti

Elizabet Hjuit objašnjava da se gašenjem klime tokom veoma kratkog izlaska iz kuće praktično ništa ne dobija. Ukoliko neko odlazi do prodavnice ili neće biti kod kuće pola sata, nema potrebe da isključuje uređaj, a zatim ga ubrzo ponovo pokreće.

Situacija je drugačija kada stan ostaje prazan tokom celog radnog dana. Prema njenim rečima, tokom odsustva od približno osam sati gotovo uvek se može uštedeti energija ukoliko se hlađenje smanji ili isključi, pod uslovom da vlaga i druge okolnosti to dozvoljavaju.

To, ipak, ne znači da bi klimu trebalo gasiti i paliti svakih sat vremena. Takav način rada ne donosi smisleno rasterećenje računa, a temperatura u prostoriji stalno oscilira. Mnogo je praktičnije podesiti željenu temperaturu i prepustiti termostatu i elektronici uređaja da regulišu rad.

Inverterska klima nije predviđena da stalno radi punom snagom

Za domaćinstva u Srbiji posebno je važna razlika između klasičnih „on/off“ uređaja i inverterskih klima.

Konvencionalna klima uglavnom radi punim kapacitetom dok ne dostigne zadatu temperaturu, zatim se kompresor isključuje i ponovo uključuje kada prostor počne da se zagreva. Inverterski uređaj može da menja brzinu i snagu kompresora: nakon početnog rashlađivanja ne mora da se ugasi, već može da nastavi da radi manjim intenzitetom i samo nadoknađuje toplotu koja ulazi u prostoriju.

Američka agencija ENERGY STAR navodi da uređaji sa kompresorom promenljive brzine mogu neprekidno da prilagođavaju svoj učinak kako bi održavali temperaturu, umesto da se stalno smenjuju rad punom snagom i potpuno isključivanje. Upravo takav režim omogućava mirniji rad, stabilniju temperaturu i efikasniju potrošnju energije.

Zato kod ispravne inverterske klime nije problem ako ostane uključena više sati. To ne znači da ona sve vreme troši deklarisanu maksimalnu snagu. Kada dostigne zadatu temperaturu, savremen uređaj smanjuje broj obrtaja kompresora i potrošnju prilagođava trenutnim potrebama.

Ipak, ni inverter ne čini besplatnim hlađenje praznog stana. Ako nikoga nema osam ili deset sati, održavanje veoma niske temperature tokom čitavog dana i dalje predstavlja nepotrebnu potrošnju.

Koliko podići temperaturu kada izlazimo iz kuće?

Američko Ministarstvo energetike navodi da promena podešavanja termostata za približno četiri do šest stepeni tokom osam sati dnevno može da donese uštedu do oko deset odsto na godišnjim troškovima grejanja i hlađenja. Taj podatak ne treba shvatiti kao garanciju za svaki stan, jer rezultat zavisi od klime, izolacije, uređaja i navika ukućana.

Patrik Felan procenjuje da podizanje zadate temperature za jedan stepen Farenhajta, odnosno približno 0,6 stepeni Celzijusa, može da smanji troškove hlađenja za oko tri odsto. Njegova preporuka nije da se prostor tokom odsustva rashlađuje kao da su ukućani u njemu, već da se termostat podesi nekoliko stepeni više.

U praksi, ukoliko se stan dok su ukućani u njemu hladi na 24 ili 25 stepeni, tokom višesatnog odsustva temperatura može da se podigne na približno 27 ili 28 stepeni. Uređaji koji imaju tajmer ili upravljanje preko aplikacije mogu da počnu intenzivnije da hlade neposredno pre povratka ukućana.

Potpuno gašenje ima više smisla kada nikoga neće biti veoma dugo i kada u stanu nema zdravstveno ugroženih ljudi, kućnih ljubimaca, biljaka ili predmeta osetljivih na visoku temperaturu i vlagu.

Nije tačno da klima mora da „nadoknadi svu ušteđenu struju“

Često se tvrdi da će klima, ako je tokom dana bila ugašena, uveče potrošiti svu prethodno ušteđenu energiju dok pokušava da rashladi zagrejan stan. To nije sasvim tačno.

Što je razlika između spoljne i unutrašnje temperature veća, više toplote prodire u rashlađeni prostor. Kada se tokom odsustva dozvoli da unutrašnja temperatura malo poraste, dotok toplote iz spoljne sredine postaje manji. Iako će uređaj po povratku neko vreme raditi intenzivnije, to ne znači automatski da će potrošiti više nego da je ceo dan održavao veoma hladan prazan stan.

Klima se, takođe, neće brže rashladiti ako je po povratku podesite na 16 stepeni. Ministarstvo energetike upozorava da spuštanje termostata ispod uobičajene vrednosti ne ubrzava hlađenje, već može da dovede do nepotrebno dugog rada i prekomernog rashlađivanja.

Drugim rečima, ako želite 24 stepena, uređaj treba odmah podesiti na 24, a ne na najnižu dostupnu temperaturu.

Vlaga može da promeni računicu

Potpuno isključivanje klime nije uvek najbolje rešenje u veoma vlažnim područjima. Klima tokom rada ne smanjuje samo temperaturu već uklanja i deo vlage iz vazduha.

Sagovornici Asošijeted presa upozoravaju da dugotrajno gašenje sistema u toplim i vlažnim sredinama može da podstakne kondenzaciju i pojavu buđi. Zato je u takvim uslovima razumnije podići zadatu temperaturu nego potpuno isključiti uređaj.

S druge strane, u suvoj klimi prostor može bez većih posledica da se zagreje više dok je prazan. Zbog toga ista preporuka ne može da se primeni na svaki grad, zgradu i stan.

Važna je i konstrukcija zgrade

Gregor Hence ističe da ponašanje stana zavisi i od materijala od kojih je objekat izgrađen. Masivni zidovi od betona ili opeke duže zadržavaju temperaturu, dok se loše izolovani objekti i stanovi sa mnogo osunčanih prozora zagrevaju znatno brže.

U dobro izolovanom stanu klima će nakon početnog rashlađivanja lakše održavati temperaturu malom snagom. U potkrovlju, prostoru okrenutom ka zapadu ili stanu sa lošom stolarijom uređaj će morati češće i snažnije da radi.

Zbog toga se potrošnja ne može procenjivati samo prema broju sati tokom kojih je klima uključena. Uređaj koji radi osam sati malim kapacitetom može da potroši manje energije od slabog ili nepravilno dimenzionisanog uređaja koji nekoliko sati neprestano radi maksimalnom snagom.

Prljav filter može da poništi svaku uštedu

Na račun za struju ne utiče samo odluka da li će klima biti uključena ili isključena. Zaprljan filter smanjuje protok vazduha, otežava rashlađivanje i primorava uređaj da duže radi.

Američko Ministarstvo energetike preporučuje redovno čišćenje ili zamenu filtera, kao i proveru odvoda kondenzata i zaptivenosti prostora, jer nepravilno održavanje smanjuje učinak klima-uređaja.

Jednako je važno zatvoriti prozore i vrata, spustiti roletne na osunčanoj strani i sprečiti ulazak toplog vazduha. Hjuit navodi da zatvaranje zastora može da promeni temperaturu u prostoriji za nekoliko stepeni, dok dobro zaptivanje prozora smanjuje gubitak rashlađenog vazduha.

Šta je onda najpametnije uraditi?

Za vreme boravka u stanu, naročito ako imate invertersku klimu, najefikasnije je podesiti razumnu temperaturu i pustiti uređaj da je održava, bez ručnog paljenja i gašenja na svakih sat vremena.

Tokom kratkog izlaska klimu nema smisla gasiti. Ako ćete biti odsutni veći deo dana, podesite nekoliko stepeni višu temperaturu ili koristite ekonomični režim. Potpuno isključivanje može doneti dodatnu uštedu tokom dugog odsustva, ali nije uvek preporučljivo u veoma vlažnom prostoru.